Srđan Đorđević iz Severne Mitrovice veruje da je zatvaranje poslovnica Pošte Srbije unapred dogovoreno između Kosova i Srbije, te dodaje kako nije iznenađen tim potezom kosovskih vlasti.
"Moj komentar je da je to dogovor između (predsednika Srbije Aleksandra) Vučica i (Premijera Kosova Albina) Kurtija kako da se predaju srpske institucije. Kurti samo sprovodi to što je dogovoreno", kaže on u izjavi za Radio Slobodna Evropa.
Pripadnici srpske zajednice u četiri opštine na severu Kosova od 5. avgusta nisu u mogućnosti da koriste poštanske i finansijske usluge Pošte Srbije, jer je devet poslovnica ovog preduzeća u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku zatvoreno. Obrazloženje kosovskih vlasti je da Pošta Srbije nije licencirana za poslovanje na Kosovu.
Neke od finansijskih usluga koje je Pošta Srbije pružala na Kosovu su razne uplate po nalogu institucija koje rade u sistemu Srbije, slanje novca, plaćanje računa u srpskom sistemu, plaćanje auto-osiguranja i slično.
Takođe, na šalterima Pošte su se gađanima isplaćivala i neka primanja iz budžeta Srbije, kao što su socijalna primanja, dečiji dodatak ili penzije. Isplata ovih primanja je otežana od početka godine jer je odlukom Centralne banke Kosova ukinut dinar, zvanična valuta Srbije.
Tu su i poštanske usluge koje su koristili građani ili institucije, poput slanja i primanja pisama, dopisnica, telegrama i slično.
Srđan Đorđević dodaje da je život Srba na severu Kosova otežan u poslednje dve godine, te da mnogi u njegovom okruženju planiraju da se odsele sa Kosova zbog pritiska koji osećaju. Kao vidove pritisaka pripadnici srpske zajednice vide nastojanje Vlade Aljbina Kurtija da utvrdi vlast na severu Kosova.
Inače, Srbi na severu su krajem 2022. na inicijativu Srpske liste napustili kosovske institucije zbog insistiranja Vlade Kosova da se srpske registarske tablice zamene kosovskim. Potom su zbog bojkota izbora na vlast došli albanski gradonačelnici, a kosovske vlasti su ukinule dinar, počele sa zatvaranje institucija Srbije na Kosovu, oduzimanjem imovine koja je u vlasništvu Agencije za privatizaciju Kosova.
I Dragan Ilić iz Severne Mitrovice ukazuje da njegovi sugrađani sve češće odlučuju da se odsele usled nestabilne situacije na severu Kosova. Smatra da zatvaranje poslovnica Pošte Srbije na severu Kosova ne vodi ka miru, već ka destabilizaciji.
"Kao da neko priziva to (destabilizaciju). Tačno kao da priziva da krenu ovde baš dobri nemiri, jer srpski narod ovo neće da trpi. S time da budemo načisto", navodi on za RSE.
Za Miloša Petrovića je zatvaranje poslovnica Pošte Srbije znak da kosovske vlasti nastavljaju sa "preuzimanjem institucija".
Ipak veruje da će se pronaći način da pripadnici srpske zajednice na Kosovu dobijaju poštanske usluge.
"Ne vidim neki poseban veliki problem u tome. Značajniji problem je to što ljudi ne mogu da podignu zarade (u dinarima). Meni je lično to najveća poteškoća", kaže on.
Bivši direktor Pošte Srbije na Kosovu Ranđel Nojkić u izjavi za Radio Slobodna Evropa objašnjava da će se zatvaranjem ovih poslovnica otežati komunikacija pripadnika srpske zajednice sa Srbijom, ali i drugim zemljama.
On napominje da su usluge Pošte u srpskom sistemu koristili i Albanci, te ocenjuje da je funkcionisanje tog preduzeća odavno trebalo biti rešeno sa kosovskim vlastima.
Srbija je svoje institucije nakon sukoba na Kosovu 1999. godine izmestila u sredinama gde žive Srbi i nastavila njihovo finansiranje. Pretpostavljalo se da će se integracijom Srba u kosovski sistem putem sporazuma u okviru dijaloga, ukinuti i institucije Srbije na Kosovu. Međutim, to se nikada nije desilo.
Kosovo ove institucije ne priznaje i smatra ih nelegalnim, ali do sada niko nije pokušao da ih zatvori.
Šta sada?
Kosovske vlasti su akciju zatvaranja poslovnica Pošte Srbije u opštinama na severu obrazložili time da je to preduzeće poslovalo bez dozvole, te da nije registrovano u Agenciji za poslovne registre na Kosovu (ARBK).
Inače, poslovnice Pošte Srbije funkcionišu i u sredinama južno od Ibra.
Ranđel Nojkić smatra da funkcionisanje Pošte Srbije na Kosovu može biti rešeno ukoliko postoji dobra volja i realni pogled na situaciju.
"To znači da rukovodstvo Pošta Srbije na Kosovu mora pod hitno da stupi u kontakt sa regulatornim telom i institucijama u Prištini kako bi se rešio ovaj problem. Mora da se pokrene inicijativa a ne samo da se prećuti, šta je bilo bilo je", kaže Nojkić u izjavi za Radio Slobodna Evropa.
On navodi da je, dok je bio direktor Pošte Srbije na Kosovu, sarađivao sa kosovskim vlastima kako bi se osiguralo nesmetano funkcionisanje tog preduzeća.
"Nikada nismo ignorisali ni Beograd, uvek sam ih izveštavao o tome šta sam dogovorio (sa kosovskim vlastima) i sa kojim ciljem", dodaje Nojkić.
Aktuelni direktor Pošte Srbije na Kosovu je Ivan Milojević. On je ranije ispred Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, učestvovao u radu Vlade Kosova. Bio je direktor Kancelarije za zajednice pri kabinetu premijera Kosova, te ministar za regionalni razvoj.
Zoran Anđelković, vršilac dužnosti direktora beogradskog Javnog preduzeća Pošta Srbije, 5. avgusta je saopštio da će se u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo u Vladi Srbije pronaći način da se usluge i dalje pružaju na Kosovu.
Iz ovog preduzeća nisu odgovorili na upit RSE da li se razmatraju načini na koji bi Pošta Srbije nastavila poslovanje, te da li će se tražiti da ovo pitanje biti pokrenuto u okviru dijaloga Kosova i Srbije. Nisu odgovorili ni iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije.
Direktor ove Kancelarije Petar Petković ranije je rekao kako je Kosovo zatvaranjem poslovnica Pošte Srbije prekršilo Briselski sporazum jer je dogovoreno da se o tom pitanju razgovara u okviru dijaloga.
Potom je iz EU, koja posreduje dijalogom, rečeno da su se u okviru Sporazuma o telekomunikacijama postignutih 2013. godine i Akcionog plana dogovorenog 2015. godine, obe strane saglasile da razgovaraju o poštanskim uslugama "u kasnijoj fazi", čime se priznaje da se to pitanje može rešiti samo u okviru dijaloga.
Može li zatvaranje Pošte Srbije da podigne tenzije?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je saopštenje Evropske unije nazvao "sramotnim i bezobraznim" zbog poziva da se pronađe rešenje putem pregovora u okviru dijaloga.
On je dodao da je ponašanje kosovskog premijera Aljbina Kurtija "pokušaj izazivanja ratnog sukoba".
"Mi ne želimo rat, želimo da sačuvamo mir. Kurti to radi smišljeno i organizovano i uz podršku pojedinih zapadnih sila", naveo je Vučić.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose poručuje da postoji opasnost od bezbednosne krize jer se u Briselu "samo simuliraju" sastanci u okviru dijaloga Kosova i Srbije.
"Ne traži se nikakvo rešenje. Samo se (kosovske vlasti) ohrabruju za svoje izborne potrebe", kaže Janjić.
Ohrabren je, dodaje Janjić, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić jer zapadne zemlje trenutno ne žele da se bave krizom na Zapadnom Balkanu.
"Sigurno je da u celoj igri postoji ozbiljan konflikt menadžment drugih (zemalja) jer je EU izgubila uticaj. Ali sada je sve u fazi političko-diplomatskog odlaganja, osim akcija neposrednog smanjivanja rizika. To vrlo uspešno radi američki ambasador (Jeffrey Hovenier) iz Prištine, to vam je školski primer", navodi Janjić.
Ambasada SAD u Prištini je saopštila da su duboko razočarane jednostranim i nekoordinisanim akcijama Vlade Kosova u vezi sa zatvaranjem poslovnica Pošta Srbije.
"Nekoordinisane akcije Kosova dovode građane Kosova i vojnike Kfora u veliki rizik, promovišu nepotrebnu eskalaciju regionalnih tenzija i podrivaju reputaciju Kosova kao pouzdanog međunarodnog partnera", navodi se u reagovanju ambasade SAD.
Reagovao je i ambasador Nemačke u Prištini Jorn Rode (Rohde) uz navode da su jednostrane i nekoordinisane radnje, ne samo u suprotnosti sa sporazumima u okviru dijaloga, već i rizik da zahtev Kosova za članstvo u Evropskoj uniji ostane blokiran.
