Dostupni linkovi

Koje su posledice poplava u Rusiji i Kazahstanu?


Poplavljeno stambeno područje u Orenburgu, Rusija, 11. aprila 2024.
Poplavljeno stambeno područje u Orenburgu, Rusija, 11. aprila 2024.

Rekordne poplave zahvatile su velika područja Rusije i Kazahstana, nakon što je treća po dužini reka u Evropi nakon rušenja brane izbila iz korita.

Zbog poplava u regionu Orenburg u blizini granice Rusije i Kazahstana na hiljade ljudi je evakuisano.

Koja su područja pogođena?

Najgore pogođena područja u Rusiji su južno od Uralskih planina, oko 1.200 kilometara istočno od Moskve.

Proglašene su vanredne situacije u Orenburškoj i Kurganskoj oblasti na Uralu i u Tjumenskoj oblasti u zapadnom Sibiru, koja je najveći basen ugljovodonika na svetu.

Reka Ural, duga oko 2.428 kilometara, koja izvire u uralskim planinama i uliva se kroz Kazahstan u Kaspijsko more, probila je 5. aprila nasipne brane u uralskom gradu Orsku i poplavila delove grada Orenburga.

Neki regioni oko Volge, najduže reke u Evropi, poplavljeni su, kao i Altajski region u Sibiru. Nivo vode je takođe u porastu u reci Tom u oblasti Tomsk u Sibiru.

Najmanje 12.000 ljudi u Rusiji je evidentirano kao evakuisano. Zvaničnici su pojačali snabdevanje flaširanom vodom, a vakcinacije protiv hepatitisa A su sprovedene u poplavljenim područjima.

U Kazahstanu je evakuisano više od 97.000 ljudi.

Najteže pogođene oblasti uglavnom se graniče sa Rusijom i preko njih prolaze reke koje teku iz ili u Rusiju: regioni Atirau, Aktobe, Akmola, Kostanaj, Istočni Kazahstan, Severni Kazahstan i Pavlodarski region.

Ural protiče kroz glavno čvorište kazahstanske naftne industrije Atirau, gde su vlasti zatvorile škole i mobilisale hiljade ljudi da ojačaju rečne obale i izgrade brane.

Kazahstan je evakuisao brojna sela duž Išima, pritoke Irtiša, koji zajedno sa svojom maticom Obom čini sedmi najduži rečni sistem na svetu.

Vlasti očekuju da će poplave Išima i druge pritoke Tobola dostići vrhunac od 23. do 25. aprila.

Očekuje se da će nivoi vode dostići svoj vrhunac u blizini grada Patropavlovska, centra Severno-Kazahstanske oblasti, u četvrtak ili petak.

Nezapamćene poplave u Kazahstanu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:42 0:00

Koji su ekonomski rizici?

Neke od poplava dogodile su se u ključnim oblastima za proizvodnju pšenice u Rusiji, najvećeg svetskog izvoznika pšenice.

Rusija je i drugi najveći svetski izvoznik nafte.

Rafinerija nafte Orsk na Uralu proglasila je situaciju "višom silom" za snabdevanje gorivom od 8. aprila, navodi se u dokumentu koji je izdao vlasnik fabrike Forteinvest, a u koji je Rojters (Reuters) imao uvid.

Rečeno je da je fabrika zatvorena da bi se izbegli ekološki rizici i osigurala bezbednost na radu.

Rafinerija je prošle godine preradila 4,5 miliona metričkih tona (90.000 barela dnevno) nafte.

Preko 8.000 domaćih životinja stradalo je u poplavama u Kazahstanu, a ministarstvo poljoprivrede je angažovalo specijalnu jedinicu za uklanjanje leševa i sprečavanje širenja bolesti.

Stotine kamiona koji su prevozili teret zaglavilo se u Kazahstanu pošto su vlasti zatvorile puteve oštećene ili ugrožene poplavama.

Zašto su poplave toliko ozbiljne?

Prolećne poplave su nisu nepoznanica širom regiona dok se oštar zimski sneg topi, te neke od moćnih reka Rusije i Centralne Azije počinju da bujaju.

Međutim, ove godine je kombinacija faktora izazvala neobično jake poplave.

Ruski zvaničnici za vanredne situacije rekli su da je tlo pre zime bilo natopljeno vodom, a zatim smrznuto pod veoma visokim snežnim padavinama. Sneg se potom veoma brzo otopio usled brzog porasta prolećnih temperatura i obilnih kišam.

Marija Šagedanova (Maria Shahgedanova), profesorka klimatologije na Univerzitetu Reding, kaže da vlažno tlo koje tako "ulazi" u zimu, snežne padavine veće od uobičajenih i brz porast temperature na početku proleća objašnjavaju razmere poplava.

"U toku dana temperature su se pomerile od nule do 17, 18, pa čak i 20 stepeni (Celzijusa). I to je izazvalo veoma, veoma brzo otapanje snega", rekla je Šagedanova.

Iako je velika akumulacija snega ove zime bila deo normalne klimatske varijabilnosti, klimatološkinja je rekla da klimatske promene dovode do obilnijih snežnih padavina na severu i istoku regiona kroz koje prolaze reke, a kroz njih će verovatno izazvati veće prolećne poplave kada se snegovi otope.

"Gledamo na povećanje (snežnih) padavina od 7% gde postoji promena temperature za jedan stepen", rekla je Šagedanova.

Rusija je daleko najveća zemlja na svetu po površini - otprilike veličine Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Australije zajedno. Ruske borealne šume, ili tajge, pokrivaju površinu približno jednaku Sjedinjenim Državama i najveće su šumske površine na zemlji, tako da igraju ključnu ulogu u svetskoj klimi.

U istraživanju iz 2009. koje je naručio Nacionalni obaveštajni savet SAD o uticaju klimatskih promena na Rusiju do 2030. godine, autori su rekli da će porast temperatura dovesti do niza složenih pitanja za Rusiju.

Među njima je bila povećana učestalost ekstremnih klimatskih događaja, uključujući obilne kiše, požare u sibirskim tresetima i sve češće poplave ruskih arktičkih reka zbog jake kiše i ranijeg lomljenja rečnog leda.

List navodi da će do 2015. godine verovatno biti više poplava u rečnim slivovima Arhangelske oblasti, Republike Komi, oblasti Urala, kao i u basenima Jeniseja i Lene.

'Poplava gneva' dok se Rusija bori sa besnim vodama
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:06 0:00
Prevela: Miljana Miletić

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG