U Poljskoj ove nedelje 29 miliona građana upisanih na birački spisak odlučuje ne samo ko će biti novi predsednik države već i o smeru u spoljnoj politici birajući između liberalnog gradonačelnika Varšave Rafala Tšaskovskog i i kandidata populističke desnice, istoričara Karola Navrockog.
Birališta su otvorena do 21 sat, dok je glasanje u nekim zemljama u dijaspori, među kojima i u SAD, za koje vlada izuzetno interesovanje, završeno 31. maja.
U dijaspori se za glasanje prijavilo oko 750.000 birača, što je oko 200.000 više nego u prvom krugu 18. maja.
U prvom krugu predsedničkih izbora je tesnom većinom od manje od 1,5 odsto glasova pobedila liberalna, demokratska proevropska opcija i Tšaskovski.
Političari su pozvali Poljake da masovno izađu na birališta a u kampanji su današnji izbor pretvorili u biti ili ne biti između proevropskog smera i vladavine prava ili jačanje populista i MAGA pokreta i među pristalicama u Poljskoj.
Pobeda Tšaskovskog otvorila bi put koji je do sada blokirao predsednik Andžej Duda iz opozicione stranke Pravo i Pravda da vlada demontira autoritarne elemente koje su opozicioni konzervativni nacionalisti dok su bili na vlasti uneli u pravosuđe, koje je je i posle poraza na izborima 2023. godine ostalo pod njihovom kontrolom, posebno Ustavni sud i deo Vrhovnog suda.
Pobeda Navrockog koga su energično podržali ljudi američkog predsednika Donalda Trampa i mađarski premijer Viktor Orban, ali je odbio da ga eksplicitno podrži lider ojačane radikalne nacionalističke desnice Slavomir Mencen, dovodi Poljsku u pat situaciju, kada vlada neće biti u stanju da sprovede nijednu od važnijih zamisli i nužnih reformi jer nema dovoljno poslanika da nadglasa veto šef države.
Sve ankete pred drugi krug izbora daju toliko tesnu prednost Tšaskovskom u okviru statističke greške, da je nemoguće predvideti ishod, pa čak je moguće da pobednik neće biti jasan odmah nakon zatvaranja birališta u 21 sat. Moguće ni nakon druge noćne izlazne ankete, prognoze na osnovu anketa na biralištima koja je u Poljskoj obično tačna.
Rezultate izbora saopštiće 2. juna Državna izborna komisija ali ni to ne mora da bude kraj neizvesnosti pošto je predsednik Duda još pred prvi krug na jednom mitingu Navrockog odškrinuo vrata da poput američkog predsednika Trampa poraženi kandidat, ako to bude Navrocki jednostavno ne prizna rezultate jer su ako on ne pobedi navodno falsifikovani.
Veće Vrhovnog suda koje po zakonu potvrđuje da su izbori važeći pod kontrolom je opozicionih konzervativaca, dok sudovi Evropske unije ni vlada premijera Donalda Tuska to veće ne priznaje, jer prema njima nije nezavisno.
