Bujanovačka banja, jedan od turističkih bisera juga Srbije, još uvek čeka privatizaciju i preko poptrebne investicije, ali kupaca još uvek nema.
Pre dve godine za Bujanovačku banju bila je zainteresovana Turker grupa, ali su investitori iz Turske odustali zbog političke nestabilnosti i peticije Srba koji nisu želeli da banja dospe u ruke turskog biznismena albanskog porekla.
U Bujanovačkoj banji, od njenog osnivanja pre 25 godina, nije bilo značajnijih investicija u osavremenjavanje kapaciteta i opreme, pa danas, umesto savremenog lečilišta ona liči na zaboravljeno svratište slučajnih namernika koji prolaze pored nje Koridorom 10.
Stojanča Arsić, bivši lekar te specijalne bolnice sa lekovitom vodom, blatom i gasom kaže da bez privatizacije Bujanovačka banja nemože preživeti.
“Banja je jedan od naših potencijala, ali je ta naša ustanova na kolenima. Zapala je u dugove kao i sve druge specijalne bolnice u Srbiji, a njeni radnici ne primaju plate. Mislim da će privatizacija sigurno uslediti, jer bez privatizacije, banji nema pomoći”, kaže Arsić.
Stojanča Arsić, bivši lekar iz Bujanovca, 04. april 2011. Foto: B. Vučković Prema njegovim navodima u Srbiji nema zainteresovaih kupaca koji bi obezbedili potrebne investicije za razvoj banjskog centra koji se nalazi pored smaog Koridora 10.
“Treba da se obezbede nova radna mesta, da se podigne kvalitet pruđanja zdravstvenih usluga, da se privuku gosti iz zemlje i inostranstva... Za sve to ima preduslova, ali nema investitora”, kaže Arsić.
Pouke iz slučaja sa investitorom iz Turske
Bujanovačka banja je već propustila jednu izvanrednu privatizacionu ponudu iz Turske.
Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac kaže da je taj pokušaj propao zbog mešanja politike u ekonomiju i zbog toga što lokalna uprava nije imala odgovarajuću podršku od Ministarstva ekonomije za prodaju banje .
“Imali smo ozbiljnog partnera iz Turske sa ozbiljnim namerama za investiranje, ali je taj proces zaustavljen jer su određene marginalizovane grupe bile protiv navodnog povratka Turaka na granice iz 1912. godine”, ističe Kamberi.
Od tada do danas novih investitora nema, a glavni razlog što strani investitori u širokom luku zaobilaze jug Srbije, po navodima Dragoljuba Filipovića, odbornika Skupštine opštine Preševo je politička nestabilnost.
“Kad se sve to ovde optereti teškim političkim stanjem i nestabilnim političkim odnosima, kada se ovde više govori o prilikama na Kosovu i njihovim refleksijama na jug Srbije i kada se još uvek priča o razmeni teritorija, jasno je zašto ovde niko neće da investira”, kaže Filipović.
Njegove navode potvrđuje i Nedžad Beljulji, vlasnika Radio televizije Spektri iz Bujanovca koji kaže da se prilikom privatizacije Bujanovačke banje ne sme ponoviti slučaj kada je kupac iz Turske oteran zbog nacionalne pripadnosti.
"Zna se da je kapital plašljiviji od zeca i da niko za svoje pare neće da kupuje probleme. Kada potencijalni investitori čuju da se na jugu Srbije strani kapital procenjuje i po nacionalnoj pripadnosti, nema šanse da neko ovde dođe", zaključuje Beljulji.
Pre dve godine za Bujanovačku banju bila je zainteresovana Turker grupa, ali su investitori iz Turske odustali zbog političke nestabilnosti i peticije Srba koji nisu želeli da banja dospe u ruke turskog biznismena albanskog porekla.
U Bujanovačkoj banji, od njenog osnivanja pre 25 godina, nije bilo značajnijih investicija u osavremenjavanje kapaciteta i opreme, pa danas, umesto savremenog lečilišta ona liči na zaboravljeno svratište slučajnih namernika koji prolaze pored nje Koridorom 10.
Stojanča Arsić, bivši lekar te specijalne bolnice sa lekovitom vodom, blatom i gasom kaže da bez privatizacije Bujanovačka banja nemože preživeti.
“Banja je jedan od naših potencijala, ali je ta naša ustanova na kolenima. Zapala je u dugove kao i sve druge specijalne bolnice u Srbiji, a njeni radnici ne primaju plate. Mislim da će privatizacija sigurno uslediti, jer bez privatizacije, banji nema pomoći”, kaže Arsić.
“Treba da se obezbede nova radna mesta, da se podigne kvalitet pruđanja zdravstvenih usluga, da se privuku gosti iz zemlje i inostranstva... Za sve to ima preduslova, ali nema investitora”, kaže Arsić.
Pouke iz slučaja sa investitorom iz Turske
Bujanovačka banja je već propustila jednu izvanrednu privatizacionu ponudu iz Turske.
Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac kaže da je taj pokušaj propao zbog mešanja politike u ekonomiju i zbog toga što lokalna uprava nije imala odgovarajuću podršku od Ministarstva ekonomije za prodaju banje .
“Imali smo ozbiljnog partnera iz Turske sa ozbiljnim namerama za investiranje, ali je taj proces zaustavljen jer su određene marginalizovane grupe bile protiv navodnog povratka Turaka na granice iz 1912. godine”, ističe Kamberi.
Od tada do danas novih investitora nema, a glavni razlog što strani investitori u širokom luku zaobilaze jug Srbije, po navodima Dragoljuba Filipovića, odbornika Skupštine opštine Preševo je politička nestabilnost.
“Kad se sve to ovde optereti teškim političkim stanjem i nestabilnim političkim odnosima, kada se ovde više govori o prilikama na Kosovu i njihovim refleksijama na jug Srbije i kada se još uvek priča o razmeni teritorija, jasno je zašto ovde niko neće da investira”, kaže Filipović.
Njegove navode potvrđuje i Nedžad Beljulji, vlasnika Radio televizije Spektri iz Bujanovca koji kaže da se prilikom privatizacije Bujanovačke banje ne sme ponoviti slučaj kada je kupac iz Turske oteran zbog nacionalne pripadnosti.
"Zna se da je kapital plašljiviji od zeca i da niko za svoje pare neće da kupuje probleme. Kada potencijalni investitori čuju da se na jugu Srbije strani kapital procenjuje i po nacionalnoj pripadnosti, nema šanse da neko ovde dođe", zaključuje Beljulji.