Dokle je stigla reforma srpskog pravosuđa danas, kada se navršava godinu dana od kako je u pregovorima sa EU otvoreno poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava, a koje je po mnogima i najvažnije u pregovaračkom procesu?
U poslednjem preseku urađenog koji je u maju objavila Evropska komisija, navodi se da je Srbija od usvajanja Akcionog plana „usvojila, odnosno pripremila niz strategija i akcionih planova, kao i procedura i operativnih smernica, te da je izvršila brojne procene nakon kojih su date preporuke“. Ipak, kada je u pitanju primena, stvari idu dosta sporije.
"Još uvek čekam presudu. Prošlo je četiri godine", rekao nam je Darko Jovanović sa kojim smo razgovarali u Beogradu. "Malo je predugo", dodaje.
"To je u Privrednom sudu, pošto sam jedno vreme bio preduzetnik pa je to oko neke naplate koju nisam mogao da naplatim. I evo, ta firma je još uvek pod stečajem i ko zna kada će to doći na red", prepričava nam Darko Jovanović svoje iskustvo. Na osnovu njega za pravosuđe smatra da je zastarelo i sporo, a poverenje koje ima dao je u procentima.
"50 odsto. Ima nekih koji završavaju posao i koji su efikasni, ali da bi bili kako treba, ima još stvari da se popravi", kaža nam na kraju.
Što se stanja u pravosuđu tiče, dovoljno je izlistati aprilski izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23 i detektovati hronične probleme pravosuđa, kojih, da stvar još više zabrine, nisu pošteđeni ni najozbiljniji izazovi pred ovdašnjim sudstvom.
Tako, u odeljku u kom se utvđuju napretci u gonjenju optuženih za ratne zločine, u miksu sprovedenog i nesprovedenog, crvenom bojom kojom se označavaju nerealizovane aktivnosti, čitav niz takvih pitanja se objašnjava sledećim razlogom:
„Imajući u vidu značajna kašnjenja u postupku imenovanja tužioca za ratne zločine kao i dodatnih zamenika tužioca, a u odnosu na dinamiku predviđenu Akcionim planom kao i momenat njegovog usvajanja, ova aktivnost se više ne može smatrati uspešno realizovanom“.
Kao hladan tuš, upravo proizašao iz ovog zaključka, usledilo je i prošlonedeljno obaranje optužnice za osam osoba prvobitno optuženih za ubistvo 1.313 Bošnjaka u Srebrenici 1995. godine iz sasvim proceduralnog razloga – neimenovanja tužioca za ratne zločine.
Izbor nove tužiteljke se, treba navesti, dogodio se u maju, ali ipak postoji rizik da bi sada mogli da padnu i neki drugi slučajevi gonjenja optuženih za ratne zločine pokrenuti u međuperiodu od godinu i po dana.
Jednako su kompleksne okolnosti i po pitanju napretka koji bi, kroz reformu pravosuđa, trebalo ostvari na polju suzbijanja korupcije.
Na primer, izostale su izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Treba li pomenuti da su izmene bile sračunate sa ciljem jačanja Agencije za borbu protiv korupcije, koja danas od devet ima samo dva člana, te u tom kontekstu navesti da i ova stavka u dokumentu Saveta za sprovođenje Akcionog plana nosi oznaku – nerealizovano.
Za posebnu analizu je međutim koliko su konstantno turbulentne političke okolnosti u Srbiji dodatno usporile reformski proces.
Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, organizacije koja je koordinator Akcionog plana za poglavlje 23, primećuje da su protekli period obeležili izbori u kojima se svakako može tražiti razlog za sporost u sprovođenju reformi.
„Treba postaviti pitanje uopšte razloga tolikog broja izbora i nekako tog predizbornog ćutanja institucija koje bi trebalo da sprovode sve iz Akcionog plana za poglavlja 23 i sve one mere koje građani moraju da osete direktno u sudovima, i u poštovanju njihovih prava i na drugim mestima.“
Uz ovu ocenu Milana Antonijevića, podsetimo da je godina samog otvaranja poglavlja bila vanredno parlamentarno izborna, a da je i godina koja je usledila neminovno skrenula pažnju sa procesa reformi, usled redovnih predsedničkih izbora.
Ipak, kada se podvuče crta, protekla godina, smatra Antonijević, ne može se smatrati i izgubljenom.
„Govorimo o tome da su zakoni koji su zadati Akcionim planom usvojeni. Malo je podataka o sprovođenju tih zakona, veliki je broj slučajeva u kojima nismo uspeli da dođemo do toga – konkretno za pitanja diskriminacije ili govora mržnje da se vidi neki pomak, ali to nikako ne treba da obeshrabri. Da ne dajemo neku opštu ocenu, nismo u školi, ali nije period koji je izgubljen.“
Boljević: Sudstvo se ne oseća nezavisno
No, izvan svih detalja koji govore o složenosti i masivnosti nerešenih institucionalnih pitanja unutar samog pravosudnog poretka, stoji podatak do kog se došlo u istraživanju CESID-a i Društva sudija Srbije koje je objavljeno januara ove godine.
Naime, i nakon što se Srbija upustila u prilagođavanje evropskim pravosudnim standardima, 44 odsto sudija navelo je da su svom radu doživeli pritisak sračunat sa ciljem donošenja određene odluke, rekla nam je sudija Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.
„Već sam podatak da je bilo planirano da svih nešto manje od 2.800 sudija učestvuje u toj anketi, a da je učestvovalo oko 60 odsto, govori o tome da su oklevali, da su imali strah... To su i govorili anketarima – da ne veruju u anonimnost ankete i da u stvari strahuju za svoj položaj, pa su zbog toga najčešće odbijali da daju odgovore. Već taj podatak govori da se samo sudstvo ne oseća nezavisno.“
Preduslov za osnaživanje sudija i tužilaca, što je najavio i sam Aleksandar Vučić, sada u ulozi predsednika Srbije, jeste izmena Ustava kojom se predviđa izmeštanje izbora sudija iz ruku politike, odnosno Skupštine u ruke pravosudnih tela, odnosno Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Prema izveštaju Evropske komisije međutim, sa tim izmenama se kasni. Srbija je, naime, prema Akcionom planu koji je vlada tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića usvojila 27. aprila 2016. godine, trebalo već da ima predlog izmena najvišeg pravnog akta na koji je Venecijanska komisija dala mišljenje i koji je prošao javnu raspravu.
U Društvu sudija Srbije svakako pozdravljaju najavljene izmene, ali i upozoravaju: „Bez obzira na to šta je u Ustavu, ako nema političke volje neće biti ni boljeg položaja sudstva“, kaže Dragana Boljević.
Ona dodaje da tokom prve godine nisu na red stigle promene za koje sudije očekuju da će im olakšati rad.
"Mi to uočavamo kroz pitanje kontinuirane obuke sudija koja je akutno nedostajuća, pa pitanje boljeg rešenja problema nejdnake opterećenosti sudova, pa i sudija u istom sudu. Zatim pitanje koje se odnosi na pridavanje prevelikog značaja efikasnosti koja se u Srbiji shvata kao brzina i količina rešenih predmeta, pri čemu se snižava kvalitet pružanja pravne zaštite", kaže Boljević
Baš kao i sudije i tužioci, i građani Srbije čekaju trenutak u kome će se reforme odraziti na njihove živote.
Dragan Veličković iz Beograda kaže nam da sudski proces koji vodi traje već pet ili šest godina.
"Mnogo traje i samo odlažu... Tako da, nije dobro", primećuje.
Boljitak će, prema rečima direktora Jukoma, Milana Antonijevića, biti primetan "onog trenutka kada vi možete da ostvarite svoja prava pred sudom, kada nemate postupke koji traju ogroman broj godina, kada nemate prizvuk korupcije, kada nemate neujednačenu sudsku praksu“.
Do tada, da je stanje alarmantno, bolje od svake ankete koja bi eventualno oslikala nivo poverenja građana u sudstvo, pokazuje podatak da Sud u Strazburu i dalje rešava veliki broj predmeta građana Srbije koji su mu se obratili nezadovoljni nakon završetka njihovih procesa pred domaćim pravosuđem.
Odliv potrage za pravdom izvan granica zemlje pokazuje da raste broj onih koji sumnjaju da se u zemlji pravda može dosegnuti – sa ili bez otvorenog poglavlja 23.
Facebook Forum