Politička nestabilnost u Ukrajini zabrinula srpske biznismene

Kriza u Ukrajini u Srbiji bi mogla da se odrazi kroz dalje opadanje robne razmene i nestašicu ruskog gasa, ali i na poslovanje srpskih investitora u toj zemlji koji se već suočavaju sa problemima, ocenili su sagovornici Zorana Glavonjića iz Beograda.

Politička nestabilnost u Ukrajini, u Srbiji je sa ekonomskog stanovišta zabrinula biznismene sa poslovima na tom tržištu od skoro 46 miliona stanovnika. Nikola Pavičić, počasni predsednik kompanije Tarkett Sintelon iz Bačke Palanke, koja u ukrajinskom gradu Kaluš ima tri fabrike za proizvodnju parketa i podova, kaže da još nisu proračunali gubitke.

"Fabrika radi, kao i sve ukrajinske fabrike. U ovoj situaciji život nije stao, oni proizvode, međutim, prodaja opada zbog cele gužve. Krim je u Ukrajini dobro tržište, istočna Ukrajina je izuzetno dobro tržište. Tamo postoje problemi koji mogu da se otklone samo sa smirivanjem situacije", navodi on.

Bačko-palanački gigant u poslednjoj deceniji je vodeći srpski izvoznik na ukrajinsko tržište, kom je svake godine isporučivao robu vrednu 40 miliona evra, ali prodaja sada ide otežano. Sa poslovnog stanovišta, politički problemi na ukrajinskom tlu došli su u najnezgodnijem trenutku za Srbiju jer je od početka svetske krize 2008., i rekordne razmene od 860 miliona dolara, za prvih sedam meseci 2013., prvi put imala suficit u trgovini sa Ukrajinom, tada ukupno vrednoj "mršavih" 166 miliona dolara. U tu veliku zemlju iz Srbije su najviše prodavani podni pokrivači, nafta i derivati, lekovi, grejači za vodu i seme suncokreta i kukuruza.

Dušan Lazić, donedavni ambasador Srbije u Kijevu, rekao je da je ukrajinska politička situacija donela neizvesnost srpskim izvoznicima, ali i uvoznicima.

"Sigurno će se negativno odraziti na visinu trgovine između naše dve zemlje. To su vam kao krugovi kad bacite kamen u vodu. To bi trebalo negativno da utiče na ukupnu trgovinu u svetskim razmerama", ističe Lazić.

Srbija je iz Ukrajine mahom kupovala rude, gvožđe, čelik, ugalj i proizvode za bojenje, ali je uvoz 2012. značajno opao zbog smanjenja tražnje od strane Železare Smederevo, koju je napustio dotadašnji vlasnik US Steel. Pitanje koje se u ovoj situaciji nameće je kako bi eventualne sankcije Rusiji, od strane Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, zbog akcija u Ukrajini, mogle da se odraze na sporazum o slobodnoj trgovini, koji Srbija ima sa tom zemljom.

Ekonomista Mahmud Bušatlija smatra da mesta za brigu nema jer taj sporazum, po njegovom mišljenju, ni ne postoji:

"To je fikcija. Taj sporazum je ratifikovan samo u našoj Skupštini, dok u ruskoj Dumi nikada nije ratifikovan. I to malo, što se njima izvozi po preferencijalnim uslovima, je ono što Rusi žele od nas da uzimaju, kao što su jabuke. Mi nemamo nikakve koristi od tog sporazuma. Da imamo valjan sporazum, koji njih obavezuje da bez carine uzimaju našu robu, mi bismo imali daleko veću trgovinsku razmenu sa Rusijom", konstatuje Bušatlija.

Poučene ranijim iskustvima, evropske zemlje strahuju od mogućeg „zavrtanja slavine” u Rusiji na isporuke gasa, koji ka zemljama EU dobrim delom ide instalacijama kroz Ukrajinu, pa ni Srbija ne bi bila pošteđena nestašica tog energenta, ukoliko se Evropa suoči sa gasnom krizom.

Dušan Lazić, ipak, ne veruje da je takav scenario izvestan:

"Rusiji objektivno ne odgovara da prestane da isporučuje glas Evropi. Isto tako, ni Evropi ne odgovara da prestane da dobija gas iz Rusije. To bi poremetilo neke već ustaljene tokove uzajamne saradnje. Rusija i EU su ekonomski upućene jedne na drugu. Mnogo je bolje da oni što pre nađu sporazumno rešenje za problem Ukrajine", smatra Lazić.

Sa druge strane, Mahmud Bušatlija kaže da ne treba isključiti mogućnost prekida protoka ruskog gasa kroz Ukrajinu, pa u tom slučaju nestašice i skoka cene tog energenta i u Srbiji. Smatra da bi nova "gasna kriza" mogla da dovede do intenziviranja radova na gasovodu Južni tok:

"To je jedina alternativa transportu gasa preko Ukrajine, što bi i za nas bilo dosta povoljno, ne samom činjenicom da preko nas prelazi Južni tok, nego bi mogli i neki energetski objekti da se smeste duž Južnog toka u Srbiji, koji bi mogli da opslužuju Centralnu Evropu. To sve zavisi od naših političara. Ne vidim sposobnost da strateški gledaju u situaciju šire od Srbije", ocenjuje Bušatlija.

Ukrajina je 21. partner Srbije u ukupnom izvozu i 27. u ukupnom uvozu iz sveta. Problemi na ukrajinskom tlu nisu zaobišli ni MK Group, kompaniju Miodraga Kostića - po Forbsovoj listi trećeg najbogatijeg biznismena na Balkanu, koja je nedavno saopštila da je "zamrzla" proizvodne aktivnosti u Ukrajini gde obrađuje više od 35.000 hektara zemlje u Kijevskoj, Vinickoj, Čerkaskoj i Žitomirskoj oblasti.