Hapšenje Mladića šansa da se srpsko društvo osvesti

Zvuči naizgled apsurdno, nekima i maliciozno, da u trenutku kada vlast u Srbiji čini najvažniji iskorak u saradnji sa Haškim tribunalom, hapšenje i izručivanje optuženog Ratka Mladića, deo javnosti i dalje postavlja pitanje: da li je Tadićev Beograd spreman na suočavanje sa prošlošću, sa zločinima u ratovima 90-ih, da li je spreman da prihvati odgovornost?

Vlast koja je izručila dva najtraženija haška begunca političkog i vojnog vođu bosanskih Srba Radovana Karadžića i Ratka Mladića, pre toga ista politička opcija sa pokojnim Zoranom Đinđićem odvela Slobodana Miloševića u Sheveningen, prati neverica da je iskreno napravila otklon prema politici Srbije u 90-im godinama.

Književnik Filip David analizira poruke vlasti prilikom hapšenja Mladića:

’’Bojim se da tu ima dosta, u najmanju ruku, dosta političke manipulacije, jer ni ova prilika nije iskorištena da bi se detaljno objasnilo koja je to vrsta zločina, o čemu se tu radi. Jer, kao što znamo, oko 70 procenata ljudi ovde zapravo podržava Ratka Mladića, a po nekim procenama 40 procenata ljudi misli da je heroj. Ja verujem da se posle hapšenja broj onih koji veruju da je on nepravedno optužen samo povećan.’’

Sa druge strane, ta ista vlast saopštava da je činom hapšenja i izručivanja Mladića dokazala svim ’nevernim Tomama’ da bez ostatka prihvata svoje obaveze prema Hagu.

Hapšenje Mladića je ne samo simboličko već i faktičko prihvatanje odgovornosti za ono što se dešavalo 90-ih godina, kaže Velimir Kazimir Ćurguz iz Ebert fondacije.

’’E sad je drugo pitanje da li je to stvarno iskreno ili je to posljedica, ’ajd da kažem, političke kalkulacije, ali politička kalkulacije je deo političkog života i teško bi mogli bilo kog političara ili političku stranku da optužimo što kalkulištu sa svojim pozicijama’’, ocenjuje Ćurguz.

Korak napred, natrag dva

Pored ova dva suprostavljena stava, oba iz istog kruga nezavisnih intelektualaca, postoje i nešto oprezniji posmatrači koji smatraju da treba sačekati.

Da je još rano donositi konačni sud o tome da li je ova vlast spremna da do kraja iskoristi ovu šansu koju pruža Mladićevo hapšenje kako bi, uprkos političkom riziku koji to nosi, otpočela proces javne debate u srpskom društvu o odgovornosti Beograda za ratove i zločine.

Saša Ilić knjizevnik i urednik Betona, časopisa koji se žestoko obračunava sa Milosevićevim nasleđem ne samo u oblasti kulture.

’’Pa, ne mogu da kažem konačni sud, ja samo mogu da nagađam da li su znali ili nisu znali, da li su kalkulisali ili nisu. Dakle, meni je bitno koliko će ovaj proces u Hagu sada uticati na neke političke i kulturne procese u samoj zemlji. Tu će se najbolje pokazati kakav je odnos aktuelne vlasti prema ratnoj prošlosti i zločinima’’, smatra Ilić.

RSE: U svakom slučaju ovo je velika šansa.

Ilić: Da, to je velika šansa i postavlja se pitanje da li će biti iskorištena na pravi način.

Književnik Vidosav Stevanović, poznat po beskompromisnoj kritici Miloševićeve ratne politike ali i njegovih naslednika, kritici koja ga je naterala da u dugom nizu ratnih ali i poratnih godina potraži novu adresu, najpre u Parizu pa u Sarajevu da bi se najzad skrasio, ali opet ne u Beogradu nego u rodnoj Šumadiji, smatra da je sramno za Srbiju da je tolike godine proćerdala tražeći begunca koga je imala u rukama:

’’Naša vlast, to jest predsednik Tadić, kad naprave jedan korak napred, obavezno naprave dva koraka natrag. Cela medijska buka koja se digla oko hapšenja Mladića nije išla u pravcu u kome je trebalo da ide. Nije se pričalo o zločinima, pričalo se o tome da li on voli jagode, Jelenu Karleušu...za koga ja inače pretpostavljam da neće dugo živeti jer ga inače ne bi uhvatili’’, ocenjuje Stevanović.

Predsednica Helsinškog odbora za Srbiju Sonja Biserko smatra da će budući odnos prema RS otkriti poziciju vlasti u Beogradu. Ona očekuje da bi, ako je Beograd zaista spreman za otklon od 90-ih i Miloševićevih političkih ciljeva, trebalo očekivati zaokret u odnosu prema Banja Luci.

’’U krajnjoj liniji Republika Srpska je nastala kao rezultat te ratne politike. Mislim da je to zato sada zalog za neku aktivnost Beograda da bude malo proaktivniji u tome da RS i njene lidere gura u pravcu komuniciranja i pregovaranja sa Federacijom i Bošnjacima. Mislim da je to uloga Srbije i da se od nje to i očekuje", kaže Biserko.