Pet godina od proglašenja nezavisnosti Kosova nisu se ostvarili katastrofički scenariji da će to voditi novim sukobima na Balkanu. Naprotiv, moglo bi se reći da bi tenzije bile još veće da je zadržan prethodni status kvo.
Ipak, mnoga pitanja su i dalje otvorena. Kosovo je priznalo skoro sto država, ali još nije ušlo u Ujedinjene nacije. Na terenu i dalje ima incidenata, pre svega na severu, a ostaje nerešen i status srpske zajednice na Kosovu.
Pregovori na najvišem nivou između Beograda i Prištine, koji su nedavno počeli u Briselu, bude ipak nadu da će obe strane pronaći rešenje koje će voditi normalizaciji njihovih odnosa.
Pre pet godina, pobornici samostalnosti Kosova su upozoravali da ako mu se ne dozvoli proglašenje nezavisnosti, to će imati pogubne posledice po stabilnost Balkana. Istovremeno, Srbija je tvrdila 2008. da će nezavisnost Kosova izazvati još veće tenzije.
Danijel Server (Daniel), ekspert za Balkan i profesor međunarodnih studija na Univerzitetu Džons Hopkins (Johns), kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da nema dileme da je to bio ispravan potez.
"Smatram da je svima jasno da bi stanje na Balkanu bilo mnogo gore da je sprečeno proglašenje nezavisnosti Kosova. Time bi ojačale nacionalističke snage unutar Kosova, kao i u Albaniji, Makedoniji i južnoj Srbiji. Postavlja se pitanje koliko je dugo moglo Kosovo biti pod međunarodnom upravom i, iskreno govoreći, šta je moglo drugo da se uradi jer je Srbija jasno predočila da je zainteresovana za teritoriju Kosova, ali ne i ljude koji na njemu žive. To je nedvosmisleno pokazano prilikom održavanja referenduma o Ustavu Srbije, kada su kosovski Albanci izbrisani iz biračkih spiskova. Da ponovim, situacija je mnogo bolja nego što bi bila da Kosovo nije proglasilo nezavisnost i mislim da je ostvaren značajan napredak", ocenjuje Server.
Sličan je i stav Žaka Rupnika (Jacques Rupnik), politikologa sa Instituta za političke studije u Parizu (L'Institut d'études politiques de Paris).
"Smatram da nije ostvaren nijedan katastrofički scenario koji je tada najavljivan. Neki su procenjivali u to vreme da će nezavisnost Kosova izazvati ne samo sukobe sa Srbijom nego i tenzije sa Makedonijom, kao i da će imati negativne efekte na širem planu. To se nije desilo. Drugo, mnogi na Kosovu su verovatno očekivali da će samim proglašenjem nezavisnosti biti rešeni svi problemi. Proklamujete nezavisnost, podignete zastavu, ali jutro nakon toga je isto kao i prethodno. Ostali su isti ekonomski problemi. Dakle, na istom ste mestu gde ste i bili. Jedina je razlika što imate veću direktnu odgovornost", navodi Rupnik.
Na samom Kosovu su zadovoljni dosadašnjim učinkom, što je istakao i premijer Hašim Tači u intervjuu Radiju Slobodna Evropa pre neki dan.
Istovremeno, građani podeljene Mitrovice svih nacija imaju više razloga za brigu nego za slavlje povodom pete godišnjice nezavisnosti Kosova, ocena je iz teksta Amre Zejneli Mitrovica na petu godišnjicu nezavisnosti: Neispunjena očekivanja.
Odnosi u regionu
Petu godišnjicu nezavisnosti Kosova Beograd je dočekao sa nekoliko susreta premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija koji su započeli dijalog i prvim simboličnim sastankom dva predsednika Tomislava Nikolića i Atifete Jahjage. Pomaci u briselskom dijalogu odražavaju se i u prvim poboljšanjima u svakodnevnom životu, dok su neke važne političke teme i dalje otvorene, navodi Ljudmila Cvetković u tekstu Srbija i Kosovo: Realni život ide ispred dnevne politike.
U odnosima Crne Gore i Kosova nema nekih većih problema i otvorenih pitanja. Politički odnosi su korektni i poboljšavaju se, a ekonomska saradnja je u stalnom porastu. Iako je čin priznanja nezavisnosti Kosova u Crnoj Gori prošao uz velike tenzije, one su vremenom splasnule. Zvanična Podgorica očekuje da crnogorska nacionalna manjina na Kosovu bude Ustavom definisana, nakon čega će uslediti razmena ambasadora, piše Srđan Janković u tekstu Odnosi Crne Gore i Kosova bez otvorenih pitanja.
BiH zbog politike Republike Srpske, koja podržava Srbiju, nije priznala Kosovo, a time ni kosovske pasoše i ostale lične dokumente. To umnogome komplikuje život građanima Kosova koji danas žive u BiH, ali i onima koji bi došli u posjet rodbini i prijateljima. Do pre godinu dana bila praksa bila da Savet ministara BiH odobrava vize građanima Kosova. Sada vize mogu dobiti i u ambasadama i konzularnim predstavništvima susednih zemalja, ali im to nije olakšalo ulazak u BiH. Zbog toga je otežana i privredna saradnja sa firmama sa Kosova, navodi Mirna Sadiković u tekstu Nepriznanje Kosova otežava putovanja i privrednu saradnju.
Hrvatsko-kosovski politički odnosi dostigli su u proteklih 5 godina izuzetno visok nivo uzajamnog poverenja, ocenjuju u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske. Na žalost privredna, kulturna i ostala saradnja je u samom začetku, ocena je iz teksta Ankice Barbir Mladinović Hrvatska i Kosovo: Gospodarska suradnja daleko ispod političke.
Sadašnji pregovori najviših zvaničnika Beograda i Prištine bude nadu da će to dovesti do normalizacije odnosa, mada ako taj proces bude prespor postoji rizik od jačanja nacinalističkih snaga koje mogu izazvati nove tenzije. Naši strani sagovornici veruju da će u dogledno vreme biti pronađeno rešenje.
"Na to treba gledati kao na proces. Trenutni pregovori mogu voditi međusobnom priznanju na kraju tog procesa, što je važno za obe strane. Kakva je vrednost proglašene nezavisnosti Kosova ako nije priznata? Dakle, u njegovom je interesu da uspostavi funkcionalne veze sa Srbijom. Kakvu Srbija ima korist od insitiranja na suverenitetu nad Kosovom, kada je to pravna fikcija, dok je, u međuvremenu, njen glavni politički cilj integracija u EU?", ocenjuje Žak Rupnik.
Daniel Server smatra da će Srbija morati da prizna Kosovo pre nego što uđe u EU.
"Očekujem da Kosovo na 10-tu godišnjicu biti član Generalne skupštine UN. To iziskuje da Rusija prestane da ulaže veto u Savetu bezbednosti, kao i da Srbija ne traži od Moskve da to i dalje čini. Srbija je vodila uspešnu kampanju u cilju sprečavanja nezavisnosti Kosova. To je diplomatsko rvanje. No, Kosovo će polako ali sigurno dobiti taj meč. Ne znam da li će to Srbija prihvatiti, ali „inat“, koji je prilično rasprostranjena crta u njenom ponašanju, neće joj omogućiti odgovarajuće mesto u međunarodnoj zajednici. Nastavak insistiranja Srbije na suverenitetu nad Kosovom vodi destabilizaciji Balkana. Srbija neće biti u stanju da povrati kontrolu nad Kosovom, a, istovremeno, to je sprečava da uđe u EU", kaže Serwer.
Čarls Kapčan (Charles Kupchan), profesor na vašingtonskom univerzitetu Džordžtaun (Georgetown), kaže za Radio Slobodna Evropa da je potrebno strpljenje:
"Ja sam prilično siguran da će ovaj dijalog dovesti do normalizacije odnosa Srbije i Kosova, kao i integracije celog Balkanskog poluostrva u Evrospku Uniju i NATO. Znam, dakle, kako će izgledati završetak priče. Međutim, ne znam kada i kako će se doći do njenog kraja. Stvari se ipak pomeraju. Stvara se realnost na terenu a političari to treba da prate. Dakle, o tome treba razmišljati kao postupnom i permanentnom procesu – mesec po mesec, godina po godina – tako da na kraju Srbija i Kosovo normalizuju odnose. Srbija i njeno javno mnjenje nisu za to još spremni. No, kao što sam rekao, ako se osvrnete na istorijske primere – Francuska i Nemačka, SAD i Velika Britanija, Norveška i Švedska, Brazil i Argentina – u svim ovim slučajevima bilo je potrebno vreme za pomirenje. Ništa se ne dešava preko noći", zaključuje Kapčan.
Ipak, mnoga pitanja su i dalje otvorena. Kosovo je priznalo skoro sto država, ali još nije ušlo u Ujedinjene nacije. Na terenu i dalje ima incidenata, pre svega na severu, a ostaje nerešen i status srpske zajednice na Kosovu.
Pregovori na najvišem nivou između Beograda i Prištine, koji su nedavno počeli u Briselu, bude ipak nadu da će obe strane pronaći rešenje koje će voditi normalizaciji njihovih odnosa.
Pre pet godina, pobornici samostalnosti Kosova su upozoravali da ako mu se ne dozvoli proglašenje nezavisnosti, to će imati pogubne posledice po stabilnost Balkana. Istovremeno, Srbija je tvrdila 2008. da će nezavisnost Kosova izazvati još veće tenzije.
Danijel Server (Daniel), ekspert za Balkan i profesor međunarodnih studija na Univerzitetu Džons Hopkins (Johns), kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da nema dileme da je to bio ispravan potez.
"Smatram da je svima jasno da bi stanje na Balkanu bilo mnogo gore da je sprečeno proglašenje nezavisnosti Kosova. Time bi ojačale nacionalističke snage unutar Kosova, kao i u Albaniji, Makedoniji i južnoj Srbiji. Postavlja se pitanje koliko je dugo moglo Kosovo biti pod međunarodnom upravom i, iskreno govoreći, šta je moglo drugo da se uradi jer je Srbija jasno predočila da je zainteresovana za teritoriju Kosova, ali ne i ljude koji na njemu žive. To je nedvosmisleno pokazano prilikom održavanja referenduma o Ustavu Srbije, kada su kosovski Albanci izbrisani iz biračkih spiskova. Da ponovim, situacija je mnogo bolja nego što bi bila da Kosovo nije proglasilo nezavisnost i mislim da je ostvaren značajan napredak", ocenjuje Server.
Sličan je i stav Žaka Rupnika (Jacques Rupnik), politikologa sa Instituta za političke studije u Parizu (L'Institut d'études politiques de Paris).
"Smatram da nije ostvaren nijedan katastrofički scenario koji je tada najavljivan. Neki su procenjivali u to vreme da će nezavisnost Kosova izazvati ne samo sukobe sa Srbijom nego i tenzije sa Makedonijom, kao i da će imati negativne efekte na širem planu. To se nije desilo. Drugo, mnogi na Kosovu su verovatno očekivali da će samim proglašenjem nezavisnosti biti rešeni svi problemi. Proklamujete nezavisnost, podignete zastavu, ali jutro nakon toga je isto kao i prethodno. Ostali su isti ekonomski problemi. Dakle, na istom ste mestu gde ste i bili. Jedina je razlika što imate veću direktnu odgovornost", navodi Rupnik.
Na samom Kosovu su zadovoljni dosadašnjim učinkom, što je istakao i premijer Hašim Tači u intervjuu Radiju Slobodna Evropa pre neki dan.
Istovremeno, građani podeljene Mitrovice svih nacija imaju više razloga za brigu nego za slavlje povodom pete godišnjice nezavisnosti Kosova, ocena je iz teksta Amre Zejneli Mitrovica na petu godišnjicu nezavisnosti: Neispunjena očekivanja.
Odnosi u regionu
Petu godišnjicu nezavisnosti Kosova Beograd je dočekao sa nekoliko susreta premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija koji su započeli dijalog i prvim simboličnim sastankom dva predsednika Tomislava Nikolića i Atifete Jahjage. Pomaci u briselskom dijalogu odražavaju se i u prvim poboljšanjima u svakodnevnom životu, dok su neke važne političke teme i dalje otvorene, navodi Ljudmila Cvetković u tekstu Srbija i Kosovo: Realni život ide ispred dnevne politike.
U odnosima Crne Gore i Kosova nema nekih većih problema i otvorenih pitanja. Politički odnosi su korektni i poboljšavaju se, a ekonomska saradnja je u stalnom porastu. Iako je čin priznanja nezavisnosti Kosova u Crnoj Gori prošao uz velike tenzije, one su vremenom splasnule. Zvanična Podgorica očekuje da crnogorska nacionalna manjina na Kosovu bude Ustavom definisana, nakon čega će uslediti razmena ambasadora, piše Srđan Janković u tekstu Odnosi Crne Gore i Kosova bez otvorenih pitanja.
BiH zbog politike Republike Srpske, koja podržava Srbiju, nije priznala Kosovo, a time ni kosovske pasoše i ostale lične dokumente. To umnogome komplikuje život građanima Kosova koji danas žive u BiH, ali i onima koji bi došli u posjet rodbini i prijateljima. Do pre godinu dana bila praksa bila da Savet ministara BiH odobrava vize građanima Kosova. Sada vize mogu dobiti i u ambasadama i konzularnim predstavništvima susednih zemalja, ali im to nije olakšalo ulazak u BiH. Zbog toga je otežana i privredna saradnja sa firmama sa Kosova, navodi Mirna Sadiković u tekstu Nepriznanje Kosova otežava putovanja i privrednu saradnju.
Hrvatsko-kosovski politički odnosi dostigli su u proteklih 5 godina izuzetno visok nivo uzajamnog poverenja, ocenjuju u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske. Na žalost privredna, kulturna i ostala saradnja je u samom začetku, ocena je iz teksta Ankice Barbir Mladinović Hrvatska i Kosovo: Gospodarska suradnja daleko ispod političke.
Sadašnji pregovori najviših zvaničnika Beograda i Prištine bude nadu da će to dovesti do normalizacije odnosa, mada ako taj proces bude prespor postoji rizik od jačanja nacinalističkih snaga koje mogu izazvati nove tenzije. Naši strani sagovornici veruju da će u dogledno vreme biti pronađeno rešenje.
"Na to treba gledati kao na proces. Trenutni pregovori mogu voditi međusobnom priznanju na kraju tog procesa, što je važno za obe strane. Kakva je vrednost proglašene nezavisnosti Kosova ako nije priznata? Dakle, u njegovom je interesu da uspostavi funkcionalne veze sa Srbijom. Kakvu Srbija ima korist od insitiranja na suverenitetu nad Kosovom, kada je to pravna fikcija, dok je, u međuvremenu, njen glavni politički cilj integracija u EU?", ocenjuje Žak Rupnik.
Daniel Server smatra da će Srbija morati da prizna Kosovo pre nego što uđe u EU.
"Očekujem da Kosovo na 10-tu godišnjicu biti član Generalne skupštine UN. To iziskuje da Rusija prestane da ulaže veto u Savetu bezbednosti, kao i da Srbija ne traži od Moskve da to i dalje čini. Srbija je vodila uspešnu kampanju u cilju sprečavanja nezavisnosti Kosova. To je diplomatsko rvanje. No, Kosovo će polako ali sigurno dobiti taj meč. Ne znam da li će to Srbija prihvatiti, ali „inat“, koji je prilično rasprostranjena crta u njenom ponašanju, neće joj omogućiti odgovarajuće mesto u međunarodnoj zajednici. Nastavak insistiranja Srbije na suverenitetu nad Kosovom vodi destabilizaciji Balkana. Srbija neće biti u stanju da povrati kontrolu nad Kosovom, a, istovremeno, to je sprečava da uđe u EU", kaže Serwer.
Čarls Kapčan (Charles Kupchan), profesor na vašingtonskom univerzitetu Džordžtaun (Georgetown), kaže za Radio Slobodna Evropa da je potrebno strpljenje:
"Ja sam prilično siguran da će ovaj dijalog dovesti do normalizacije odnosa Srbije i Kosova, kao i integracije celog Balkanskog poluostrva u Evrospku Uniju i NATO. Znam, dakle, kako će izgledati završetak priče. Međutim, ne znam kada i kako će se doći do njenog kraja. Stvari se ipak pomeraju. Stvara se realnost na terenu a političari to treba da prate. Dakle, o tome treba razmišljati kao postupnom i permanentnom procesu – mesec po mesec, godina po godina – tako da na kraju Srbija i Kosovo normalizuju odnose. Srbija i njeno javno mnjenje nisu za to još spremni. No, kao što sam rekao, ako se osvrnete na istorijske primere – Francuska i Nemačka, SAD i Velika Britanija, Norveška i Švedska, Brazil i Argentina – u svim ovim slučajevima bilo je potrebno vreme za pomirenje. Ništa se ne dešava preko noći", zaključuje Kapčan.
