U Zenici su mladi govorili o nepravdama, manama i slabostima koje uočavaju i proživljavaju, prvenstveno unutar obrazovnog i zdravstvenog sistema. Smatraju da se njihov glas ne uvažava,  a žalbe ne rješavaju na adekvatan način i da se nemaju kome obratiti, a žele pravo da iskažu svoje nezadovoljstvo.