Predsednici Bugarske i Severne Makedonije Rumen Radev i Stevo Pendarovski obnavljaju dijalog i poverenje između dve države na zajedničkom putu za Rim, kako su izjavili pred odlazak u Italiju u sredu (26. maja).
Polusatni sastanak dvojice predsednika na Međunarodnom aerodromu u Skoplju pred odlazak za Rim završio je kratkim izjavama u kojim je šef bugarske države svog domaćina nazvao kolegom i prijateljem.
“Zajedničko putovanje do Rima i odavanje pošte svetoj braći Ćirilu i Metodiju je divan povod da obnovimo dijalog između naše dve države na najvišem nivou i da izrazimo našu generalnu volju za razvijanje odnosa u duhu saradnje i prijateljstva”, rekao je Radev.
Pendarovski je naveo kako operativne razgovore dve zemlje vode vlade i da će tako biti i u budućnosti, ali da oni mogu relaksirati atmosferu.
“Mislim da treba da obnovimo poverenje i da kao prijatelji razgovaramo o najtežim pitanjima koje nas u ovom trenutku razdvajaj, a nadam da će nas uskoro zbližavati”, istakao je makedonski predsednik.
Dvojica predsednika su zatim bugarskim državnim avionom otputovali za Rim, gde će imati odvojene aktivnosti u okviru odavanje pošte delu Ćirila i Metodija, a zajednički će posetiti baziliku “Santa Marija Mađore”.
Braća Ćirilo i Metodije su prosvetitelji iz Soluna, koji su u 9. veku opismenjavali Slovene i širili hrišćanstvo, te napravili prvo slovensko pismo, po imenu glagoljica. Rusi, Bugari, Makedonci, Ukrajinci, Česi i Slovaci slave dan Svetih Ćirila i Metodija kao kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture. Pravoslavni narodi svake godine obeležavaju 24. maj kao crkveni praznik „Sveti Ćirilo i Metodije“. Ćirilo je sahranjen u Rimu, dok nije utvrđeno gde je sahranjen Metodije.
Zajedničko obeležavanje i nerešena pitanja
Bugarska i Severna Makedonija su nakon sporenja o obeležavanju života i smrti ličnosti iz zajedničke istorije dogovorili krajem 2019. godine da zajedno obeležavaju Svetog Ćirila i Metodija, svetog Klimenta, svetog Nauma i Cara Samuila. Zajedničko obeležavanje određeno je nakon što su vlasti dve države usvojile predlog Zajedničke multidisciplinarne ekspertske komisije o istorijskim i obrazovnim pitanjima.
Osim ovog pitanja ostalo je nerešeno pitanje oko revolucionara Goce Delčeva, ideolog koji se borio za političku samostalnost Makedonije protiv njenog priključenja Bugarskoj krajem 19. veka. I Makedonci i Bugari ga smatraju svojim narodnim junakom, tvrdeći da je on makedonske, odnosno bugarske nacionalnosti. Tu je i pitanje makedonskih udžbenika o periodu Srednjeg veka i ranog osmanlijskog perioda, kao i zvaničnog jezika Severne Makedonije.
Još jedan sastanak Zajedničke komisije o istorijskim i obrazovanim pitanjima na ove teme u decembru je održan bez rešenja.
Odnosi Skoplja i Sofije bili su delimično zamrznuti otkako je Bugarska blokirala makedonske evrointegracije u novembru prošle godine. Bugarska je tada imala zvaničnu primedbu da Zajednička komisija radi presporo, te da se krši Dogovor o dobrosusedstvu potpisan 2017 godine.
Nakon toga u Bugarskoj su održani vanredni izbori, ali se predsednik Radev smatra ključnom figurom, jer formirao privremenu vladu zbog nemogućnosti da se formira vlada prema rezultatima izbora.
Bugarski 'putokaz' za dalji evropski put Severne Makedonije
Neposredno pre susreta sa Pendarovskim u ponedeljak na kojem je rečeno kako treba raditi na dijalogu, Radev je, međutim, rekao da je bugarski zahtev za deblokadu evropskog puta Severne Makedonije ispunjenje takozvanog "putokaza", u kojem treba da budu stavke iz deklaracije bugarskog parlamenta iz 2019. godine.
U osam tačaka deklaracije koje je bugarski parlament doneo dve godine nakon potpisivanja Dogovora o dobrosusedstvu dve države, pominje se nekoliko pitanja koja treba rešiti, među kojim je i naziv zvaničnog jezika Severne Makedonije.
Termin “putokaz” je počeo da se pominje prošle godine, nakon insistiranja bugarske vlade na čelu sa tadašnjim premijerom Bojkom Borisovim da se potpiše aneks na Dogovor o dobrosusedstvu.
To nije bilo prihvatljivo za Vladu Severne Makedonije, nego je tada navela da se na nivou ministarstava spoljnih poslova radi na „putokazu“, koji bi sadržavao rešenja za sve zabrinutosti i dileme koje ima Bugarska oko sprovođenja Dogovora o dobrosusedstvu, među kojim je i ubrzavanje rada Zajedničke komisije.
Aktuelna vlada Bugarske čiji je mandat do 11. jula, za kada su zakazani novi izbori, insistira sada na provođenju ovog „putokaza“, kao uslov da bi deblokirali makedonsku evrointegraciju na Samitu Evropske unije (EU) zakazanom za 21. i 22. juni ove godine.
Šef bugarske diplomatije Svetlan Stoev, koji je najpre rekao da nema promena bugarskih pozicija, sada je najavio aktivniji pristup. On je formirao tim u Ministarstvu, a za svog zamenika odredio Rumena Aleksandrova, koji je rekao da će raditi na prioritetima i okviru za pregovore sa Severnom Makedonijom.