Američka kompanija za proizvodnju vojne i odbrambene opreme i tehnologije odustala je od kupovine izraelskog špijunskog softvera Pegasus, jednog od najkontroverznijih hakerskih alata na svetu.
Do ovoga je došlo posle protivljenja Bele kuće zbog kontraobaveštajnih i bezbednosnih rizika po SAD, kao i zabrinutosti u vezi sa zloupotrebama te tehnologije u kršenju ljudskih prava, pišu svetski mediji.
Kompanija L3Haris (L3Harris) okončala je pregovore s izraelskom firmom NSO grup (NSO Group), koja proizvodi softver za špijuniranje (spyware) i koja se nalazi na američkoj crnoj listi, o kupovini njenih hakerskih alata, piše Vašington post (The Washington Post) citirajući upućene izvore.
Ubrzo pošto su prošlog meseca objavljeni novinski izveštaji o zabrinutostima administracije Džoa Bajdena (Joe Biden) u vezi sa pregovorima, L3Haris je, prema američkom zvaničniku, rekao vladi SAD da više ne pokušava da nabavi špijunski softver NSO-a.
Bela kuća je prošlog meseca izrazila zabrinutost u saopštenju u kojem je ocenila da bi kupovina špijunskog softvera "predstavljala ozbiljan kontraobaveštajni i bezbednosni rizik za američko osoblje i sisteme" i navela da je softver Pegasus "zloupotrebljen širom sveta da omogući kršenje ljudskih prava, uključujući i ciljanje novinara, aktivista za ljudska prava ili drugih koji se smatraju disidentima i kritičarima".
Prekid pregovora L3Harisa i NSO-a znači da američka vojna kompanija više neće pokušavati da dobije kontrolu nad jednim od najsofisticiranijih i najkontroverznijih hakerskih alata na svetu, ističe Vašington post, dodajući da je o ovome izvestio zajedno s Gardijanom (The Guardian) i izraelskim Harecom (Haaretc).
Bajdenova administracija je prošle jeseni stavila NSO grupu na listu entiteta Ministarstva trgovine SAD kojima je ograničeno korišćenje američke tehnologije. Taj potez je, kako navodi Vašington post, usledio pošto je nekoliko američkih agencija utvrdilo da su špijunski program NSO-a koristile strane vlade za "zlonamerno targetiranje" vladinih zvaničnika, aktivista, novinara, akademika i diplomata širom sveta.
- Globalna istraga: Zlonamernim softverom špijunirani novinari, aktivisti, disidenti
- Francuski, kazahstanski i pakistanski lideri mogući ciljevi špijunskog softvera
Zabrinutost kontraobaveštajnih službi nastala je zbog, kako kažu američki zvaničnici, bliskih veza NSO grupe s izraelskom vladom. Ministarstvo odbrane Izraela mora da odobri sve ugovore te firme.
Izrael, mada blizak partner SAD, nije u obaveštajnom savezu Pet očiju u kojem su pored SAD Velika Britanija, Australija, Kanada i Novi Zeland. Jedno od nerešenih pitanja tokom pregovora NSO-a i L3Harisa bilo je da li će izraelska vlada posle kupovine moći da koristi tehnologiju nadzora NSO-a.
Zabrinutost Bele kuće
Protivljenje Bele kuće smatrano je nepremostivom preprekom za svaku transakciju između L3Harisa i NSO-a, navodi Gardijan pozivajući se na osobu upoznatu s razgovorima koja je rekla da se potencijalna akvizicija sada više "izvesno" ne razmatra.
Jedan izvor je rekao da je L3Haris o potencijalnoj kupovini tehnologije NSO-a razgovarao sa svojim klijentima u američkoj vladi i da je dobio neke signale podrške od američke obaveštajne zajednice. Ipak, ukazuje Gardijan, jedan američki zvaničnik doveo je u pitanje tu tvrdnju i rekao da administracija ne zna za takvu podršku, dodajući da je obaveštajna zajednica "izrazila zabrinutost i da nije podržala dogovor".
Izvori su rekli i da je L3Haris bio zatečen kada je visoki zvaničnik Bele kuće izrazio snažnu rezervisanost u pogledu bilo potencijalnog dogovora pošto je vesti o pregovorima objavljena prošlog meseca.
Visoki zvaničnik Bele kuće sugerisao je da se svaki mogući dogovor može smatrati pokušajem strane vlade da zaobiđe američke mere kontrole izvoza, dodajući da bi transakcija s kompanijom na crnoj listi, posebno vojnom kompanijom iz SAD, "pokrenula intenzivnu procenu da se ispita da li transakcija predstavlja kontraobaveštajnu pretnju za američku vladu".
Prema osobi upoznatoj s razgovorima, L3Haris je uvideo da nema ništa od kupovine tehnologije NSO-a kada je shvatio nivo "definitivnog odbijanja" iz administracija.
Pitanja bez odgovora
Pokušaj američke kompanije da kupi izraelsku tehnologiju je poslednja epizoda u borbi među državama za preuzimanje kontrole nad nekim od najmoćnijih svetskih sajber oružja, i otkriva neke od prepreka sa kojima se suočava koalicija nacija – uključujući SAD pod Bajdenovom administracijom – dok pokušava da obuzda unosno globalno tržište za sofisticirani špijunski softverom, piše Njujork tajms (The New York Times).
Ostaju pitanja, ističe list, kako u Vašingtonu, tako i u Jerusalimu i među drugim saveznicima SAD, da li su delovi američke vlade, sa ili bez znanja Bele kuće, pokušali da iskoriste priliku da dođu do kontrole nad moćnim špijunskim softverom.
Iako je Bajdenova administracija saopštila da je NSO delovao "suprotno interesima nacionalne bezbednosti ili spoljne politike SAD", petoro ljudi upoznatih s pregovorima reklo je da je tim L3Harisa sa sobom imao iznenađujuću poruku – američki obaveštajni zvaničnici su navodno tiho podržali planove za kupovinu NSO, za čiju su tehnologiju godinama bile zainteresovane mnoge obaveštajne i policijske službe širom sveta, uključujući američki Federalni istražni biro (FBI) i Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA).
Premda je Bajdenova administracija stavila NSO na crnu listu i same SAD su takođe kupile, testirale i koristile Pegasus – alatku za hakovanje koja s mobilnog telefona mete može daljinski da izvuče sve, uključujući poruke, kontakte, fotografije i video zapise, a da korisnik ne mora da klikne na fišing link. Takođe može da pretvori mobilni telefon u uređaj za praćenje i snimanje.
L3Haris mada nije među najpoznatijim američkim proizvođačima vojne opreme, zarađuje milijarde dolara ugovorima s vladom SAD. Odluka L3Harisa da prekine pregovore o kupovini dovela je u pitanja budućnost NSO-a koji je u toj akviziciji video spas, pošto je stavljanje na crnu listu SAD osakatilo njegovo poslovanje.
Više od decenije, ukazuje Njujork tajms, Izrael je NSO tretirao kao de fakto ogranak države, dajući dozvole za korišćenje Pegasus brojnim zemljama – uključujući Saudijsku Arabiju, Mađarsku i Indiju – s kojima se izraelska vlada nadala da će negovati jače bezbednosne i diplomatske veze.
Izrael je takođe odbio da omogući korišćenje Pegasusa nekim zemljama iz diplomatskih razloga. Prošle godine, Izrael je odbio zahtev ukrajinske vlade da kupi Pegasus za upotrebu protiv ciljeva u Rusiji, strahujući da bi prodaja oštetila odnose Izraela s Kremljom.
Facebook Forum