Dimne bombe, gađanje jajima i tuča poslanika, slika je Narodne skupštine u Srbiji u jeku masovnih protesta koje širom zemlje predvode studenti nakon pogibije 15 ljudi u obrušavanju Železničke stanice u Novom Sadu.
Pirotehnička sredstva upotrebio je deo poslanika opzicije tokom zasedanja parlamenta 4. marta.
Pokušali su da prekinu sednicu jer smatraju da je vlast, predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS), izgubila legitimitet nakon ostavke premijera i da ne može da donosi zakone.
U incindentima su, kako je vlast saopštila, povređene tri poslanice.
"Mislim da da, svaka vrsta nasilja, da li je sprovodi režim ili u tome učestvuje i opozicija, imaju određene rizike", smatra Dušan Vučićević profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu.
Isto kao što je, kako dodaje, "moglo da dođe do još težih posledica" nakon višestrukih napada na studente tokom blokada i protesta koji su usledili nakon nesreće u Novom Sadu.
"Posebno u tri situacije kada su napadnute studentkinje Poljoprivrednog, Pravnog fakulteta i Fakuleta dramskih umetnosti u Novom Sadu. Mislim da je vrlo važno da u svemu postoji odgovornost vlasti, da postoji odgovornost organa javnog reda, da sve prođe u najboljem redu ", kaže Vučićević.
Vlast je nakon nereda u skupštini optužila opoziciju da žele destabilizaciju zemlje, a oni su odgovorili da je njihov potez "kulminacija nebrige vlasti prema društvu i protesta koje su probudili studenti".
"Mislim da je na taj način opozicija reflektovala i emocije i stavove jednog značajnog dela njihovog biračkog tela, a to je jedan bes i duboko razačaranje onim kako izgleda institucionalna politika u Srbiji", smatra Dušan Spasojević, takođe profesor FPN-a.
Šta je dovelo do incidenata?
Incidenti su počeli kada je vladajuća većina, uz protivljenje opozicije, usvojila dnevni red na kojem su bile desetine zakonskih predloga.
Optužujući vlast da nema legitimitet da donosi zakone nakon ostavke premijera, opozicioni poslanici su u više navrata bacali dimne bombe, jaja, aktivirali protivpožarne aparate, bukom ometali sednicu, a u jednom momentu na kratko je došlo i do fizičkog sukoba parlamentaraca.
"Nemam nikakvu dilemu da jedan značajan deo javnosti, birača opozicije, očekuje od njih da budu borbeni, da budu drčniji, da budu provokativniji, da na neki način stanu ispred građana i povedu tu borbu", navodi profesor FPN-a Dušan Spasojević.
I nakon incidenata, i dramatičnih slika skupštinske sale ispunjene crnim dimom, poslanika koji kašlju i štite lica, a koje su prenosili kako mediji u zemlji tako i oni u inostranstvu, vlast je odbila da prekine sednicu.
Završena je na kraju dana, da bi sutradan bila nastavljena, uglavnom bez prisustva opozicije i bez incidenata.
Na pitanje RSE čime objašnjava to što sednica nije prekinuta kada su izbili incidenti, šef poslaničke grupe vladajuće SNS Milenko Jovanov odgovorio je da nema načina da opozicija "izbaci" poslanike vladajuće koalicije sa sednice.
Spasojević smatra da je vlast nastavila sednicu uprkos incidentima zato što je "želela da pokaže svoju snagu".
"Vlast je želela da pokaže da ima snage da izgura sednicu do kraja i da istovremeno predstavi opoziciju kao rušilačku, remetilačku ili nedemokratsku", dodaje.
"Mislim da je i njima odgovarala ta vrsta performansa. To je možda jedna vrsta specifičnosti onoga što smo gledali a to je da su i jedna, i druga strana dobile ono što su htele", zaključuje Spasojević.
Da li je zahtev opozicije bio opravdan?
Miloš Vučević je ostavku na mesto premijera podneo 28. januara.
Vlada Srbije je pala gotovo tri meseca nakon nesreće na novosadskoj Železničkoj stanici, koja je i pokrenula talas masovnih protesta i izvela na ulice desetine hiljada ljudi širom Srbije.
Sednica na čijem dnevnom redu je, uz zakonske predloge i Vučevićeva ostavka zakazana je mesec i po dana kasnije.
"U svakoj državi u kojoj institucije funkcionišu, mi bismo imali sednicu Narodne skupštine zakazanu nekoliko dana nakon toga, konstatovanje te ostavke i izbor nove vlade u roku od 30 dana ili raspisivanje novih izbora", kaže profesor FPN-a Dušan Vučićević.
Dodaje da su na toj sednici predloženi zakoni koje vlada u ostavci "suštinski gledano nije ni mogla da predlaže".
Opozicioni poslanici su tražili da se raspravlja o samo jednoj tački dnevnog reda - izmenama Zakona o visokom obrazovanju kojima se ispunjava jedan od studentskih zahteva, kao i da se konstatuje ostavka Vučevića.
"Opozicija je, ja mislim, najpre pokušala da institucionalnim delovanjem promeni dnevni red, jer zaista to jeste neuobičajeno u parlamentarnoj praksi da zakoni koje vlada u ostavci ne bi smela da podnosi, budu na dnevnom redu. Kao i inače, njihov zahtev nije usvojen", ukazuje profesor FPN-a Dušan Vučićević.
'Incidenti deo šire slike društva'
Profesor FPN-a Dušan Vučićević ističe da nerede u skupštini ne treba posmatrati kao izolovan događaj, nego kao deo šire slike u društvu.
Kako ističe, nijedan zakon, niti amandman koji opozicioni poslanici predlažu u republičkom parlamentu "već godinama se gotovo nikad ne usvoje".
"U celoj toj situaciji, nažalost, opoziciji su poprilično vezane ruke", smatra.
"Kada zatvorite taj lonac institucionalno i kada težite tome da na nedemokratski način kontrolišete sve političke institucije na svim nivoima vlasti, od mesnih zajednica do nacionalnog nivoa, neminovno je da će u nekom trenutku doći do toga da taj lonac mora da eksplodira", zaključuje Vučićević.
Šta je o neredima u Skupštini rekla opozicija, a šta vlast?
Poslanik opozicionog Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je nakon nereda u Skupštini da je opozicija "poslala poruku" i ocenio da je akcija "dobro sprovedena".
"Svesni smo posledica i spremni da preuzmemo odgovornost, ali je naša odgovornost da sprečimo institucionalno nasilje koje se dešava u Skupštini", rekao je Lazović.
Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić smatra da je predsednica parlamenta "najodgovornija za sve incidente na sednici jer je nije prekinula".
Poslanik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš izjavio je da je "Skupština ono što je Srbija danas", odnosno da "ništa nije normalno i ništa nije kako treba.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić optužila je opoziciju za "akt terorizma", te za pokušaj "blokade, spaljivanja i nasilnog preuzimanja državnih institucija".
Sa predsedavajućeg mesta je poručila da "Srbija nikada neće stati", što je jedan od slogana Vučićeve partije čija je članica.
Oglasio se i ministar odbrane Srbije i funkcioner SNS Bratislav Gašić koji je opoziciju optužio da "pokušava da legitimizuje brutalno fizičko nasilje kao oblik političke borbe".
Istovremeno, šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov rekao je da je opozicija izabrala da Skupštinu pretvori u "bojno polje" i optužio je da pokušava da "izazove građanski rat u Srbiji".
Da li bi se slike iz parlamenta mogle preslikati na ulicu?
Prema mišljenju Dušana Spasojevića, optužbe vlasti da opozicija želi da izazove građanski rat su "potpuno neosnovane ".
"Vlast bi ih svakako iznosila. Oni su ih za sve to optuživali i ranije, pa i sada kada opozicija pređe preko neke linije koja je uobičajena za parlamentarni život", kaže Spasojević.
Dodaje da je, kako smatra, "jasno da je incident bio ograničen na salu Skupštine i na ono što se tu dešava".
"Mi svakako živimo u društvu koje je represivno, ne vidim da iz te perspektive ono što je radila opozicija može posebno da menja situaciju", ističe.
Kao primer navodi slučajeve nasilje nad studentima koji duže od tri meseca blokiraju desetine državnih fakulteta zahtevajući, pre svega, političku i krivičnu odgovornost za pogibiju 15 ljudi u obrušavanju nedavno rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu.
U prethodna tri meseca, zabeleženo su mnogobrojni incidenti, a ključni se desio na samo početku kada je grupa lica napala studente beogradskog Fakulteta dramskih nauka tokom njihovog protesta "15 minuta tišine", kojim se odaje pošta stradalima u Novom Sadu.
Jedan od četiri zahteva koji studenti u blokadi stavljaju pred institucije, jeste procesuiranje odgovornih za te napade.