Lažne vesti o pandemiji korona virusa bile su prisutnije i izazovnije za razotkrivanje od lažnih vesti o predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, rekao je Daniel Funke, novinar međunarodnog portala PolitiFact koji se bavi razotkrivanjem lažnih vesti (fektčekingom).
Funke je na onlajn diskusiji „Epidemija laži na Balkanu“ izneo podatak da je PolitiFact utvrđivao tačnost oko 550 tvrdnji o pandemiji koje su se u većini slučajeva pokazale kao lažne, naspram 100 tvrdnji o predsedničkim izborima.
Govoreći o tome ko je u SAD širio lažne vesti i dezinformacije o pandemiji, Funke je istakao da su dolazile iz „dva koloseka“.
„Jedan je da su putovale od zvaničnika, na primer, predsednika (Donalda Trampa) koji izgovori nešto netačno i onda se to prelije na društvene mreže i korisnici to šire“, pojasnio je Funke i taj, ali i „obrnut“ način širenja.
„Još jedan čest način širenja lažnih vesti tokom pandemije je da su one nastale na društvenim mrežama i da ih je zatim podelio predsednik. Tramp vidi nešto na nekom slučajnom, anonimnom profilu na Tviteru, podeli na svom, i to dođe do miliona ljudi, a potom televizija FoxNews to prenese na male ekrane“, istakao je on.
Podsetio je i da je tokom izborne kampanje u SAD došlo do politizacije pandemije.
„Partijski simpatizeri preuzimaju stavove svojih lidera. Ako republikanski vođa kaže da je virus preuveličan od strane medija, onda će republikanski glasači usvojiti taj narativ i mislim da smo to imali prilike da vidimo u Americi. I to jeste zabrinjavajuće, ali sa druge strane, podsetio bih na rezultate nedavnog istraživanja da je u SAD poraslo poverenje u doktore i naučnike“, rekao je Funke.
300 provera vesti o pandemiji u Hrvatskoj
Novinarka portala Faktograf iz Hrvatske Ana Brakus je napomenula da je taj portal od 29. januara ove godine objavio skoro 300 tekstova koji su povezani sa proverom vesti o korona virusu i vakcinama.
Takođe, prema rečima Brakus, za šest meseci na adresu Faktografa stiglo je i 250 upita čitalaca i čitateljki. Oni su su slali fotografije, video zapise ili linkove ka vestima za koje su želeli da im novinari provere – bilo da su u pitanju teme o pandemiji ili izjave političara.
Uz podsećanje da je osnovana regionalna mreža fektčekerskih portala, Brakus je napomenula da je to pravi način kako se ozbiljno boriti sa lažnim vestima.
„Dezinformacije ili laži ne prestaju na granicama. Naši jezici su toliko slični, tako da se često desi da vest objavljena kod nas vrlo lako završi bilo gde u regiji“, naglasila je novinarka Faktografa.
'Poplava' lažnih vesti u Srbiji
O „poplavi“ lažnih vesti o korona virusu u Srbiji govorila je urednica portala Raskrikavanje Vesna Radojević.
Podsetila je da je prva vest o virusu koju je obrađivao portal Raskrikavanje objavljena na portalu Večernje novosti, te da su utvrdili da je pisanje o navodnom laboratorijskom poreklu virusa netačno.
Istakla je i da se od početka godine lažne vesti o korona virusu u Srbiji šire i putem tabloida koji se „masno plaćaju iz našeg budžeta“, ukazujući na podsticajna sredstva na konkursima za sufinansiranje medija na kojima novac dobijaju tabloidi.
Izvor lažnih vesti, ne samo o korona virusu su, prema rečima Vesne Radojević, i predstavnici vlasti.
„Kod nas su izvori lažnih vesti ljudi koji nam drže konferencije i njihovi obračunski listovi“, naglasila je Radojević uz ocenu da „nema nikakvih posledica“ za lažne vesti, te da se izjave zvaničnika koji su uhvaćeni u neistini završavaju sa zaključkom „ja ne lažem“.
„Te ljude ne ograničava nikakva odgovornost“, napomenula je ona.
Milijana Rogač, novinarka portala Istinomer, inače organizatorka onlajn diskusije, istakla je da je su sa pojavom korona virusa u Srbiji usledile kontradiktorne izjave predstavnika vlasti i institucija. Od ocena o „najsmešnijem virusu“ i „običnom gripu“ do uvođenja vanrednog stanja u Srbiji prošlo je nešto više od dve nedelje.
„Od tada mi dobijemo vrlo različite izjave – o vakcinama, maskama, i to su sve izjave koje ne stižu samo od predstavnika vlasti već od članova Kriznog štaba“, rekla je Rogač.
Napomenula je da je poverenje građana opalo, te da su političari u pandemiji dobili „jednu više temu za manipulaciju“.
„Ali ovoga puta nisu iskoristili priliku da se poprave već su dobili jednu više temu za manipulaciju. Nisu vodili računa da posledice mogu biti mnogo gore nego inače kada su njihove laži u pitanju“, zaključila je novinarka Istinomera.
'Dvosmerna ulica' za lažne vesti
Širenje lažnih vesti o korona virusu je „dvosmerna ulica“, mišljenje je novinara i programskog direktora organizacije Metamorfozis iz Severene Makedonije Filipa Stojanovskog.
„Većina dezinformacija o pandemiji koje kruže svetom se prilagođavaju lokalnom kontekstu“, rekao je Stojanovski i ukazao na poseban tip dezinformacija – prekogranične.
„Zbog specifika našeg regiona i bliskih veza imamo kruženje dezinformacije u regionu. Pojave se u jednoj zemlji, preuzmu u drugoj i prilagode lokalnom kontekstu, ali se onda ponekad vrate i u zemlju nastanka u novom formatu“, rekao je Stojanovski.
Naveo je primer zajedničke provere činjenica od strane regionalnih fektčekera. Oni su utvrdili da su mediji na Zapadnom Balkanu prenosili neutemeljene izjave doktora iz Severne Makedonije Vela Markovskog o korona virusu.
Stojanovski je napomenuo da za vreme pandemije korona virusa „tvorci“ lažnih vesti u Severnoj Makedoniji nisu državne institucije, već pojedini mediji, kao i „propagandna mašinerija prethodnog režima“ desno populističke partije VMRO-DPMNE koja je „još uvek aktivna i funkcioniše“.
„Ipak smo dobili rezultat da je potaknuto sve to nepoverenje u sistem da se nisu poštovale mere i da su se širile teorije zavere“, rekao je novinar organizacije Metamorfozis.
Napomenuo je i da je problem što za mejnstrim medije „nije vest ako se neka dezinformacija raskrinka“, te naglasio da je potrebna saradnja na širem nivou u borbi protiv lažnih vesti.
Podsetio je da je u Severnoj Makedoniji prihvaćena inicijativa za uvođenje medijske pismenosti u obrazovni sistem.
Regionalni partneri Fejsbuka
Portal Istinomer je uz agenciju Frans Pres (AFP) zvanični partner Fejsbuku za Srbiju u suzbijanju dezinformacija na toj društvenoj mreži.
Kako je navedeno letos u saopštenju Istinomera, zadatak fektčerkera koji su partneri Fejsbuka je da na svakodnevnom nivou proveravaju sadržaj i skeniraju lažne vesti i informacije koje se objavljuju na toj društvenoj mreži.
„Kada fektčekeri ocene neku priču kao neistinitu, Fejsbuk će je pokazivati niže na "njuz fidu" što značajno smanjuje njenu vidljivost i distribuciju, i dalje širenje lažnih informacija. Stranice i domeni, koje konstantno šire lažne vesti će primetiti da je distribucija njihovog sadržaja smanjena, a mogućnost zarade i reklamiranja ukinuta“, objašnjeno je u Istinomeru.
Milijana Rogač iz Istinomera rekla je da je reakcija ocenjenih političkih aktera i teoretičara zavera ista – svodi se na pokušaj diskreditacije fektčekera.
U Hrvatskoj je Faktograf među partnerima Fejsbuka. Novinarka Ana Brakus ističe da imaju dvojaka iskustva u toj saradnji – dobra strana je što dolaze direktno do ljudi koji su podelili neku dezinformaciju.
„Fejsbuk ima izrazito velikih problema sa količinom netačnosti koje se na toj platformi nalaze i mislim da je dobro da bar nešto rade da taj problem nekako reše“, objasnila je ona.
A loša strana su, prema rečima Brakus, dramatično povećan broj pretnji uvreda i vrlo nepoželjnih komentara koje Faktograf prima na svakodnevnom nivou.
Kada je reč o onim građanima koji „nasedaju“ na lažne vesti na Fejsbuku, Brakus napominje da su to u velikoj meri oni građani koji imaju određen problem i pokušavaju da nađu rešenje za njega – da im je potrebna tačna informacija, ali da ne dolaze do nje.
„Mislim da smo i mi, kao i ti ljudi, žrtve jednog razorenog sustava koji naprosto ne radi svoj posao kako bi trebalo da ga radi. Smatram da je važno imati određenu razinu empatije prema ljudima koji nasednu na nešto. Jako ih odvajam od vlasnika portala koji proizvode lažne vesti da bi na njima zarađivali“, rekla je Brakus.
Fejsbuk ima 70 partnera koji proveravaju istinitost sadržaja na 50 jezika širom sveta i nastavlja sa ulaganjima u dodatno unapređenje tog programa.
Svi partneri su članovi nezavisne Međunarodne mreže fektčekera (International Fact-Checking Network).
Program je u skladu sa Fejsbukovim trostrukim okvirom za poboljšanje kvaliteta i istinitosti sadržaja u pregledu vesti. Program predviđa uklanjanje naloga i sadržaja koji krše Fejsbukove standarde zajednice ili politike oglašavanja, smanjivanje distribucije lažnih vesti i neistinitih sadržaja, poput senzacionalističkih naslova. Treći korak je obaveštavanje ljudi – kako bi dobili više konteksta o objavama koje vide.
