Osnivanje regionalne kancelarije za saradnju mladih na Zapadnom Balkanu jedna je od najvažnijih tačaka na putu izgradnje zajedničke budućnosti, kažu za RSE predstavnici nevladinih organizacija.
„To je jedna od najboljih stvari koja se dogodila u poslednje vreme. Posebno je važna jer je prvi put impuls civilnog društva, koji je trajao jako dugo, došao pred institucionalizaciju. Mislim da su ovdašnje vlade time pokazale zrelost", rekla je za RSE Anita Mitić iz Inicijative mladih za ljudska prava, organizacije koja je jedan od pokretača ove ideje.
Sporazum čiji potpisnici su Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Albanija, predviđa da kancelarija počne sa radom 2017. godine. Za sada nije precizirano gde će se nalaziti, ali je najverovatnije da će biti u Beogradu i Tirani.
Jovana Saračević iz Helsinškog odbora u Srbiji kaže za RSE da je to veliki korak napred.
„Veoma je važno podsticati saradnju mladih na Zapadnom Balkanu jer oni imaju potencijal da budu nosioci promena. Intenzivniji kontakti mladih svakako doprinose procesu pomirenja i izgradnji stabilnosti u regionu", konstatuje Jovana Saračević.
U narednih godinu dana posebna radna grupa baviće se stvaranjem kancelarije za mlade.
Anita Mitić kaže da je to potvrda da se odgovorno pristupa ovom poslu.
„Dok smo zagovarali formiranje te kancelarije, uvek smo insistirali na tome šta će se raditi kada, na primer, dođu mladi iz Hrvatske i pokrene se pitanje Vukovara. Šta ćete vi da im kažete... Kakav ćete odnos imati prema suočavanju sa prošlošću i ratnim zločinima. Ko će da moderira te diskusije, ko će da objasni deci, je i bio zločin, je i bio genocid, šta se tu dešava. Oni su tada shvatili koliko to može da bude komplikovano, i sada su uzeli tih godinu dana da zapravo nađu odgovore na sva ta pitanja. Što ja mislim da je jako zdravo za našu vladu", navodi Anita Mitić.
Susreti ključ bolje budućnosti
Iskustva su pokazala da se ličnim kontaktima između mladih iz različitih zemalja najlakše odbacuju predrasude. Helsinški odbor, na primer, već godinama organizuje školu ljudskih prava.
Susreti mladih iz regiona, kaže Jovana Saračević, su ključ za bolju budućnost.
“Oni sada imaju svoje fejsbuk grupe, mnogo je lakša komunikacija, zaista ostaju u kontaktu. Važno je i to što ta pozitivna iskustva prenose ljudima koji nisu bili na tim školama. Neko svom prijatelju, to se često dešavalo, ispriča da je bio u Prištini i da nosi najlepše utiske. Tako danas postoji sve više mladih koji su zainteresovani da posete svoje vršnjake na Kosovu, da odu u Bosnu i slično", napominje Jovana Saračević.
Nevladine organizacije godinama su angažovane po svim najvažnijim pitanjima u državi, a u poslednje vreme posebno su aktivne u pomoći izbeglicama koje prolaze kroz Srbiju. Kako to može da funkcioniše i kroz regionalnu saradnju, pokazala je i Inicijativa mladih za ljudska prava.
“Inicijativa u Bosni prikupila je ogromnu pomoć za izbeglice. Tri tone pomoći poslato je za Beograd. Regionalni pristup ovom problemu jako je važan zato što šalje pozitivnu poruku. Uostalom, i mi smo nekada bili izbeglice, ceo region, i moramo da nađemo način kako da bolje postupamo nego što smo postupali tih devedesetih godina prema ljudima koji dolaze.”
Solidarnost sa izbeglicama iz Afrike i sa Bliskog Istoka pokazuju i mnogi mladi koji nisu iz NVO sektora. Jedni donose odeću i hranu, neki nude pomoć kao prevodioci, dok drugi dolaze u parkove da provedu vreme sa migrantima i tako im pruže podršku.
U čitavoj priči važnu ulogu igraju nevladine organizacije mladih koje senzibilišu javnost. Glavna poruka koja se šalje, kaže Jovana Saračević, je da treba poštovati njihova ljudska prava.
“Da se prema migrantima ponašaju na human način. Da pošaljemo jasnu poruku da nema mesta skupovima koje najavljuju desničarske organizacije i da prosto mora da se izađe ususret izbeglicama", naglašava Jovana Saračević.
Sve što rade ovdašnje organizacije mladih prepoznato je i van granica Balkana, pa je nedavno obznanjeno da je Inicijativa mladih za ljudska prava među finalistima za dodelu nagrade koja nosi ime nekadašnjeg češkog predsednika Vaclava Havela.
Anita Mitić kaže da je ponosna na to i da jedva čeka početak rada regionalne kancelarije.
“San svakog civilnog društva je da država preuzme sve što ono smatra da je od suštinske važnosti. Mislimo da ovaj regionalni program saradnje ima ogroman potencijal. Ako se bude radilo kako treba, on može da stvori jednu potpuno novu generaciju mladih ljudi koja će, ja se nadam, biti mnogo bolja od nas", zaključuje Anita Mitić.
