Među novim knjigama haškog osuđenika i lidera Srpske radikalne stranke (SRS) Vojslava Šešelja u javnom katalogu Narodne biblioteke Srbije mogu se pronaći uvrede, ali i preteći naslovi upućeni političkim neistomišljenicima, negiranje genocida u Srebrenici i novo zastrašivanje meštana Hrtkovaca, mesta u Sremu koje je sinonim progona Hrvata u Vojvodini devedesetih.
Ni nekoliko dana od kada je u javnost dospela fotografija jedne od knjiga kojom Šešelj vređa fukcionerku opozicione Demokratske stranke (DS) Aleksandru Jerkov, nema zvaničnog odgovora da li takvi naslovi i sadržaji podležu sankcijama, te da li će institucije reagovati.
Iz Višeg javnog tužilaštva nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li će povodom Šešeljevih knjiga razmotriti pokretanje postupka.
Lider radikala saslušan je 6. jula u Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali ne zbog knjige kojom vređa Aleksandru Jerkov, već po prijavi koju je ova funkcionerka i poslanica DS-a protiv njega podnela još jula 2019. zbog pretnji koje joj je upućivao preko društvenih mreža.
"Vođenje eventualnog krivičnog postupka u vezi sadržaja knjiga koje je objavio Vojislav Šešelj ne spada u nadležnost Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, već nekog od stvarno i mesno nadležnih tužilaštava opšte nadležnosti", naveo je za RSE tužilac Branko Stamenković.
Ima li osnova za reakciju?
Prema oceni Katarine Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) "reč je govoru mržnje koji u svom krivičnom aspektu predstavlja izazivanje nacionalne i verske mržnje, a koji reguliše Krivični zakonik".
"Šešelj to čini na svakom koraku. Osnovni oblik su mu različite izjave, kroz medije, novine, knjige, govor u Skupštini. Sa druge strane imate njegove teže oblike ponašanja kada pali recimo zastavu Hrvatske, to je isto krivično delo, samo teže", rekla je Golubović za RSE.
- Hrvatsko MVP reagovalo zbog paljenja zastave u Beogradu
- Beograd: Otkazano saslušanje, Šešelj ponovo palio zastave
U Članu 317 Krivičnog zakonika navodi se da će onaj "ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina".
"Ako je delo učinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugrožavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina", navodi se, pored ostalog, u Članu 317 Krivičnog zakonika.
Šešelj ostao bez poslaničkog imuniteta
Vojislav Šešelj, koji je kao haški osuđenik bio šef poslaničke grupe SRS u Skupštini Srbije, ostao je posle izbora 21. juna 2020. bez poslaničkog imuniteta. Njegova stranka, sa osvojenih 2,07 odsto glasova, nije prešla cenzus.
On je novinarima po izlasku iz Tužilaštva 6. jula rekao da je "šest ili sedam puta dobijao poziv zamenika višeg javnog tužioca za saslušanje, ali da se do sada na to nije osvrtao jer je imao poslanički imunitet".
"Pošto sam sad ostao bez poslaničkog imuniteta moja je dužnost da se odazovem na poziv vlasti, ali nije moja dužnost da razgovaram sa vlastima. I zato sam odbio svaki razgovor i izjašnjenje", rekao je Šešelj.
Dodao je i da je protiv Aleksandre Jerkov podneo kontratužbu jer ga je, kako je naveo, nazivala ratnim zločincem.
Kako je osuđenika štitio imunitet?
Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koji je nasledio postupke Haškog tribunala, osudilo je Vojislava Šešelja u aprilu 2018. na deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci 1992. godine.
Nakon što mu je izrečena presuda, Šešelju nije uskraćen poslanički mandat iako član 88 Zakona o izboru narodnih poslanika kaže da "poslaniku prestaje mandat ukoliko je, između ostalog, osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci".
"Šešelj je trideset godina gradio političku karijeru na izazivanju nacionalne i verske mržnje. Platio je cenu na međunarodnom nivou, ali nikada na domaćem terenu", navodi Katarina Golubović iz YUCOM-a.
Ona ocenjuje i da je poslanički imunitet u svakom trenutku mogao da bude ukinut kako bi Šešelj bio procesuiran.
"Vrlo svesno i namerno ga je štitila Skupština, odnosno (vladajuća) Srpska napredna stranka koja je u svakom trenutku imala većinu", rekla je Golubović.
Od političke volje će, prema njenoj oceni, zavisiti i da li će Šešelj odgovarati nakon što je ostao bez imuniteta.
Uvrede i pretnje u književnom opusu
Po povratku iz Haga 2014. godine, Šešelj je nastavio sa politikom koja ga je posle ratnih devedesetih odvela do optuženičke klupe međunarodnog suda.
Okupljanje radikala ispred Hrtkovaca, mesta u Sremu koje je sinonim prisilnog iseljavanja Hrvata iz Vojvodine 1992., kongres stranke u kući koju je Šešelj tamo kupio 2018., negiranje genocida u Srebrenici, paljenje zastava susednih država, Evropske unije i NATO-a, verbalni napadi, pretnje i uvrede političkim neistomišljenicima - samo su deo posthaškog političkog "angažmana" lidera radikala.
Šešelj ga temeljno sprovodi i kroz svoj književni opus. Od 2001. do danas izdao je skoro 200 knjiga. Među poslednjima su i naslovi "Hrtkovci, selo gde me svako zna", "Hrtkovci na kratko Srbislavci", "Hrtkovci moje mladosti".
Negiranje srebreničkog genocida pretočio je u tri toma, koje je početkom godine promovisao u više gradova Srbije.
"Problem sa nasiljem je zato što ono uvek počinje u rečima, ali istovremeno se gotovo nikada ne završava na rečima. Nastalo jednom u rečima, to nasilje kad tad progovori bilo od strane njegovog inspiratora, bilo od onih koji su slepi izvršioci njegove volje, odnosno njegove pristalice", rekao je za RSE Gojko Božović, urednik izdavačke kuće "Arhipelag".
Šešeljeva izdavačka kuća "Velika Srbija", koja je naziv dobila po političkom programu radikala iz ratnih devedesetih, a od kojeg ta stranka do danas nije odstupila, zauzima poslednjih godina centralno mesto na beogradskom Sajmu knjiga, najvećoj književnoj manifestaciji u Srbiji.
"Kada pogledate naslove tih knjiga, vidite da su većina zapravo užasne psovke ili govor mržnje ili jedan netrpeljivi, nasilni jezik koji želi da vas šokira i prenerazi. Odavno u našem društvu nije bilo tako opakog i opsanog jezika", naveo je Gojko Božović.
Da li su zabrane rešenje?
Pojedine opozicione stranke zatražile su zabranu distribucije i prodaje Šešeljevih knjiga kojima vređa, napada i preti neistomišljenicima.
"Nekad se dogodi da zabrane po principu zabranjenog voća samo proširuju dejstvo nekog uticaja. Uvek više verujem u osudu javnosti, u prezir koji će javnost pokazati prema ljudima koji govore netolerantnim, nasilnim, prostačkim i uvredljivim jezikom", rekao je Božović.
Javne osude Šešeljevih knjiga ostaju na nekolicioni nevladinih organizacija i opoziocionih stranaka. Za to vreme haški osuđenik najavljuje nove naslove i mete.
