Istraživači nevladine organizacije SHARE, koja se bavi zaštitom prava na internetu, analizirali su političko oglašavanje tokom kampanje i izbornog dana u Srbiji i zaključili da su političari pretežno opredeljeni za tradicionalni pristup javnoj promociji.
Kako se navodi u izveštaju SHARE-a objavljenom 25. juna, digitalne platforme koje omogućavaju široki zahvat, masovno uključivanje građana bez obzira na prostornu i vremensku dimenziju, uglavnom se i dalje koriste za jednosmerno saopštavanje poruka.
Analiza je obuhvatila zvanične stranice političkih stranaka i lidera koji su ušli trku za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore, ali i stranaka koje su u septembru 2019. godine najavile da će ih bojkotovati ukoliko se izborni uslovi ne poboljšaju. Istraživači su takođe analizirali i upotrebu Tviter (Twitter) platforme, kao i najviše upotrebljivanje heštegove (hashtags).
Ko se najviše oglašavao?
Nalazi iz izveštaja ukazuju da su se na Fejsbuku najviše oglašavale opozicione stranke koje su odlučile da učestvuju na predstojećim izborima. One stranke i lideri koji su odlučili da izdvoje novac za promociju na Fejsbuku, pokrenuli su ukupno 872 politička oglasa u periodu od 4. maja do 18. juna.
Najviše političkih oglasa imala je koalicija više opozicionih stranaka okupljenih oko Ujedinjene demokratske Srbije (UDS) - Srbija 21, koalicija oko Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) - Vojvođanski front (VF), Stranka moderne Srbije (SMS) i Građanski demokratski forum (GDF).
Ta koalicija je imala ukupno 214 oglasa u posmatranom periodu.
"U promociji se istakla zvanična Fejsbuk stranica Stranke moderne Srbije (SMS) preko koje je iznela preko 60 odsto reklama - ukupno 132", navodi se u izveštaju.
U analizi su se istakla i dva lokalna lidera, gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović i predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić, koji su imali zapažene kampanje na Fejsbuku koje su sprovođene preko njihovih ličnih stranica.
"Zelenović je kao gradonačelnik Šapca odlučio da izađe na izbore u gradu u kome SNS nije na vlasti već njegova stranka Zajedno za Srbiju (ZZS) i u cilju kampanje za lokalni parlament imao je 124 politička oglasa", navodi se u analizi.
Predsednik opštine Novi Beograd i lider Srpskog patriotskog saveza - SPAS, Aleksandar Šapić, dodaje se, takođe je lično vodio kampanju za parlamentarne izbore na koje je odlučio da izađe samostalno; za promociju je pokrenuo 104 oglasa.
"Tokom kampanje, Šapić je svoje nekadašnje uspehe u državnoj vaterpolo reprezentaciji koristio za promociju sebe kao lidera koji može da donese prave odluke za Srbiju. Snimci dok daje golove na reprezentativnim utakmicama bili su okosnica njegovih promotivnih videa", ukazuje se u analizi.
SHARE navodi i da se pojedini lideri uopšte nisu promovisali putem političkih oglasa na Fejsbuku tokom predizbornog perioda.
"Tako na primer, zvanični nalozi (lidera opozicionog Pokreta slobodnih građana) Sergeja Trifunovića, (opozicionog Dosta je bilo) Saše Radulovića i (vladajuće Socijalističke partije Srbije) Ivice Dačića nisu imali nijedan oglas", ističe se.
Stranke u izbornoj trci zanemarile oglašavanje
SHARE je ukazao i da se mnoge velike stranke nisu uopšte oglašavale na Fejsbuku tokom posmatranog perioda. U tu grupu spadaju stranice Saveza za Srbiju, Srpske radikalne stranke, Liberalno-demokratske partije i više manjih stranaka.
SHARE je u analizi naveo da se desno orijentisani Pokret Srpska desnica Miše Vacića nalazi na četvrtom mestu po broju oglasa stranaka koje su učestvovale u kampanji - ukupno 61, od čega su 53 oglasa pokrenuta sa stranice stranke, a osam sa lične stranice Vacića.
Sledi nekoliko pokreta: Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića sa 49 oglasa, pokret Dosta je bilo sa 31, kao i pokret Metla 2020, koji čine Demokratska stranka Srbije, Grupa za prosperitet Srbije, Udruženje starosedelaca iz Kraljeva, te Tim za život, koji je imao 29 oglasa.
Studentski pokret 1 od 5 miliona, koji je u januaru odlučio da izađe na izbore jer su opozicione stranke, kako su rekli, odustale od "Dogovora sa narodom", imao je 27 oglasa. Opozicione Nova stranka i Zelena stranka, koje su potpisale koalicioni sporazum za zajednički nastup na izborima pod sloganom "Nek maske padnu", imale su 16 oglasa.
SNS se fokusirala na nezvaničnu stranicu
U analizi SHARE-a se ukazuje da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) preko svoje stranice na Fejsbuku imala samo 30 oglasa u posmatranom periodu, dok je stranica koja nosi ime predsednika SNS Aleksandra Vučića imala 10.
"Međutim, mali broj oglasa sa zvanične stranice SNS nije bio jedini način za promociju naprednjaka, jer je ova stranka značajan deo političkih oglasa plasirala putem nezvanične stranice pod nazivom '150+ Borba za bolji život u Srbiji", napominje se u analizi.
Kako se objašnjava, stranica, koju ju je pokrenula Informativna služba SNS u martu 2019. godine, ima oko 17 hiljada pratilaca, a tokom predizborne kampanje promovisala je nova lica SNS, dosadašnje uspehe Vlade Srbije kao i političke poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Sa ove stranice SNS je pokrenula ukupno 76 oglasa tokom šest nedelja kampanje, dok je tokom izborne tišine bilo aktivno ukupno 92, napominje se u analizi.
Koalicioni partner SNS u odlazećem sazivu Vlade, Socijalistička partija Srbije (SPS) imala je svega 13 oglasa, uz još 11 oglasa Dragana Markovića Palme čija je Jedinstvena Srbija na izbore izašla zajedno sa SPS-om. Istraživači napominju i da je SPS sa političkom promocijom krenula tek početkom juna sa tri oglasa i nije se oglašavala do poslednje nedelje kampanje, kada je u poslednja tri dana pred izbornu tišinu pokrenula osam oglasa.
U analizi se dodaje i da je Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA), koja je u Novom Pazaru na vlasti u koaliciji sa SNS, imala je devet oglasa, a parlamentarna stranka Savez vojvođanskih Mađara (SVM) imala je četiri oglasa.
Bojkotaši nisu u punoj meri iskoristili promociju
SHARE je u analizi istakao da opozicioni blok Savez za Srbiju, koji je kritikovao izborne uslove zbog zatvorenosti nacionalnih medija za opozicione lidere, nije u punoj meri iskoristio internet i Fejsbuk promociju kako bi do što većeg broja građana došla ideja o bojkotu izbora.
"Ovaj savez je ukupno imao 106 oglasa, što je značajno manje od opozicionih stranaka koje su odlučile da učestvuju na izborima", navodi se u analizi.
Zvanična Fejsbuk stranica Stranke slobode i pravde, koja je članica tog bloka, imala je 39 političkih oglasa, dok je stranica njenog lidera Dragana Đilasa pokrenula 20.
U promociji bojkota Demokratska stranka je učestvovala sa 28 oglasa i još 11 sa zvanične stranice predsednika DS Zorana Lutovca. Pokret Dveri, koji je u medijima bio aktivan zagovarač bojkota, doprineo je kampanji sa samo pet oglasa, dok su Narodna stranka i njen lider Vuk Jeremić imali svega tri.
U jednom od zaključaka se navodi i da je monitoring oglašavanja pokazao da tokovi novca za Fejsbuk oglašavanje tokom ove kampanje, kao i ranijih godina, nisu bili transparentni.
Bez posebnog interesa za Tviter
SHARE je ukazao i da tokom ove kampanje SNS nije pokazala poseban interes za kampanju na Tviteru.
Istraživači su podsetili i da je ta kompanija uklonila pred početak kampanje - krajem aprila, sa mreže 8,5 hiljada botovskih naloga koji su služili promociji SNS.
"Bila je ovo jedna od retkih potvrda sa strane da se onlajn prostor u Srbiji strateški zatrpava hvalospevima vladajućoj administraciji. Domaće tužilaštvo, nažalost, nije zainteresovano za proveru takvih navoda", dodaje se.
Onlajn skup SNS najupečatljiviji događaj
Kao jedan od momenata koji su se najviše istakli u digitalnoj sferi, SHARE navodi prvi onlajn skup Srpske napredne stranke tokom koga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio pred više desetina ekrana preko kojih su ga pristalice pratile iz svojih domova.
SNS je nedelju dana kasnije, u ponedeljak 25. maja, organizovala još jedan onlajn virtuelni miting koji je izgledao isto kao prvi, s tim što je ovog puta Vučić bio okružen većim brojem ekrana.
"Bila je to premijera virtuelnog političkog mitinga u Srbiji", navode istraživači.
Desetine hiljada tvitova o izborima
SHARE je uradio i analizu socijalnih umrežavanja na Tviteru (Social Network Analysis, SNA) tako što su istraživači izdvajali tvitove sa određenim haštagom - na primer #izbori2020 ili #bojkot.
Kvantitativna analiza prikupljenih podataka pokazala je da su tvitovi naloga @ZoranLutovac (predsednik Demokratske stranke), @Radoholicar (politički komentator Boban Stojanović) i @slavisa (funkcioner SNS Slaviša Mićanović Mićan), koji su sadržali praćene haštagove, bili najviše retvitovani i citirani tokom kampanje.
Kako se navodi, na Tviteru je u periodu od 4. maja do 18. juna napisano skoro 15 hiljada tvitova o izborima korišćenjem haštagova #izbori2020 i #bojkot2020. Uz ova dva haštaga, analizirana je učestalost korišćenja haštaga #pukliSu, #Srbija i #SavezZaSRB koji su upotrebljeni preko 2300 puta.
U analizi se ukazuje i da predizborna tišina koja je počela dva dana pred izbore nije sprečila političke stranke da svoju kampanju nastave na Internetu.
Istraživači su zaključili i da nedostatak izričitog propisa koji uređuje predizborne aktivnosti u onlajn sferi, ostavlja mogućnost da u vreme dok u fizičkom prostoru traje izborna tišina - na internetu i dalje odjekuju poruke političkih takmaca.
Facebook Forum