Skupšina Srbije počela je raspravu o zakonima o javnoj svojini i o restituciji, čije usvajanje je jedan od poslednjih tehničkih uslova za dobijanje stausa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, i pored napretka u reformama, zbog odnosa Srbije prema krizi na severu Kosova kandidatura više nije sigurna kao što se to činilo pre nekoliko meseci.
Napredak u reformama, posebno u pravosuđu, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, kao i zakoni o restituciji i javnoj svojini, su karta na koju Srbija igra kada je u pitanju njen naredni korak u evrointegracijama. Takođe, saradnja sa Hagom i hapšenje i izručenje svih haških optuženika, posebno najtraženijih Radovana Karadžića i Ratka Mladića, su plusevi na koje Beograd računa pred odluku Evropske komisije o eventualnom dodeljivanju statusa kandidata Srbiji.
Ali te pozitivne momente, koje često hvali i sama Evropska unija, opterećuje odnos Beograda prema krizi na severu Kosova.
Majkl Devenport, ambasador Velike Britanije u Srbiji, izjavio je da ne zna da li će Srbija do kraja godine dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, i upozorio da će za konačan ishod biti važan i angažman Beograda po pitanju tog gorućeg političkog problema.
„Sadašnja situacija na severu Kosova je neodrživa, i moraju se pronaći nova rešenja. Od najveće je važnosti da vidimo maksimum konstruktivnih napora da se dijalog nastavi u narednim nedeljama. Posvećenost regionalnoj saradnji jedan je od najvažnijih elemenata u evropskim integracijama. I zato zemlje članice Evropske unije traže od Srbije i drugih konstruktivne napore u rešavanju problema, posebno na severu Kosova. To kako Srbija učestvuje u dijalogu, i da li konstruktivno traži rešenja za probleme koji se pojavljuju, uticaće prilikom odlučivanja o kandidaturi“, istakao je Devenport.
Postoje razlozi za optimizam
Ovakva upozorenja iz zemalja članica Evropske unije nisu nova, zbog čega Beograd uporno ponavlja da traži izlaz kroz dijalog i diplomatska rešenja, ali je činjenica da su barikade na prelazima između Srbije i Kosova tamo gde su i bile kada je sve počelo još pre skoro dva meseca.
Zastave Srbije i Evropske unije - ilustracija
Dejan Vuk Stanković, politički anlitičar, kaže za RSE da je jasno da je zbog ovakvog stanja ugrožena mogućnost, koja je ne tako davno bila izvesna, da Srbija do kraja 2011. dobije status kandidata.
„Jedino ostaje da se vidi kako će biti raspetljana kriza na severu Kosova. Ukoliko se ne nađe neko konstruktivno i kompromisno rešenje, svakako da to može biti jedan od elemenata koji mogu da vode ka negativnom stavu Brisela. Mislim da je u tom pogledu najnedvosmisleniju izjavu dala nemačka kancelarka Angela Merkel koja je prosto potcrtala važnost i nužnost rešavanja problema na relaciji Beograd-Priština“, ocenjuje on.
Kako je pozicija Srbije i dalje da neće odustati od svojih interesa na Kosovu ali ni, što se posebno naglašava, od Evropske unije, zvanični Beograd je svestan da postoji mogućnost da ne dobije kandidaturu ove godine, što je nedavno otvoreno rekao i predsednik Boris Tadić. Uprkos takvim procenama srpske vlasti, poslednjih dana, pogotovu posle razgovora sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom, ipak je primetan optimizam.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, izajvio je da je pozitivno mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji nakon sprovedenih reformi na dohvat ruke.
„Ali naravno, odluka o otpočinjanju pregovora sa Evropskom unijom je odluka koja pripada zemljama članicama. I ne treba da se pravimo naivni... Situacija na terenu i razrešenje trenutne situacije blokade jeste od velikog značaja za pozitivnu atmosferu oko naše zemlje i početka pregovora za ulazak u Evropsku uniju“, rekao je Đelić.
Da Evropa ipak računa na Srbiju vidi se i iz reči ambasadora Majkla Devenporta koji je izjavio da ona želi ceo Balkan u EU, ali uz jasnu poruku na kraju.
„Verujem da postoji razlog za optimizam. Srbija je unapredila odnose sa susedima kroz povećan stepen saradnje i dala svoj doprinos pomirenju. Preduzela je i korake da implementira akcioni plan sa preporukama za donošenje neophodnih zakona. Ali, naravno, ima još dosta toga da se uradi u mnogim oblastima. Uključujući regionalnu saradnju“, naveo je ambasador Velike Britanije.
„Regionalna saradnja“ je ključ za ono što Srbiju čeka kada je u pitanju odluka o kandidaturi. Dejan Vuk Stanković zaključuje da to praktično znači da bez brzog i efikasnog rešenja krize na severu Kosova iz Brisela neće biti dobrih vesti za Srbiju.
„Uspeh ili neuspeh vezuje se za sposobnost da se pronađe rešenje za dva sporna prelaza. Mislim da je nužno da se krajnje konsekventno implementira dogovor koji je postignut sa Euleksom. Dakle, da Euleks u koordinaciji sa Beogradom i Prištinom preuzme kontrolu prelaza“, kaže Stanković.
Napredak u reformama, posebno u pravosuđu, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, kao i zakoni o restituciji i javnoj svojini, su karta na koju Srbija igra kada je u pitanju njen naredni korak u evrointegracijama. Takođe, saradnja sa Hagom i hapšenje i izručenje svih haških optuženika, posebno najtraženijih Radovana Karadžića i Ratka Mladića, su plusevi na koje Beograd računa pred odluku Evropske komisije o eventualnom dodeljivanju statusa kandidata Srbiji.
Ali te pozitivne momente, koje često hvali i sama Evropska unija, opterećuje odnos Beograda prema krizi na severu Kosova.
Majkl Devenport, ambasador Velike Britanije u Srbiji, izjavio je da ne zna da li će Srbija do kraja godine dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, i upozorio da će za konačan ishod biti važan i angažman Beograda po pitanju tog gorućeg političkog problema.
„Sadašnja situacija na severu Kosova je neodrživa, i moraju se pronaći nova rešenja. Od najveće je važnosti da vidimo maksimum konstruktivnih napora da se dijalog nastavi u narednim nedeljama. Posvećenost regionalnoj saradnji jedan je od najvažnijih elemenata u evropskim integracijama. I zato zemlje članice Evropske unije traže od Srbije i drugih konstruktivne napore u rešavanju problema, posebno na severu Kosova. To kako Srbija učestvuje u dijalogu, i da li konstruktivno traži rešenja za probleme koji se pojavljuju, uticaće prilikom odlučivanja o kandidaturi“, istakao je Devenport.
Postoje razlozi za optimizam
Ovakva upozorenja iz zemalja članica Evropske unije nisu nova, zbog čega Beograd uporno ponavlja da traži izlaz kroz dijalog i diplomatska rešenja, ali je činjenica da su barikade na prelazima između Srbije i Kosova tamo gde su i bile kada je sve počelo još pre skoro dva meseca.
Dejan Vuk Stanković, politički anlitičar, kaže za RSE da je jasno da je zbog ovakvog stanja ugrožena mogućnost, koja je ne tako davno bila izvesna, da Srbija do kraja 2011. dobije status kandidata.
„Jedino ostaje da se vidi kako će biti raspetljana kriza na severu Kosova. Ukoliko se ne nađe neko konstruktivno i kompromisno rešenje, svakako da to može biti jedan od elemenata koji mogu da vode ka negativnom stavu Brisela. Mislim da je u tom pogledu najnedvosmisleniju izjavu dala nemačka kancelarka Angela Merkel koja je prosto potcrtala važnost i nužnost rešavanja problema na relaciji Beograd-Priština“, ocenjuje on.
Kako je pozicija Srbije i dalje da neće odustati od svojih interesa na Kosovu ali ni, što se posebno naglašava, od Evropske unije, zvanični Beograd je svestan da postoji mogućnost da ne dobije kandidaturu ove godine, što je nedavno otvoreno rekao i predsednik Boris Tadić. Uprkos takvim procenama srpske vlasti, poslednjih dana, pogotovu posle razgovora sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom, ipak je primetan optimizam.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, izajvio je da je pozitivno mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji nakon sprovedenih reformi na dohvat ruke.
„Ali naravno, odluka o otpočinjanju pregovora sa Evropskom unijom je odluka koja pripada zemljama članicama. I ne treba da se pravimo naivni... Situacija na terenu i razrešenje trenutne situacije blokade jeste od velikog značaja za pozitivnu atmosferu oko naše zemlje i početka pregovora za ulazak u Evropsku uniju“, rekao je Đelić.
Da Evropa ipak računa na Srbiju vidi se i iz reči ambasadora Majkla Devenporta koji je izjavio da ona želi ceo Balkan u EU, ali uz jasnu poruku na kraju.
„Verujem da postoji razlog za optimizam. Srbija je unapredila odnose sa susedima kroz povećan stepen saradnje i dala svoj doprinos pomirenju. Preduzela je i korake da implementira akcioni plan sa preporukama za donošenje neophodnih zakona. Ali, naravno, ima još dosta toga da se uradi u mnogim oblastima. Uključujući regionalnu saradnju“, naveo je ambasador Velike Britanije.
„Regionalna saradnja“ je ključ za ono što Srbiju čeka kada je u pitanju odluka o kandidaturi. Dejan Vuk Stanković zaključuje da to praktično znači da bez brzog i efikasnog rešenja krize na severu Kosova iz Brisela neće biti dobrih vesti za Srbiju.
„Uspeh ili neuspeh vezuje se za sposobnost da se pronađe rešenje za dva sporna prelaza. Mislim da je nužno da se krajnje konsekventno implementira dogovor koji je postignut sa Euleksom. Dakle, da Euleks u koordinaciji sa Beogradom i Prištinom preuzme kontrolu prelaza“, kaže Stanković.
