"Niko od nas nije očekivao da će ovako nešto da se dogodi."

Studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, na kojem je organizovana prva blokada u Srbiji još 26. novembra, ovako danas odgovara na pitanje da li je očekivala da će ta blokada pokrenuti masovne proteste širom zemlje.

Tri meseca nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je poginulo 15 ljudi, studentski protesti ne jenjavaju. Pridružili su im se i građani koji im daju podršku.

Sagovornica Radija Slobodna Evropa (RSE) u blokadama je od početka.

Za RSE ne govori pod imenom i prezimenom, jer studenti u protestu insistiraju da u javnost izlaze "kao jedno i jedinstveno", odnosno "da su poruke većine bitnije od pojedinaca".

Grupa studenata Fakulteta dramskih umetnosti pre više od dva meseca simbolično je stavila katanac na fakultet nakon napada na studente i profesore tokom odavanja pošte stradalima u Novom Sadu ispred te visoko obrazovne institucije.

Njima su se potom priključile kolege sa više desetina fakulteta u Srbiji, zahtevajući političku i krivičnu odgovornost za nesreću u Novom Sadu.

"To je tako samo eksplodiralo i bukvalno se cela Srbija podigla i pojavila se neka nenormalna količina ljubavi u ljudima sa svih strana i podrška, što nam je definitivno jedan od razloga koji nam je pomogao da ostanemo u ovome. Probudila se solidarnost kod ljudi", kaže studentkinja FDU.

Danas vesti o blokadama prenose brojni mediji u regionu i svetu, a na pojedinim protestima i blokadama okuplja se i više desetina hiljada ljudi.

Poruke stižu i van granica Srbije – od dijaspore, ali i od poznatih ličnosti.

Studente je podržala i pop zvezda Madonna putem društvenih mreža. Slično je učinila i konceptualna umetnica Marina Abramović, kao i rok bend Garbage.

Otkuda takav odjek?

Profesorka komunikologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Jelena Kleut ocenjuje da se u Srbiji stvorila energija solidarnosti, koja struji gde god su studenti uključeni.

Ističe da se studenti koji blokiraju fakultete iz protesta u protest predstavljaju "u najboljem mogućem svetlu".

"Jako su dobro organizovani, brinu o mnoštvu detalja o kojima deluje da na prošlim protestima nije puno njih brinulo. Dobro obezbeđuju protest, trude se da sve prođe u najboljem redu, na nasilje ne reaguju nasiljem, nego pokušavaju što mirnije da razreše svaki incident, svaki konflikt", objašnjava Kleut.

Kao primer navodi kraj protesta u Novom Sadu, 2. februara, kada su studenti zajedno sa građanima koji ih podržavaju očistili prostor koji su prethodno držali pod blokadom 27 sati.

"Prosto čini mi se da su uneli jednu novu paradigmu komunikacije između ljudi koja je zasnovana na zajedništvu, ispomaganju i solidarnosti. Vidimo to u jednom velikom nizu malih činova pažnje, koje sa jedne strane građani čine ka studentima, ali onda studenti uvek vrlo toplo odgovaraju", kaže Kleut.

To, dodaje, pokazuje i gest više stotina beogradskih i novosadskih taksista, koji su 2. februara iz Novog Sada besplatno prevezli studente i građane nazad za Beograd.

'Ostaćemo istrajni u protestima'

Za sagovornicu RSE, studentkinju Fakulteta dramskih umetnosti, protesti u Srbiji postali su veći od studenata.

"Niko od nas zapravo ne zna da kaže šta će se sledeće dogoditi, jer se stvari menjaju iz sata u sat, a ne iz dana u dan. Tako da je to i nama nekako sve mutno, ali svakako znamo da šta god da se dogodi, podrška je tu i mi smo srećni i zbog toga nećemo ni odustati", ističe ona.

Veruje da se protesti neće ugasiti, te poručuje da će studenti ostati istrajni u njima.

Studenti u blokadi traže sankcionisanje napadača na studente i profesore na protestnim skupovima koji su usledili posle nesreće u Novom Sadu.

Traže i da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, kao i da se zaustave krivični postupci protiv demonstranata koje je policija hapsila na protestima.

Pored toga, traže i povećanje budžeta za visoko obrazovanje.

Vlast, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, tvrdi da su studentski zahtevi ispunjeni.

Studenti u blokadi to negiraju i nastavljaju sa protestima.

'Ljudi su kod sebe prepoznali bolju stranu'

Profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dragan Popadić podseća da ovo nije prvi put da studenti naiđu na podršku. To se više puta u različitim situacijama, kaže, moglo videti u posleratnoj Srbiji.

Studenski protest pozvao je ljude da prepoznaju kod sebe bolju stranu, da je ožive, da joj veruju i da probude u sebi pozitivnu energiju, smatra Popadić.

"Građani ne samo da su podržali studente i na taj način pomogli njihovim akcijama, već su i sami pokazali spremnost da protestuju, pokažu svoju hrabrost u svojim lokalnim sredinama", kaže Popadić.

On navodi da su vlasti u Srbiji često studente optuživale za haos i bezumlje.

"Reakcija studenata na to nije bilo neko uzrujavanje, bes, dokazivanje da nije tako, otvaranje te teme, pa raspravljanje o tome – što bi vlast želela – već prosto podsmevanje toj ideji i to nailazi na plodno tlo kod ljudi", navodi on.

I Jelena Kleut ističe da studenti u blokadi na "ostrašćeni rečnik", vlasti ali i prorežimskih medija, odgovaraju "smireno, odmereno, bez ikakve želje da ikoga targetiraju, uvek vraćajući priču sa pojedinca na instituciju".

Podrška iz regiona i sveta

Studentima u Srbiji stiže podrška i iz regiona.

Drugi put u organizaciji studenata Univerziteta Priština u Severnoj Mitrovici, koji funkcioniše u sistemu Republike Srbije, 3. februara je održan skup pod nazivom "15 minuta tišine za 15 žrtava".

Skupu je prisustvovalo oko pedeset studenata i građana.

Među njima je bila i studentkinja Aleksandra Ničić koja je rekla da su tu da odaju počast stradalima i da stoje uz svoje kolege studente u Srbiji.

"Da naš glas bude bitan, da se i mi pitamo nešto. Ne možemo da se pridružimo blokadama, ali možemo da im damo veliku podršku, jer se bore za nešto što će i nama da koristi u budućnosti", rekla je Ničić.

Putem društvenih mreža proteklih dana podrška studentima stigla je i sa udaljenog hrvatskog ostrva Vis. Meštani Komiže u više navrata organizovali su na rivi skup podrške uz 15 minuta tišine za 15 žrtava pada nadstrešnice.

Jedna od učesnica skupa, Tamara, za RSE kaže da su se ljudi okupili kako bi poslali poruku mira i podrške. Bitno im je, kaže, šta se događa i u svetu, a posebno u susedstvu.

"Našli smo se kao slobodni građani, eto, da damo podršku protiv korupcije i kriminala općenito, jer ni ne možemo, ni ne smijemo se miješati u unutarnju politiku, ali možemo reći jasno što mislimo o tom", kaže ona i dodaje da su srpski studenti probudili nadu u njima.

Nekoliko stotina studenata i građana okupilo se 31. januara i u Banjaluci u Bosni i Hercegovini u znak podrške studentima u Srbiji.

Okupljanje je organizovano u krugu kampusa Univerziteta u Banjaluci, a studente su podržali i pojedini profesori banjalučkih fakulteta.

Krajem 2024. godine, 30. decembra, studenti Severne Makedonije, članovi Udruženja za razvoj obrazovanja Ekualis, održali su ispred Ambasade Srbije u Skoplju protest.

Podršku je pružio i Fakultet dramskih umetnosti u Skoplju i saopštio da se solidariše sa studentima beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti i njihovim zahtevom da se kazne napadači na studente i profesore.

Nedeljama unazad podrška studentima dolazi i od dijaspore.

Srbi koji žive u inostranstvu okupljaju se ispred ambasada Srbije u Milanu, Beču, Londonu, Parizu, Berlinu, Stokholmu, Cirihu, Pragu, Vašingtonu, Čikagu, Los Anđelesu, Torontu.