Predviđeno je da u četvrtak u Kairu održi govor u kojem bi trebalo da izloži svoje viđenje odnosa sa islamskim svetom. On je u intervjuu BBC, uoči puta, predočio da ne treba mnogo očekivati od pomenutog nastupa, jer, kako je istakao, jedan govor ne može da reši probleme Bliskog istoka.
„Ono što želim jeste omogućavanje boljeg dijaloga tako da islamski svet bolje razume kako SAD, ali i Zapad u celini, gleda na mnoga od ovih teških pitanja kao što su terorizam, demokratija, zbivanja u Iraku i Avganistanu, zatim naš pristup Iranu, kao i naše viđenje perspektive mira između Izraela i Palestinaca.“
Pripreme za doček američkog predsednika u KairuPre govora u Kairu, Obama će u Rijadu zatražiti podršku saudijskog kralja Abdulaha za pitanja kao što su ćorsokak oko nuklearnog programa Irana, oživljavanje izraelsko-palestinskog mirovnog procesa i cene nafte. Očekuje se takođe da će Obama zatražiti pomoć Saudijske Arabije u cilju sprečavanja širenja talibana sa obe strane avganistansko-pakistanske granice.
Mnogi eksperti smatraju da Saudijska Arabija – u kojoj dominantni uticaj imaju suniti – može imati presudnu posredničku ulogu u sklapanju neke vrste sporazuma sa islamskim ekstremistima koji ugrožavaju stabilnost Avganistana i Pakistana. Dobri poznavaoci prilika ističu da kraljevska kuća u Rijadu može sprečiti dotok velike sume novca koje militanti dobijaju od bogatih saudijskih donatora i islamskih humanitarnih organizacija. Saudijske vlasti tvrde da čine sve što je u njihovoj moći da preseku kanale finasiranja terorista, ali se procenjuje da bi mogle da urade mnogo više. Očito saudijske vlasti su uzdržane da ne bi razgnevile verske konzervativce čija je podrška ključna za vladu.
Predsednik Avganistana Hamid Karzai je u više navrata zatražio od Saudijske Arabije da posreduje između njegove vlade i talibana. Međutim, Ali Avad Aseri, bivši saudijski ambasador u Pakistanu, kaže da je Kraljevstvo uzdržano u preuzimanju otvorene uloge kao posrednika sve dok obe strane ne budu potpuno spremne na uspostavljanje mira. King Abdulah sastao se tajno prošlog meseca u Meki sa avganistanskim zvaničnicima i članovima bivše talibanske vlade da bi utvrdio kakve su mogućnosti da se posreduje u mirovnim pregovorima. Arsala Rahmani, zamenik ministra obrazovanja u bivšoj talibanskoj vladi, koji je prisustvovao ovim razgovorima – ističe da ako Saudijska Arabija ne može da ubedi Talibane da pregovoraju, onda niko nije u stanju.
Vašington se takođe nada da će Saudijska Arabija igrati balansiranu ulogu u OPEK-u i sprečiti nastojanje zemalja kao što je Iran da se podignu cene nafte. Strahuje se da bi poskupljenje naftnih derivata ugrozilo oporavak svetske privrede pogođene krizom. Rijad i Vašington imaju tradiciju odnosa dugu 70 godina koja podrazumeva garantovano saudijsko snabdevanje SAD naftom u zamenu za njegovo pružanje zaštite monarhiji.
Saudijska Arabija želi da Obama zauzme čvrsti kurs prema izraelskom premijeru Banjaminu Netanjahuu, koji ne gleda sa odobravanjem na projekat palestinske države i odbacuje pozive SAD da zaustavi gradnju i širenje jevrejskih naselja na okupiranim palestinskim zemljama.
Stiven Kuk iz Saveta za spoljne odnose sa sedištem u Vašingtonu, smatra da je Obamina administracija zainteresovana za mirovni plan koji je predložila Saudijska Arabija u aprilu 2002. Ova inicijativa predviđa normalizaciju odnosa arapskih zemalja i Izraela, potpuno povlačenje izraelskih snaga sa okupiranih arapskih teritorija, stvaranje palestinske države i pravedno rešenje za palestinske izbeglice.
Istovremeno, jordanski kralje Abdulah II promoviše takozvano ’57 država’ rešenje kojim bi Izrael ekspresno dobio diplomatsko priznanje muslimanskih država u zamenu za mirovni sporazum sa Palestincima. Međutim, malo je verovatno da će mnoge arapske države biti srpemne na ustupke već u ovoj fazi bez ublažavanja stava Netanjahua oko gradnje jevrejskih naselja na okupiranoj palestinskoj zemlji.
Arapsko izdanje Njuzvika sa tekstom o poseti Baraka Obame Egiptu i Saudijskoj ArabijiSaudijski takođe očekuju veći pritisak na Iran oko njegovog progama obogaćivanja uranijuma. Saudijske vlasti smatraju da je neuspeh mirovnog procesa na Bliskom istoku poslednjih godina omogućio Iranu da proširi svoj uticaj preko sunitskih islamskih grupa, kao što je palestinski Hamas, kao i njegovog tradicionalnih saveznika šiitskog Hezbolaha u Libanu.
Mohamed al-Kahtani, politički analitičar u Rijadu, smatra da je Obama u poziciji da pomogne u podsticanju demokratskih reformi u Saudijskoj Arabiji kao i da oživi izraelsko-palestinski mirovni proces.
„Verujem da lideri u ovom delu sveta pažljivo slušaju šta kaže američki predsednik. Takođe verujem da može da ih podstakne na reforme, da popuste snažan pritisak na vlast. On (Obama) time može da politički osnaži ulogu građana. Na kraju, američki predsednik može da pomogne u rešavanju arapsko-izraelskog konflikta koji je veliki teret za ekonomije celog regiona“.
Uoči Obaminog puta, jedan od lidera Al Kaide Ajman al Zavahiri je u audio saopštenju pozvao Egipćane da izbegavaju i osude američkog predsednika. Nezavisni posmatrači ocenjuju da ova poruka sugeriše da je Al Kaida veoma zabrinuta zbog Obamine jedinstvene pozicije u odnosu na prethodne američke predsednike, koja mu omogućava da popravi odnose SAD sa islamskim svetom. Kao sin afričkog muslimana, Obama je proveo deo svog detinjstva u muslimanskoj Indoneziji školujući se u medresama.
„Ono što želim jeste omogućavanje boljeg dijaloga tako da islamski svet bolje razume kako SAD, ali i Zapad u celini, gleda na mnoga od ovih teških pitanja kao što su terorizam, demokratija, zbivanja u Iraku i Avganistanu, zatim naš pristup Iranu, kao i naše viđenje perspektive mira između Izraela i Palestinaca.“
Mnogi eksperti smatraju da Saudijska Arabija – u kojoj dominantni uticaj imaju suniti – može imati presudnu posredničku ulogu u sklapanju neke vrste sporazuma sa islamskim ekstremistima koji ugrožavaju stabilnost Avganistana i Pakistana. Dobri poznavaoci prilika ističu da kraljevska kuća u Rijadu može sprečiti dotok velike sume novca koje militanti dobijaju od bogatih saudijskih donatora i islamskih humanitarnih organizacija. Saudijske vlasti tvrde da čine sve što je u njihovoj moći da preseku kanale finasiranja terorista, ali se procenjuje da bi mogle da urade mnogo više. Očito saudijske vlasti su uzdržane da ne bi razgnevile verske konzervativce čija je podrška ključna za vladu.
Predsednik Avganistana Hamid Karzai je u više navrata zatražio od Saudijske Arabije da posreduje između njegove vlade i talibana. Međutim, Ali Avad Aseri, bivši saudijski ambasador u Pakistanu, kaže da je Kraljevstvo uzdržano u preuzimanju otvorene uloge kao posrednika sve dok obe strane ne budu potpuno spremne na uspostavljanje mira. King Abdulah sastao se tajno prošlog meseca u Meki sa avganistanskim zvaničnicima i članovima bivše talibanske vlade da bi utvrdio kakve su mogućnosti da se posreduje u mirovnim pre
Saudijska Arabija želi da Obama zauzme čvrsti kurs prema izraelskom premijeru Banjaminu Netanjahuu, koji ne gleda sa odobravanjem na projekat palestinske države.
Vašington se takođe nada da će Saudijska Arabija igrati balansiranu ulogu u OPEK-u i sprečiti nastojanje zemalja kao što je Iran da se podignu cene nafte. Strahuje se da bi poskupljenje naftnih derivata ugrozilo oporavak svetske privrede pogođene krizom. Rijad i Vašington imaju tradiciju odnosa dugu 70 godina koja podrazumeva garantovano saudijsko snabdevanje SAD naftom u zamenu za njegovo pružanje zaštite monarhiji.
Saudijska Arabija želi da Obama zauzme čvrsti kurs prema izraelskom premijeru Banjaminu Netanjahuu, koji ne gleda sa odobravanjem na projekat palestinske države i odbacuje pozive SAD da zaustavi gradnju i širenje jevrejskih naselja na okupiranim palestinskim zemljama.
Stiven Kuk iz Saveta za spoljne odnose sa sedištem u Vašingtonu, smatra da je Obamina administracija zainteresovana za mirovni plan koji je predložila Saudijska Arabija u aprilu 2002. Ova inicijativa predviđa normalizaciju odnosa arapskih zemalja i Izraela, potpuno povlačenje izraelskih snaga sa okupiranih arapskih teritorija, stvaranje palestinske države i pravedno rešenje za palestinske izbeglice.
Istovremeno, jordanski kralje Abdulah II promoviše takozvano ’57 država’ rešenje kojim bi Izrael ekspresno dobio diplomatsko priznanje muslimanskih država u zamenu za mirovni sporazum sa Palestincima. Međutim, malo je verovatno da će mnoge arapske države biti srpemne na ustupke već u ovoj fazi bez ublažavanja stava Netanjahua oko gradnje jevrejskih naselja na okupiranoj palestinskoj zemlji.
Mohamed al-Kahtani, politički analitičar u Rijadu, smatra da je Obama u poziciji da pomogne u podsticanju demokratskih reformi u Saudijskoj Arabiji kao i da oživi izraelsko-palestinski mirovni proces.
„Verujem da lideri u ovom delu sveta pažljivo slušaju šta kaže američki predsednik. Takođe verujem da može da ih podstakne na reforme, da popuste snažan pritisak na vlast. On (Obama) time može da politički osnaži ulogu građana. Na kraju, američki predsednik može da pomogne u rešavanju arapsko-izraelskog konflikta koji je veliki teret za ekonomije celog regiona“.
Uoči Obaminog puta, jedan od lidera Al Kaide Ajman al Zavahiri je u audio saopštenju pozvao Egipćane da izbegavaju i osude američkog predsednika. Nezavisni posmatrači ocenjuju da ova poruka sugeriše da je Al Kaida veoma zabrinuta zbog Obamine jedinstvene pozicije u odnosu na prethodne američke predsednike, koja mu omogućava da popravi odnose SAD sa islamskim svetom. Kao sin afričkog muslimana, Obama je proveo deo svog detinjstva u muslimanskoj Indoneziji školujući se u medresama.
