Nova knjiga Latinke Perović "Dominantna i neželjena elita" je za samo četiri meseca od objavljivanja otvorila mnoga pitanja i dileme za dalji dijalog, koji se vodio i u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Knjiga 13 portreta ličnosti od Dobrice Ćosića do Radomira Konstatinovića, koje su uticale na srpsko društvo u prošlom i ovom veku, koliko je važna za racionalno poimanje prošlosti toliko je i brana sve frekventnijem rehabilitovanju ideja i protagonista mračnih devedesetih, naveli su učesnici skupa Matine za istoriju.
Nasuprot Dobrici Ćosiću - Marko Nikezić, Koča Popović, Milovan Đilas, Ivan Đurić, Novak Pribićević, Slobodan Inić, Ivan Stambolić, Olga Popović Obradović, Sima Ćirković, Zoran Đinđić, Bogdan Bogdanović i Radomir Konstatinović.
"Dominantna elita je personalizovana u piscu i političaru Dobrici Ćosiću, uz koga se u knjizi nalaze i brojni uticajni protagonisti intelektualne i političke scene za koju je nacionalno oslobođenje i državno ujedinjenje cilj, a žrtvovanje slobode pojedinca slobodi kolektiva uslov opstanka, dok je neželjena elita, u koncepciji autorke, skup autonomnih pojedinaca privrženih zapadnom modelu razvoja i u nekom trenutku odbačenih na margine društva", kaže istoričar Milivoj Bešlin.
"Osporavanje političkih koncepcija Marka Nikezića pre svega u nacionalnom pitanju, čemu smo svedočili i prethodnih meseci od izlaska knjige, pokušaj je da se smer kojim je Srbija nakon Nikezićeve smene krenula 1972. godine i kojim je išla i narednih decenija, a koji je bio nepogrešiva negacija celokupne njegove politike, pokaže kao jedini moguć i neizbežan", rekao je Bešlin.
"Autorkin prvi revolucionarni zaključak je", kaže istoričarka i recezentkinja knjige Dubravka Stojanović, "da se ključna podela na dominantnu i neželjenu elitu desila već u deceniji 1878./1888., kada je na političku scenu Srbije kao gotovo prirodna pojava stupila populistička, narodnjačka Narodna radikalna stranka i pripremila teren za sve što se kasnije desilo."
"Nasuprot toj dominantnoj ideji, ideologiji i eliti, koja je nosila, stajala je ova druga, manjinska, neželjena, liberalna, proevropska, individualistička, modernizacijska. I nje je uvek bilo, bilo je od Vladimira Jovanovića, kao osnivača srpskog liberalizma, preko naprednjaka, do Zorana Đinđića i svih ličnosti koje su pomenute u ovoj knjizi. Ta elita je od 80-tih godina 19. veka na margini. Svi pokušaji da se izvede reforma, kao što u predgovoru kaže Latinka Perović, doživeli su poraz. Srbija već vek i po ostaje verna toj ideologiji, egalitarnoj, kolektivističkoj, narodnjačkoj i nacionalističkoj", navodi Stojanović.
Međutim, politkolog iz Zagreba, Dejan Jović, ponudio je drugačije čitanje knjige nego što to sugeriše njena struktura i sam naslov. Jović kaže da je autorka odabrala ličnosti po sasvim prihatljivim kriterijumima, ali da postoji puno više sličnosti nego potpuno jasne odvojenosti između jedne osobe na jednoj strani i ostalih sa druge strane. Knjiga je Joviću otvorila i neka pitanja.
"Da li je postojala neka treća grupacija eventualno, koja je možda pripadala i jednima i drugima, ili povezivala i jedne i druge, i pokušala da se eventualno situira između ovog dominantnog i neželjenog. A ono što je centralno pitanje za mene, nakon što sam pročitao ovu knjigu, to je povratak naslovu i i strukturi. Meni se čini da su skoro svi autori, o kojima autorka ovde piše, bili ili čak istovremeno, a ako ne istovremeno onda kroz svoj život, i pripadnici dominantne i pripadnici neželjene elite. Meni izgleda da je Ivan Stambolić bio i deo dominantne elite i neželjene, i da je Bogdan Bogdanović bio deo dominantne i neželjene, i da je Dobrica Ćosić bio deo dominantne i neželjene elite", ocenjuje Jović.
Jović kaže da je svaki čovek, koji je delovao u javnom političkom životu u Srbiji, o kojima Latinka Perović piše, imao unutrašnje dileme, da je srpsko društvo u drugoj polovini 20. veka bilo izuzetno pluralističko, te da to nije bilo ni jednoznačno ni jednodimenzionalno društvo i da su te unutrašnje dileme ponekad živele paralelno.
"Dakle, da ste sa jedne strane deo dominantne elite i drugi vas vide kao takve, a sa druge strane osećate se kao izolovani pojedinac, koji ne može mnogo da učini u okviru postojećeg i koji ima osećaj da je neželjen. Bogdan Bogdanović je tipičan primer za to, ja mislim možda i Ivan Stambolić", navodi Jović.
Latinka Perović je dobila i pohvale od jednog pisca za spisateljski dar. Književnik iz Novog Sada, Laslo Vegel, kaže da je autorka vešta dramaturškinja i da je knjigu počeo da čita kao roman. Sa publikom u CZKD je podelio da mu je jako drago što je i Radomir Konstatinović u knjizi.
"Mislim da se u celom regionu vodi kulturna kontrarevolucija tako da vrednu elitnu kulturu žele da izbace a da jednu popularnu, kič kulturu neguju. Pomoću toga žele da vladaju nad ljudima i nad svešću ljudi. I tu mislim da u Srbiji postoji jedan čvrst oslonac, jedna dobra tradicija i jako mi je drago da je u knjizi Radomir Konstatinović, da ima tu ulogu, to može da bude neka brana za budućnost", rekao je Vegel.
Stranice koje je Latinka Perović ispisala otvorile su neka pitanja i za Vegela.
"Gde je Josip Broz Tito? Da li je on režiser te velike predstave, koja traje i dan danas, a ovi junaci su bili samo Titovi pioniri, a mi ovde i tamo još manji pioniri, da li je on poželjna ili nepoželjna elita?", upitao je Vegel.
I na kraju reč autorke. Latinka Perović kaže da joj je bilo krajnje zanimljivo i važno čitanje knjige učesnika debate. Kaže da je u dominantnoj eliti Dobrica Ćosić samo neka vrsta šamana, a da se oko njega koncentriše više, te podseća da je pomenula i analizirala tri intelektualna kruga, Mladi Borac, Simina 9a i Praksis, dok drugu paradigmu slede liberali prve i druge genracije, koji su se školovali na Zapadu i koji misle da Srbija treba da hvata korak sa istorijom.
"Milan Piroćanac, jedan od vodećih mislilaca u Srbiji, govorio je opasno je biti u sukobu sa vremenom. A vreme je razvoj vladavine prava, razvoj kapitalizma sa korektivom socijalno-demokratske filozofije, razvoj liberalne države koja nema za prioritet ratovanje. Dakle, to je ono što je u mojim istraživanjima razvrstavalo te ljude da bi završilo i u ovakvom naslovu", zaključila je autorka knjige o dominantnoj i nepoželjnoj eliti.
Pristup Latinke Perović je toliko zaintrigirao čitaoce među učesnicima debate da su požalili što na njenim stranicma nije bilo još nekih ljudi.
Tako politikolog Dejan Jović navodi Mirka Tepavca i Petra Stambolića, a pisac Laslo Vegel književnike Danila Kiša i Mirka Kovača.
