Prije dvije godine donesen je Zakon o vinu, rakiji i drugim proizvodima od grožđa, ali je prilikom izrade podzakonskih akata ustanovljeno da je više od polovine njegovih članova neprovodivo u praksi.
Taj zakon je oboren i sada je napravljen novi kojim će na jedinstven način biti uređena ova oblast.
Predsjednik Udruženja vinogradara i vinara istočne Hercegovine “Vinos” Obren Zoran Vukoje učestvovao je u izradi novog zakona o vinu.
„Uzeli smo jedan model koji je bio dobar i onda smo pravili taj novi zakon. Uglavnom je prilično dobro odrađen do samog kraja, a u samom kraju su napravljeni neki propusti jer ja na ta dva zadnja sastanka nisam bio. Trebao je još jedan sastanak da bude da se finišira, a nije bio, tako da je zakon otišao u proceduru“, kaže Vukoje.
Zbog neadekvatnih propisa Bosne i Hercegovine, u prodavnicama se uz visokokvalitetna mogu naći i uvozna vina lošeg kvaliteta, ističe Vukoje, koji se vinarstvom bavi već 30 godina.
„Sve što se radi vezano za kontrolu - i ljudi koji su bili iz te struke nisu mogli da odreaguju jer nije bilo adekvatnog zakona. Najveći problem je grožđe koje ulazi, koje je sumnjivog porijekla i koje je lošeg kvaliteta. Inače, kad grožđe krene, treba mu par dana da uđe u Bosnu i Hercegovinu, tad dođe do fermentacije i već je u procesu kad dođe u prodaju. U tom dijelu bi se trebalo nešto uraditi, a da sirovina bude naša, da se odredi geografsko porijeklo“, kaže Vukoje.
Problem uvezenog grožda
'Vanjskopolitička inicijativa BiH' napravila je analizu stanja u oblasti vinogradarstva i vinarstva u BiH. Zbog nedostatka adekvatnih propisa vinari i vinogradari su u nezavidnom položaju.
Denisa Sarajlić - Maglić, direktorica 'Vanjskopolitičke inicijative' kaže da trenutno vinari imaju brojne probleme:
„U principu, ne postoji ovlaštena institucija koja bi, u skladu s novim zakonom, izdavala rješenja za puštanje vina u promet, tako da, iako će zakon biti donesen i objavljen pošto ga Dom naroda usvoji, svejedno neće biti moguće da se naši proizvodi plasiraju na inostrano tržište zato
što ne postoji institucija za kontrolu kvaliteta, za utvrđivanje geografskog porijekla. Međutim, problem koji se javlja u vinogradarstvu je taj da postoje ogromne količine uvezenog grožđa. Na osnovu onog što su nama rekli vinogradari, veće količine tog grožđa dolazi iz Makedonije, koje se onda prerađuje u Bosni i Hercegovini i plasira kao domaće vino. Zbog nepostojanja institucija koje bi utvrdile geografsko porijeklo, nemoguće je dokazati da to nije domaći proizvod u pravom smislu.“
Novim zakonom će biti definisano označavanje domaćih vina sa geografskim porijeklom i razvrstavnjem po kvaliteti, te uvođenje vinogradarskih i vinarskih registara.
Pomoćnik ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Dušan Nešković kaže da je suština novog zakona u kontoli proizvodnje grožđa, te da će se na taj način ispraviti sve nepravilnosti koje su bile prisutne.
Ilustrativna fotografija
„To će biti kontrolisano od strane ovlaštenih institucija, dakle naučno-istraživačkih institucija, instituta, fakulteta i ostalih koje će sve da budu nominovani. Već imamo određene nominacije iz Federalnog ministarstva poljoprivrede i Republike Srpske. Suština je – kad se prati proizvodnja, od momenta zasnivanja vinograda, rada u vinogradu, sortimenta, berbe, prerade grožđa i pravljenja vina, kompletan proces pravljenja vina, sve faze se maksimalno prate, maksimalno se ovjeravaju da je to zaista to što bude na kraju plasirano na tržište, dakle, vino tog proizvođača, od tog sortimenta, iz te godine, zaista da to bude potpuna potvrda o boci vina koja je plasirana na tržište“, naglašava Nešković
Prijedlog zakona o vinu nosi oznaku E, što znači da je usklađen sa propisima Evropske unije. Pomoćnik resornog ministra kaže da je za sada Bosna i Hercegovina preuzela samo dio standarda iz Evropske unije:
„Mi ne možemo preuzeti odjednom sve standarde EU u ovoj oblasti. Jednostavno, ako bismo sada primijenili sve, onda bismo si praktično zatvorili put i prostor da plasiramo naša vina na naše tržište jer još nemamo uređene katastre, nemamo urađene liste proizvođača grožđa, liste proizvođača vina, sve to treba da se uradi. Nemamo ni ovlaštene institucije koje će da prate proces proizvodnje i grožđa i vina i također, imamo, ali ne do kraja razvijen sistem laboratorija koje prate i rade kontrolu“, navodi Nešković.
Predsjednik Udruge vinara Hercegovine Grgo Vasilj kaže da zakon pruža okvir za uređenje vinogradarstva i vinarstva, ali je pitanje koliko će on u praksi biti primjenjiv. Vasilj ističe da od nadležnih očekuje uvođenje reda i kada je riječ o uvozu grožđa i vina u BiH.
„Tražimo jednu ravnopravnu utakmicu sa ovima iz okruženja i mi bi mogli jer mi imamo dvije autohtone sorte - žilavku i blatinu, koje u trgovinama dobro kotiraju sa svojim kvalitetom. Mi bi sigurno došli na zelenu granu – kad bi bili ravnopravni. Ništa više. Ako mi trebamo izvesti vino, to je stotinu komplikacija, a kad treba neko uvesti vino u Bosnu i Hercegovinu, ima širom otvorena vrata. Ima nekih stvari koje će se, nadam se, sa ovim regulama riješiti“, zaključuje Vasilj.
Taj zakon je oboren i sada je napravljen novi kojim će na jedinstven način biti uređena ova oblast.
Predsjednik Udruženja vinogradara i vinara istočne Hercegovine “Vinos” Obren Zoran Vukoje učestvovao je u izradi novog zakona o vinu.
„Uzeli smo jedan model koji je bio dobar i onda smo pravili taj novi zakon. Uglavnom je prilično dobro odrađen do samog kraja, a u samom kraju su napravljeni neki propusti jer ja na ta dva zadnja sastanka nisam bio. Trebao je još jedan sastanak da bude da se finišira, a nije bio, tako da je zakon otišao u proceduru“, kaže Vukoje.
Zbog neadekvatnih propisa, u prodavnicama se uz visokokvalitetna mogu naći i uvozna vina lošeg kvaliteta, naglašava Zoran Vukoje.
Zbog neadekvatnih propisa Bosne i Hercegovine, u prodavnicama se uz visokokvalitetna mogu naći i uvozna vina lošeg kvaliteta, ističe Vukoje, koji se vinarstvom bavi već 30 godina.
„Sve što se radi vezano za kontrolu - i ljudi koji su bili iz te struke nisu mogli da odreaguju jer nije bilo adekvatnog zakona. Najveći problem je grožđe koje ulazi, koje je sumnjivog porijekla i koje je lošeg kvaliteta. Inače, kad grožđe krene, treba mu par dana da uđe u Bosnu i Hercegovinu, tad dođe do fermentacije i već je u procesu kad dođe u prodaju. U tom dijelu bi se trebalo nešto uraditi, a da sirovina bude naša, da se odredi geografsko porijeklo“, kaže Vukoje.
Problem uvezenog grožda
'Vanjskopolitička inicijativa BiH' napravila je analizu stanja u oblasti vinogradarstva i vinarstva u BiH. Zbog nedostatka adekvatnih propisa vinari i vinogradari su u nezavidnom položaju.
Denisa Sarajlić - Maglić, direktorica 'Vanjskopolitičke inicijative' kaže da trenutno vinari imaju brojne probleme:
„U principu, ne postoji ovlaštena institucija koja bi, u skladu s novim zakonom, izdavala rješenja za puštanje vina u promet, tako da, iako će zakon biti donesen i objavljen pošto ga Dom naroda usvoji, svejedno neće biti moguće da se naši proizvodi plasiraju na inostrano tržište zato
Veće količine uvezenog grožđa dolazi iz Makedonije, koje se onda prerađuje u BiH i plasira kao domaće vino, kaže Denisa Sarajlić - Maglić.
što ne postoji institucija za kontrolu kvaliteta, za utvrđivanje geografskog porijekla. Međutim, problem koji se javlja u vinogradarstvu je taj da postoje ogromne količine uvezenog grožđa. Na osnovu onog što su nama rekli vinogradari, veće količine tog grožđa dolazi iz Makedonije, koje se onda prerađuje u Bosni i Hercegovini i plasira kao domaće vino. Zbog nepostojanja institucija koje bi utvrdile geografsko porijeklo, nemoguće je dokazati da to nije domaći proizvod u pravom smislu.“
Novim zakonom će biti definisano označavanje domaćih vina sa geografskim porijeklom i razvrstavnjem po kvaliteti, te uvođenje vinogradarskih i vinarskih registara.
Pomoćnik ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Dušan Nešković kaže da je suština novog zakona u kontoli proizvodnje grožđa, te da će se na taj način ispraviti sve nepravilnosti koje su bile prisutne.
Prijedlog zakona o vinu nosi oznaku E, što znači da je usklađen sa propisima Evropske unije. Pomoćnik resornog ministra kaže da je za sada Bosna i Hercegovina preuzela samo dio standarda iz Evropske unije:
Ako mi trebamo izvesti vino, to je stotinu komplikacija, a kad treba neko uvesti vino u BiH, ima širom otvorena vrata, tvrdi Vasilj.
„Mi ne možemo preuzeti odjednom sve standarde EU u ovoj oblasti. Jednostavno, ako bismo sada primijenili sve, onda bismo si praktično zatvorili put i prostor da plasiramo naša vina na naše tržište jer još nemamo uređene katastre, nemamo urađene liste proizvođača grožđa, liste proizvođača vina, sve to treba da se uradi. Nemamo ni ovlaštene institucije koje će da prate proces proizvodnje i grožđa i vina i također, imamo, ali ne do kraja razvijen sistem laboratorija koje prate i rade kontrolu“, navodi Nešković.
Predsjednik Udruge vinara Hercegovine Grgo Vasilj kaže da zakon pruža okvir za uređenje vinogradarstva i vinarstva, ali je pitanje koliko će on u praksi biti primjenjiv. Vasilj ističe da od nadležnih očekuje uvođenje reda i kada je riječ o uvozu grožđa i vina u BiH.
„Tražimo jednu ravnopravnu utakmicu sa ovima iz okruženja i mi bi mogli jer mi imamo dvije autohtone sorte - žilavku i blatinu, koje u trgovinama dobro kotiraju sa svojim kvalitetom. Mi bi sigurno došli na zelenu granu – kad bi bili ravnopravni. Ništa više. Ako mi trebamo izvesti vino, to je stotinu komplikacija, a kad treba neko uvesti vino u Bosnu i Hercegovinu, ima širom otvorena vrata. Ima nekih stvari koje će se, nadam se, sa ovim regulama riješiti“, zaključuje Vasilj.
