Na međunarodnoj konferenciji posvećenoj globalnim procesima i bezbjednosti na Jugoistoku Evrope, održanoj u Banjaluci (31. marta 2016.), ocijenjeno je da su sve krize posljednjih godina, kako u Evropi tako i globalne, pokazale razjedinjenost evroatlantskog saveza i slabosti zapadne demokratije. Takođe je ocijenjeno da je migrantska kriza pomogla jačanju regionalne saradnje na zapadu Balkana i pokazala kako bi se trebalo djelovati u budućnosti.
Profesorica zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti Lidija Čehulić Vukadinović smatra 'da su u odnosu prema migrantima Evropljani pokazali svoju razjedinjenost na staru i novu Evropu'.
„Evropljani nisu na terenu iskazali praktično realizaciju tih proklamiranih zapadnih demokratskih vrijednosti, u čemu su prednjačile postsocijalističke zemlje, ona već spomenuta osovina od Baltika do Jadrana. Gospodin Orban bio je tu, po meni, najpošteniji i otvoreno, javno, jedini za sada, rekao da u toj novoj podjeli između Evrope A i Evrope B – kako se sada o tome govori – u ime i u cilju zaštite mađarskih nacionalnih interesa jednostavno ne želi provoditi, odnosno ne želi prihvaćati migrante koji su različiti po svim aspektima, i fizičkog, i društvenog i socijalnog života. Dakle, stavljeni su nacionalni interesi pred ove globalne, euroatlantske interese obrane ljudskih prava, demokracije itd.“
I na globalnim pitanjima sve su veće razlike Evrope i Amerike, smatra Čehulić Vukadinović. Kao primjere navela je i borbu protiv terorizma, koja, kako kaže, za rezultat ima sve veće odustajanje od nekih proklamovanih vrijednosti Zapada.
„Na ovim glavnim internim problemima s kojima se euroatlantsko savezništvo suočava, ne spominjem ove globalne, vidimo vrlo, vrlo velike razlike i konkretno nepoštivanje tih zapadnih demokratskih vrijednosti. Primjer migrantske krize nam jednostavno pokazuje da te naše zapadne vrijednosti na koje se toliko pozivamo i na koje smo toliko ponosni, i po kojima se toliko ističemo da smo bolji, drugačiji od nekog drugog ostatka svijeta, da baš kad ih treba realizirati i nismo mnogo, mnogo drugačiji od tog ostatka svijeta.“
Direktor Centra za međunarodne studije iz Zagreba, Radovan Vukadinović, upozorio je da migrantska kriza nije riješena i da će i u budućnosti biti jedna od najvećih zapreka, kako za Evropsku uniju tako i za region.
„To je jedan egzodus koji je sada krenuo od Cejlona, Pakistana, Afganistana, pa do Sirije. Prema tome, možemo govoriti o jednome ogromnome valu izbjeglica koji kreću prema boljem životu. To su rute, koje su, naravno, sada trenutno zatvorene, međutim, očito je da će se tražiti nove, očito je da će dolaziti novi migranti i tu je, nažalost, Evropska unija, objektivno gledajući, u nemogućnosti da pronađe neko rješenje. Toliko sredstava ne postoji, toliko radnih mjesta u Evropi nema, sa jedan milijun Evropa je mogla funkcionirati, i to je ono što Evropa, posebno Njemačka može zadovoljiti, međutim, preko toga to prelazi evropske mogućnosti, osim ako bi se išlo u neka socijalna rješenja za koja Evropa nije spremna.“
Član pregovaračkog tima Srbije za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji Vladimir Ateljević naglasio je da su najveći izazovi regiona u ovom trenutku migracije, kao humanitarna kriza, i terorizam kao problem sigurnosti.
„Ja mislim da su migracije istovremeno u našem regionu pokazale dve bitne stvari. Prva je da i dalje možemo naići na probleme iz prošlosti, ali istovremeno predstavljaju sjajan primer kako države u regionu mogu, u kojoj meri su pre svega povezane, i kako mogu zajednički rešavati ove probleme. Dakle, i mi smo u regionu prošli verovatno kroz sve one dečije bolesti koje smo prolazili ranije, prošli smo ih rešavajući ovo pitanje. Prošlo je u prošlih godinu dana po našoj evidenciji negde oko 700.000 ljudi zapadnobalkanskom rutom, samo u ovoj godini preko sto hiljada. Privremeno je, kao što znate, spoljna granica Evropske unije zatvorena, ali problemi nisu rešeni.“
Kada su u pitanju migracije, zemlje Balkana su se kretale između dva moguća rješenja: evropskog i regionalnog. Iako po ovom pitanju nisu bili jasni evropski standardi, uspjeli smo, i pored mnogo izazova, dati regionalni odgovor, ocijenio je Ateljević.
„Kakav je bio odgovor? Od prvobitnog zatvaranja granica i u našem regionu, budimo krajnje objektivni, i nedostatka saradnje, do potpune saradnje na svim nivoima, pre svega tehničkim. Dok god prepuštamo našim stručnjacima politiku, dnevnu politiku ostavljamo izvan strane, mnogo je lakše doći do rešenja. Sastanci direktora policije, sastanci na nivou političkih direktora u ministarstvima spoljnih poslova, na nivou kancelarija za azil, sve su to konkretni rezultati do kojih se došlo u saradnji zemalja na zapadnobalkanskoj ruti. Dakle, rezultati te saradnje su vrlo konkretni. Kada je trebalo pomoći Makedoniji na granici između Makedonije i Grčke, onda su pripadnici i hrvatske i srpske policije slali kontingente da pomažu u kontroli granice. Ukoliko je na dnevnom redu bilo pitanje transporta, dakle, kako se vladati prema tim ljudima, da li oni onog trenutka kada uđu u voz treba šest puta da siđu na svakom graničnom prelazu i da prelaze u drugo transportno sredstvo, da jedan deo teritorije sa decom prelaze, a meri se desetinama kilometara, bez ikakve podrške logističke – i to je jedno od pitanja koje su države na ruti uspele da dogovore.“
Prema mišljenju Ateljevića, budućnost regiona je moguća jedino preko zajedničke saradnje svih zemalja u regionu u kriznim situacijama.
„Ugroženost bezbednosti jedne države članice - predstavlja ugroženost po bezbednost svih država članica i to je prostor u kojem će se naći zajednička budućnost, hteli neki politički predstavnici to da priznaju ili ne, to je budućnost ovog regiona. Ostaje da damo odgovor na ključno pitanje: kad?“
