Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić nije smenjen. Za sad. Kada su se učvrstili na republičkom nivou vlasti, naprednjaci su ušli u pokušaje preslikavanja republičkog odnosa snaga na opštine u Srbiji.
Najviše odjekuje otpočeti proces smene gradonačelnika Novog Sada, ali su se jednako ustremili i ka Aranđelovcu, Leskovcu, Zaječaru, Užicu, Prokuplju, Svilanjcu, Smederevu. Svuda gde u saradnji sa novim partnerima, pre svih socijalistima, mogu srušiti demokrate.
Bilo bi to čista operacionalizacija demokratskih principa vladavine, da se ne beži i od cepanja drugih stranaka, razbijanja koalicija, pridobijanja tuđih odbornika, sve dok se vlast i konačno ne preuzme. Uvodi li se time red u institucije ili stvara haos?
Dok je u Novom Sadu neizvesnost kulminirala u Beogradu, pod krovom Skupštine Srbije, šef poslaničke grupe socijalista Branko Ružić otklanja dileme:
„Ono što jeste novonastala okolnost to je da su se sada praktično stvorili uslovi da uz podršku Socijalističke partije Srbije dođe do prekomponovanja vlasti.“
U sličnom tonu premijer i lider socijalista Ivica Dačić založio se da „gde god je to moguće, treba preslikati republičku vlast“ i najavio sednicu Predsedništva stranke za subotu kada će biti zauzet i konačni stav.
Tako su samo tri dana nakon što im je vršilac dužnosti naprednjaka i vicepremijer Aleksandar Vučić, upravo govoreći o uspostavljanju vlasti u opštinama, uputio upozorenje da njegova partija od izbora nikada neće bežati, socijalisti popustili.
Koliko je Vučić zaista bio spreman da tako brzo ponovo ide na izbore ostaće u sferi nagađanja. Ono što je sigurno jeste da niko više ne garanutje fotelje novosadskoj vlasti uspostavljenoj na bazi koalicije Tadićevih demokrata, Dačićevih socijalista i Čankovih ligaša. Ipak, iako su se inicijatori smene (među kojim prednjače blok „Pokrenimo Novi Sad Tomislav Nikolić“, zatim Srpski pokret obnove, Dveri i Demokratska stranka Srbije) okupili ispred Skupštine Novog Sada na sednici nisu evidentirani.
Predsednica gradskog Parlamenta Aleksandra Jerkov njihovim odsustvom dobila je opravdanje da sednicu odloži do daljnjeg.
„Ni četrdeset minuta nakon zakazanog početka senice, iako sam ja čekala jer me je skupštinska služba uporno obaveštavala da je samo devet odbornika prisutno. Ušla sam u salu u želji da vidim da li je tamo situacija drugačija. Situacija je bila drugačija. Nije bilo ni tih devet odbornika. Pitanje je zbog čega oni koji su zakazali sednicu, koji su podneli zahtev za sednicu nisu bili u sali“, izjavila je Jerkov.
Prvu oluju je pregurao. I dalje gradonačelnik Igor Pavličić nakon toga je zaključio kako je „očigledno da ne postoji skupštinska većina“.
Po strani ostavimo kritike upućene demokratama, koje su se provukle kroz medije, a oslonjene su na ocene da su za novosadski obrt sami krivi jer su držali dosadašnjeg gradonačelnika koji je sebi dopustio da uđe u sporove sa partnerima, zahvaljujući kojima je na vlasti i opstajao, i koji koji ga sada opisuju kao bahatog.
On sam takve komentare ignoriše i čudi se nad hajkom koja je očigleno pokrenuta. Dodaje kako je i porodicu morao da izmesti iz Novog Sada kako ne bi „delila svu tu brigu i zabrinutost“.
Koliko god Pavličić navukao negativan imidž, jasno je, kako navodi i novinar „Vremena“ Milan Milošević da će vladajuće stranke u Srbiji učiniti sve da na svim nivoima vlasti uspostave politički realan odnos snaga:
„Očekivano je da stranke koje uzmu vlast na republičkom nivou pokušaju da je spuste i na niži nivo gde god to mogu. A takođe moguće je da i odbori ili članstvo sa loklanog nivoa vrši pritisak na centrale da budu deo vlasti. Sve zato što je organizacija vlasti na opštinskom nivou teža bez oslonca na centralnu vlast“, kaže Milošević.
Udarac autonomističkim strankama
Opštine u Vojvodini ostaju najzanimljivije pre svega zbog komentara da se rušenjem novosadske vlasti zapravo zadaje udarac autonomističkim strankama, kako je, među ostalima, podcrtao i odbornik iz Koštuničinog DSS-a Borko Ilić.
Skupština Grada Novi Sad, foto: spons.rs
Eventualna smena novosadske vlasti, posle osporavanja nekih elemenata autonomije Vojvodine na Ustavnom sudu, za njega: „biće i kruna pobede nad autonomašima“.
Povezivanju rušenja novosadske vlasti sa pitanjem autonomije nije se usprotivio čak ni vladajući blok Udruženih regiona Srbije – koji svoju poziciju gradi na ideji decentralizacije. Poslanik te stranke Željko Ivanji ipak zaključuje:
„Mi jesmo potpuno jasni i glasni u odbrani prava Vojvodine, ali ne možemo suditi o loklanoj vlasti dok se ta vlast ne uspostavi.“
Dok u URS-u čekaju da vide, publicista Laslo Vegel ne protivi se oceni da smo svedoci razračunavanja sa opcijama koje se zalažu za očuvanje vojvođanske autonomije, ali podvlači da su procesi rušenja autonomije započeti i pre poslednjih izbora:
„Na žalost, ni Demokratska stranka nije znala jasno da se bori za autonomiju. Na primer sam Boris Tadić kada je Statut Vojvodine bio inaugurisan u pokrajinskoj Skupštini nije ni došao u Novi Sad, nego je u Sremskoj Mitrovici obilazio nekakve znamenitosti. U takvim okolnostima bilo je lako da se regeneriše centralizam iz Miloševićevog doba", kaže Vegel.
RSE: Bez obzira na to, da li je ono što se sada događa a vezano za promene vlasti u opštinama izraz realizacije demokratskih pravila ili vrsta političkog nasilja?
Vegel: Možda bi za Srbiju najbolje bilo kada bi se sve partije ugasile pa bi se nanovo počelo. Ove partije toliko sa sobom nose prošlost koje ne mogu da se oslobode da samo stvaraju društveni haos. Ja zbog toga mislim da idemo ka organizovanom društvenom haosu. A to znači da će se sve više oslobađati raznorazni procesi koje partije više neće moći da kontrolišu. To znači da će taj politički haos sa vrha sve više da se spušta u društvo. A ne može se izračunati koja će strana iz toga izvući korist. Ja se plašim da bi to mogla biti ekstremna desnica.
Ako proces tranzicije vlasti postane put da se ode dublje u socijalnu neizvesnost, barem za sada, to se neće dogoditi u Beogradu.
Onaj koji se borio za mesto gradonačelnika Aleksandar Vučić sada ne najavljuje uznemiravanje prestoničkog gradonačelnika Dragana Đilasa.
„Zna se kako su ljudi u Beogradu glasali i vama sam rekao da se moj stav nije promenio. Šta još želite da čujete“, kazao je Vučić.
Beogradski slučaj daleko je od lakog. Rezultati u upravljanju gradom, koje su upravo naprednjaci osporavali, a možda i stil gradonačelnika koji se mnogima čini u najmanju ruku bahatim, za posledicu su imali privlačenje – ne odbijanje birača.
Odluka o smeni vlasti u glavnom gradu stoga nije laka ni za socijaliste, za koje nije bilo jednostavno da prelome ni u slučaju Novoga Sada.
„Mi učestvujemo u vlasti u Beogradu. Mislim da to građani prepoznaju i da su prepoznali na prethodnim izborima“, objasnio je Branko Ružić.
Sumnju nad ovakav zaključak baca to što da se isljučivo držalo volje građana ne bi se podsticalo ni na podele u drugim strankama što je u Novom Sadu i još ponegde otvorilo prostor za reviziju izborne volje. U Beogradu se, veruje Milan Milošević, nameće drugi problem:
„Mislim da im je nešto teže u Beogrdu da naprave kontru jer bi morali da uključe i DSS koji bi se možda pokazao kao teži pregovarački partner.“
Nije pitanje da li bi, nego da li može. Tri meseca nakon izbora lako je poverovati da je to jedini kritierijum bitan u formiranju vlasti pri opštinama.
