U novom paketu EU sankcija i firma iz Srbije. Šta je poznato?

Prvi put od početka invazije na Ukrajinu, jednoj srpskoj firmi prete sankcije Evropske unije zbog "podržavanja ratnih napora Rusije".

Pred dvogodišnjicu invazije očekuje se da EU usvoji takozvani trinaesti paket sankcija, a u nacrtu tog dokumenta u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, je firma "Conex doo" iz Srbije, koja je, kako pokazuje finansijski izveštaj, do početka invazije na Ukrajinu bila gotovo neaktivna.

Na listu sankcija prema objašnjenju EU stavljaju se fizička ili pravna lica koja čine deo ruskog vojnog i industrijskog kompleksa, imaju komercijalne ili druge veze sa ovom industrijom. Sankcionišu se i oni koji podržavaju ili unapređuju ruski odbrambeni i bezbednosni sektor.

Kompanija "Conex", sa sedištem u Beogradu, registrovana je za obavljanje konsultantskih aktivnosti u vezi s poslovanjem i upravljanjem. Prema zvaničnim podacima Agencije za privredne registre osnovana je 1992. godine u Valjevu.

U martu 2020. godine firma se seli na adresu Uzun Mirkova u Beogradu. Novinarka RSE je u stanu u kojem se nalaze kancelarije "Conexa" zatekla nekoliko zaposlenih koji nisu želeli da pričaju o poslovanju ove kompanije i najavljenim sankcijama EU.

Objašnjeno je da niko od predstavnika rukovodstva kompanije nije prisutan te da će odgovori stići mejlom.

Do objavljivanja teksta, to se nije dogodilo.

Šta je poznato?

Podaci iz finansijskih izveštaja, objavljenih na sajtu Agencije za privredne registre, pokazuju da je firma bila neaktivna tokom 2020. i 2021. godine dok su 2022. godinu završili sa ukupnim poslovnim prihodom od milion evra, a u ukupnom bilansu napravila je mali gubitak.

Detalji o poslovanju tokom 2023. javno neće biti dostupni do aprila ove godine kada Agencija za privredne registre objavljuje redovne godišnje finansijske izveštaje firmi koje posluju u Srbiji.

Vlasnik kompanije "Conex" je Aleksandar Ivanović koji je do marta 2020. godine bio i direktor ovog društva. Ivanović je prethodno imao i firmu za trgovinu na veliko električnim aparatima za domaćinstvo "Elektro Concept Valjevo" ali je ovo pravno lice, prema podacima Agencije za privredne registre, neaktivno od 2020. godine.

Prema podacima Narodne banke Srbije, "Conex doo" od sredine prošle godine ima registrovan račun u srpskoj "Alta banci" koja zbog činjenice da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, sa njom ima nesmetan platni promet.

"Alta banka" je u stopostotnom vlasništvu kompanije "Alta Pay Group" iz Beograda koja posluje u Srbiji i Crnoj Gori a čiji je vlasnik srpski biznismen Davor Macura.

Carinska dokumentacija komercijalnih baza međunarodne trgovine "Import Genius" i "Sinoimex" u koju je RSE imao uvid ne pokazuju da je beogradska firma "Conex" imala spoljnotrgoviski promet sa Rusijom ili bilo kojom drugom zemljom.

Šta predstoji?

U nacrtu novog paketa sankcija EU, u koji je RSE imao uvid, ne navodi se objašnjenje zbog čega su tačno firme uvrštene na listu, na koji način i u kom obimu su pomagale rusku vojnu industriju. EU će detaljnije obrazloženje dati nakon objavljivanja konačnog spiska sankcionisanih pojedinaca i kompanija.

Tokom ove nedelje očekuje se da članice EU pošalju komentare na predloženi tekst a da bi novi paket sankcija bio usvojen za njega će morati da glasa svih 27 članica EU.

Trinaesti paket sankcija trebalo bi da bude usvojen do 23. februara, uoči dvogodišnjice početka ruske agresije na Ukrajinu. Tada bi EU trebalo da da i objašnjenje razloga zbog kojih su se konkretne firme, uključujući i jednu iz Srbije, našle na listi sankcionisanih.

Zbog čega se uvode nove sankcije?

Novim paketom sankcija EU pojačava napore da smanji zaobilaženje sankcija, pošto je Rusija uspela da prevaziđe sankcije EU i SAD uvozom robe dvostruke namene preko prijateljskih trećih zemalja, navodi se u nacrtu.

Roba dvojne namene su oni predmeti koji mogu imati svrhu u svakodnevnom životu, ali i u proizvodnji naoružanja.

U dokumentu u koji je RSE imao uvid se navodi da je Savet Evrope 14. i 15. decembra 2023. godine usvojio zaključke u kojima se još jednom osuđuje ruska agresija na Ukrajinu i izražava nepokolebljiva podrška odbrani nezavisnosti i suverinetata Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica.

Savet Evrope ističe da se mora dodatno oslabiti vojna sposobnost Rusije, uključujući dalje jačanje sankcija i kroz njihovu potpunu i efikasnu primenu sprečavanje zaobilaženja sankcija u saradnji sa partnerima i saveznicima.

Ko je sve obuhvaćen novim paketom sankcija?

U novi paket sankcija EU uključeno je desetine pojedinaca i pravnih lica koja, kako se navodi, podržavaju vojnu industriju Rusije, direktno ili indirektno trgovinom robe dvostruke namene, pre svega elektronskih komponeneti koje Rusija koristi za održavanje i razvoj naoružanja.

Uz kompanije sa sedištem u Moskvi, na meti novog paketa sankcija su osim firme iz Srbije, takođe još po jedna iz Kazahstana, Srbije, Indije, Singapura, Šri Lanke, Tajlanda i Turske, kao i četiri firme iz Kine.

Broj pravnih i fizičkih lica uključenih na listu nije konačan i mogu se dodavati ili uklanjati pre usvajanja konačne verzije.

Ko je ranije sankcionisao firme iz Srbije?

Ako bude uključena u konačnu verziju, srpska kompanija "Conex Doo" Beograd -Stari Grad bila bi prva kompanija iz Srbije uključena u paket sankcija EU u vezi s ratom u Ukrajini. Prethodno su se, zbog poslovanja sa Rusijom, pojedine srpske firme našle na listama sankcija SAD i Velike Britanije.

Sredinom prošle godine Američko ministarstvo finansija stavilo je na sankcije srpsku firmu "MCI Trading" iz Beograda zbog tehnološke podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Ova, gotovo potpuno nepoznata srpska firma je prema podacima SAD pružala materijalnu i tehnološku podršku ruskoj firmi "AK Microtech" iz Moskve koja se tereti za snabdevanje ruske odbrambene industrije visokotehnološkom robom.

U decembru 2023. Velika Britanija je na listu sankcija uvrstila srpsku firmu "Avio Chem", koja se bavi trgovinom avio delovima i popravkom letelica a koja je, kako je ranije pisao RSE, uprkos sankcijama koje su uvele zemlje Evropske unije, SAD, Britanije i Japana radila sa avio kompanijama u Rusiji.

"Nije mi jasno šta ja imam sa Velikom Britanijom kad Srbija nema nikakve sankcije prema Rusiji niti ih je uvela", rekao je tada u izjavi za RSE Aleš Luci, vlasnik firme "Avio Chem".

Šta je od ranije poznato?

Prema istraživanju RSE, više desetina kompanija koje su registrovane u Srbiji su od početka ruske invazije na Ukrajinu izvozile proizvode u Rusiju.

Pročitajte i ovo:

Milionske zarade srpskih firmi kroz šemu zaobilaženja sankcija Rusiji

Analiza više od 14.000 pošiljki iz baza o međunarodnoj trgovini, pokazala je da su u Rusiju preko srpskih kompanija isporučeni proizvodi u vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara.

U najvećem broju slučajeva reč je najsavremenijoj tehnološkoj robi koja je stavljena na listu visoko rizičnih proizvoda i nalazi se na sankcijama Evropske unije jer može biti korišćena u vojnoj industriji.

Srbija se od početka rata u Ukrajini do danas nije usaglasila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji.

Uprkos uveravanjima srpskih zvaničnika da Srbija neće biti poligon za zaobilaženje sankcija prema Rusiji, višemesečno istraživanje RSE otkrilo je kako su u ovakvom vakumu, bez zakonskih ograničenja, pojedine srpske firme kroz poslove sa ruskim kompanijama zaradile milione.