Skupština Srbije bira 15. aprila novu Vladu nakon što je dosadašnji premijer Miloš Vučević u januaru podneo ostavku pod pritiskom višemesečnih studentskih protesta.
U predlogu sastava kabineta, koji je parlamentu dostavio mandatar Đuro Macut, je 10 novih imena.
Među njima je politički analitičar provladinih medija i kritičar blokada fakulteta i škola Dejan Vuk Stanković koji je predložen za ministra prosvete.
Za resor informisanja biće zadužen Boris Bratina, nekadašnji član ultradesničarskih organizacija koji je palio zastavu Evropske unije.
Ekspertkinju Tanju Miščević na čelu ministarstva za evropske integracije zameniće Nemanja Starović, član Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke.
Na spisku predloženih članova Vlade nisu se, pored ostalih, našli dosadašnji premijer Miloš Vučević i proruski potpredsednik Aleksandar Vulin, koji je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država.
Novi kabinet biće formiran nakon što je vlast odbila predloge opozicije, građanskih inicijativa i grupa studenata za prelaznom, odnosno ekspertskom vladom kao načinom prevazilaženja političke krize koja traje od nesreće u Novom Sadu.
Kritičar blokada na čelu ministarstva prosvete
Dejan Vuk Stanković je jedini profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača koji se na početku studentske blokade ovog fakulteta izjasnio protiv.
Ukoliko bude izabran, na čelu ministarstva prosvete zameniće Slavicu Đukić Dejanović iz redova socijalista.
Kao čest gost provladinih medija, Stanković kritikuje profesore i studente koji traže odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
"Ovo stanje blokade je normalizovano, a proširivanje znanja i obrazovanje studenta je stavljeno na ko zna koje mesto. Čini mi se da je priča o zahtevima nešto apstraktno, a mislim da je jedini zahtev smeniti vlast", rekao je Stanković za tabloid Kurir 31. januara.
Za Radio Slobodna Evropa (RSE) nije hteo da govori o planovima za resor prosvete.
"Nemam mandat da govorim jer nisam zvanično izabran, a Vlada Srbije nije formirana. Takođe nije definisan protokol komunikacije sa medijima", napisao je on u poruci.
Istovremeno je za televiziju Prva izjavio da je njegov "imperativ" zahtev "svenarodnog skupa" koji je 12. aprila u Beogradu organizovao predsednik Srbije, a koji traži vraćanje u škole i na fakultete.
Stanković je poručio profesorima da "spremaju planove nadoknade nastave", a studentima u blokadi "da se vrate na fakultete".
Plenum studenata Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača osudio je predlog o imenovanju Stankovića za ministra prosvete i zatražio da se povuče.
"Smatramo da je takav predlog uvreda za sve studente, studentkinje i prosvetne radnike koji se svakodnevno zalažu za kvalitetno obrazovanje, profesionalizam i poštovanje osnovnih etičkih normi u prosveti", piše u saopštenju.
Bivši ministar Srđan Verbić izjavio je da očekuje "nastavak represivnih mera" prema prosvetnim radnicima zbog podrške studentskim blokadama.
"Mislim da je to zapravo i odgovor na pitanje zašto takav izbor - dakle neko ko bi bio u stanju da nastavi iste mere", rekao je Verbić za RSE.
Prosvetni radnici koji su obustavili nastavu ili je ne održavaju zbog blokada škola i fakulteta dobijaju umanjenu platu.
Plata je najpre umanjena prosvetnim radnicima u školama, a potom i profesorima na fakultetima.
Novi ministar informisanja palio zastavu EU
Umesto istoričara Dejana Ristića, za ministra informisanja predložen je Boris Bratina.
Bio član ultradesničarskih organizacija, poput "Srpskog narodnog pokreta 1389", čiju je zabranu tražilo tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, verske i seksualne mržnje.
Javnosti je poznat po antievropskoj retorici i zagovaranju zabrane Parade ponosa.
Bratina za RSE kaže da ga je vest da je predložen za ministra "zatekla" i da će se, ukoliko bude izabran, zalagati za "međumedijski dijalog".
"U našim medijima u velikoj količini postoji neka vrsta navijačke neobjektivnosti i nadam se da ću na to moći da utičem. Mediji među sobom treba da razgovaraju, da tu postoji neka vrsta reda, da nekakvi novinarski kodeksi, koji su možda već davno zaboravljeni, ponovno stupe na snagu u okviru poštenja unutar same profesije", rekao je Bratina.
- LGBTI+ zajednica u Srbiji sa Prajda traži osnovna prava i život bez straha
- Ni reči o usvajanju Zakona o istopolnim zajednicama u Srbiji
Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije ocenjuje da predlog da Bratina bude ministar informisanja "predstavlja direktno ruganje profesionalnoj novinarskoj zajednici i građanima".
"Bratina u javnosti nije poznat po stručnosti u oblasti medija i komunikacija, već po ekstremističkim stavovima, antievropskoj retorici, zagovaranju zabrane Prajda, targetiranju novinara. Ukoliko do njegovog imenovanja dođe, biće to jasan signal da se Vlada opredeljuje za dalju eroziju medijskih sloboda i institucionalizaciju političke propagande", rekla je Filipović Stevanović.
Bratina je na mitingu povodom desetogodišnjice NATO intervencije u Beogradu zapalio zastavu Evropske unije.
"Sad ćemo da vam pokažemo šta mislimo u ulasku u Evropsku uniju… Srbija, Rusija, ne treba nam Unija! Dole srpska marionetska Vlada! Srbija i Rusija uvek zajedno! Živeli Srbi!", poručio je 24. marta 2009.
Danas je predložen za člana Vlade čiji je proklamovani cilj članstvo u Evropskoj uniji.
"U odnosu prema Evropskoj uniji doista imam ne sasvim pozitivan stav i možda se tu razlikujem od drugih. Ne bih pospešivao preterani entuzijazam u pogledu EU jer ona i sama po sebi ima suviše problema", rekao je Bratina za RSE.
Na pitanje o odnosu prema LGBTQ zajednici, navodi da "pozdravlja sve LGBT osobe koje su patriote".
Nema potrebe da se odjeci istorije zapadne Evrope ovde postavljaju kao normalne- poručio je Boris Bratina
"Meni lično se to ne dopada jer ovoj kulturi to ne pripada, ovo je izuzetno heteroseksualna kultura i nema potrebe da se odjeci istorije zapadne Evrope ovde postavljaju kao normalne", rekao je Bratina.
Beograd Prajd zatražio je povlačenje kandidature Borisa Bratine, podsećajući da je u intervjuu za nedeljnik Pečat 2010. tu manifestaciju opisao kao "procesiju bolesnika" i pozvao na njenu zabranu.
"Posebno zabrinjava njegov poziv građanima da fotografišu učesnike Prajda, kako bi se njihove slike potom javno izlagale", saopštio je Beograd Prajd 14. aprila.
Na početku studentskih blokada i protesta koju su podržali profesori univerziteta krajem 2024, Bratina je izjavljivao da je reč "o čistoj zloupotrebi i da na nju treba zakonski reagovati".
"U najmanju ruku otpustiti te nastavnike, ako ne i druge nastavnike, videti ulogu rektorata u svemu ovome i to ne samo beogradskog nivoa, nego generalno rektorata", rekao je tada.
Bratina član inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu, koji osniva predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vanredni je profesor Filozofskog fakulteta u Severnoj Mitrovici na Kosovu, koji funkcioniše u sistemu Srbije i koji kosovske vlasti ne priznaju.
Bratina dolazi na čelo resora informisanja u godini kada Srbija beleži sve veći pad u slobodi medija.
Na listi međunarodne organizacije Reporteri bez granica nalazi se na 98 poziciji od ukupno 180 država sveta. Stanje u medijima kritikuju i izveštaji Evropske komisije i OEBS-a.
"Međunarodne organizacije su politizovane. One su donele toliko odluka koje su zapravo komične da nisam siguran da to zavisi od nekakvog objektivnog mišljenja", rekao je Bratina za RSE.
Politički kadar umesto ekspertkinje
"Da sačekamo da prođe rasprava u Skupštini pa ćemo onda komunicirati", kaže za RSE kandidat za ministra za evrointegracije Nemanja Starović.
Starović je član Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke, a na novu funkciju dolazi sa mesta ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Naslediće ministarku Tanju Miščević, koja je i bivša direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije i članica pregovaračkog tima Srbije za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, kaže da to ukazuje na potencijalni odnos nove vlade prema EU.
"Sada ćemo umesto eksperta imati političkog ministra za evropske integracije. Tako da mi se čini da će pravac Srbije biti evropski put, ali ne i put ka punopravnom članstvu. EU će ostati samo jedan od stubova spoljne politike, ali ne i ekskluzivni proces koji Srbiju treba na kraju da uvede u tu zajednicu država", rekla je Selaković za RSE.
Otvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije sa Unijom stoji od decembra 2021. godine.
U godišnjem izveštaju Evropske komisije iz novembra 2024, Brisel je kritikovao Beograd zbog odbijanja da se priključi zapadnim sankcijama Rusiji nakon njene invazije na Ukrajinu.
U dokumentu se naglašava da Srbija treba da primeni i obaveze iz dijaloga sa Kosovom, te da ostaje obaveza Beograda da unapredi vladavinu prava.
Ko su još nova imena u Vladi?
Umesto Maje Popović, za novog ministra pravde predložen je Nenad Vujić.
Na čelu je državne Pravosudne akademije gde se, kako se navodi u njegovoj biografiji, bavio "rukovođenjem, planiranjem i programima obuka za sudije i javne tužioce".
Predsednik vojvođanskih Hrvata Tomislav Žigmanov više neće ministar za ljudska i manjinska prava. Prema predlogu, menja ga Demo Beriša (Deme Berisha).
Beriša je predsednik Matice Albanaca u Srbiji. Više puta je iznosio stav da ne priznaje nezavisnost Kosova.
Ovaj predlog osudio je Šaip (Shaip) Kamberi, jedini narodni poslanik iz redova albanske nacionalne manjine u Srbiji.
"Demo Beriša ne predstavlja Albance, već instrumentalizovanu verziju u službi interesa srpske politike", napisao je Kamberi Facebooku.
Beriša je penzionisani pripadnik Vojske Srbije i član odbora za osnivanje Vučićevog "Pokreta za narod i državu".
Umesto Gorana Vesića, koji je ostavku podneo posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, na mesto ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dolazi Aleksandra Sofronijević.
U tom ministarstvu je duže od 20 godina na pozicijama pomoćnika direktora i državnog sekretara.
Još jednog ministra koji je ostavku podneo zbog nesreće u Novom Sadu Tomislava Momirovića, na mestu ministra unutrašnje i spoljne trgovine zameniće Jagoda Lazarević. U Vladi Srbije na različitim pozicijama radi od 2008. godine.
Irena Vujović više nije ministarka zaštite životne sredine. Na njeno mesto dolazi Sara Pavkov i to sa pozicije državne sekretarke istom ministarstvu. Članica je Srpske napredne stranke. Sa 33 godine, biće najmlađa ministarka u Vladi Srbije.
Aleksandra Martinovića na mestu ministra poljoprivrede zameniće Dragan Glamočić koji je do sada bio savetnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Nova ministarka državne uprave i lokalne samouprave biće Snežana Paunović. Potpredsednica je Socijalističke partije Srbije.
Jelenu Begović na čelu ministarstva nauke menja profesor Bela Balint, koji je takođe u odboru za osnivanje Vučićevog novog pokreta.
Ko od ministara ostaje?
Za prvog potpredsednika Vlade i ministra finansija ponovo je predložen Siniša Mali, a potpredsednici Vlade biće i ministar policije Ivica Dačić i ministarka privrede Adrijana Mesarović, koji ostaju u svojim resorima.
Na pozicijama iz prethodnog saziva Vlade ostaju i ministar odbrane Bratislav Gašić, šef dilpomatije Marko Đurić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar kulture Nikola Selaković i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Predloženo je da u Vladi ostanu i ministar sporta Zoran Gajić, ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, ministar turizma i omladine Husein Memić, kao i ministar za javna ulaganja Darko Glišić.
U Vladi ostaje i nekadašnja liderka desničarske stranke Zavetinici Milica Đurđević Stamenkovski koja umesto brige o porodici preuzima resor za ministarku za rad i zapošljavanje.
Ministri bez portfelja ostaju u istom sastavu, pa je tako poziciju zaržao i proruski ministar Nenad Popović kojeg su SAD stavile na listu sankcija zbog poslovnih veza sa sankcionisanim ruskim firmama.