„Filosofija palanke“ kultno delo Radomira Konstantinovića, oštrog kritičara nacionalizma i rata, dobilo je svoju muzičku verziju. Reditelj Zlatko Paković adaptirao ga je sa nekoliko kolega umetnika u oratorijum koji će biti izveden u čast ovog književnika. Beogradski Centar za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu biće domaćin prvog izvođenja, dok je velika premijera zakazana za 11. januar na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu.
„Filosofija palanke“ važi za jedno od najvažnijih dela srpske postmoderne šezdesetih godina.
Zlatko Paković, dramaturg koji u pozorišnim komadima čiji je režiser potencira osetljive sadržaje i teme o kojima se nedovoljno govori u ovdašnjem društvu, kaže da sa kolegama na pozornicu nastoji da prenese suštinski osnov „Filosofije palanke“ koju označava „knjigom radosti“.
„Filosofija palanke nas ponovo uči da preispitujemo neke pojmove koje smo uzeli zdravo za gotovo. Šta je zapravo ateizam, šta je patriotizam, istinska ljubav, sloboda. Pisao sam libreto po antroploško filozofskim motivima. Ima i citata, ali po motivima i onda sam davao primere iz našeg svakodnevnog života. To će moći da prati svako. I onaj ko nije čitao knjigu“, kaže libretista i reditelj Zlatko Paković.
Osim Pakovića, koji je u adaptaciji angažovan i kao orator, tu su soprani Katarina i Jana Jovanović, kao i bariton Vuk Zekić. Kompozitor i pijanista oratorijuma posvećenog Radomiru Konstatinoviću je Božidar Obradinović. Sve u vezi sa radom na ovom obimnom muzičkom delu bilo je zasnovano na intuiciji.
„Obiman tekst je u pitanju koji treba ’uglazbiti’ napraviti od toga muziku koja će da održi celinu. Ima dosta referenci i na folklor, možda i na nekakvu rok operu. Koketira i sa popularnom muzikom. Nije u pitanju čisto ona strašna savremena umetnička muzika na kakvu su ljudi navikli. Nisam imao vremena da se ovim bavim godinu dana pa da primišljam na koji način će pevati svoje reči i citate, tako da je u pitanju samo moja percepcija celokupne realnosti“, podvlači Obradinović.
U svom delu „Filosofija palanke“ Radomir Konstantinović analizira palanački duh koji se protivi svemu što je moderno, zatvara se pred svetom, okrenut je tradicionalnom i nosilac je nacionalizma i narcizma.
Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju podvlači da to delo prati potpuno nepotrebna mistifikacija.
„Uvek je ta priča do banalnosti. Odnosno uvek je ta priča da je nešto nedostupno zapravo otuđuje. Može da se prati, kao što mnogo toga može da se prati. Ima jedna stvar koja olakšava, biće na ekranu tekst ako se nešto ne razme. A ja naprotsto mislim da su takve knjige jako razumljive nego što se oko njih stvori nešto da ne budu razumljive“, podvlači Borka Pavićević.
Od objavljivanja 1969. godine do današnjih dana knjiga Radomira Konstantinovića jednog od osnivača Beogradskog kruga, skupa intelektualaca otvoreno suprotstavljenih politici koju je vodila Srbija Slobodana Miloševića, izaziva polemike i sukobe akademskim krugovima.
U ratnim devedesetim Konstantinović je definisao Drugu Srbiju kao onu koja se ne miri sa zločinom.
Zlatko Paković podvukao je suštinu rada ovog značajnog filozofa i književnika.
„Knjiga ne daje nikakve konačne odgovore. Naprotiv ona se gnuša nad ponudom konačnih odgovora koji neminovno i nemilosrdno odvode u ubijanje. To je pokazao Konstatinović: kako od zahteva za konačnim odgovorom od prisile da imate zauvek dati odgovor dolazi do toga da u društvu proizvodite smrt i ubijanje. To je suština“, smatra Paković.
