Paradoks koji se dogodio pred očima javnosti. Naime, dok su hrvatski i srpski premijer Zoran Milanović i Ivica Dačić bili na svom prvom sastanku u Palati Srbija u Novom Beogradu, predsednik države Tomislav Nikolić je u svom kabinetu u centru glavnog grada, izneo je kritike vezane za odnos Zagreba prema politici aktuelne vlasti u Srbiji. Da li je takav gest izraz nervoze predsednika zbog odbijanja njegovog hrvatskog kolege Ive Josipovića da se sastanu, ili pak pokazatelj suštinskog neslaganja između Nikolića i Dačića?
Na tragu Nikolićevog stava funkcioner naprednjačke partije Zoran Babić iznosi kako je bilo očekivano da se sastanu najpre domaćini (tako se izrazio) dve države. Ipak, navodi on, Nikolić neće “saplitati” inicijative koje se rađaju između Srbije i Hrvatske. Odbacuje ocenu da su izjave prvog čoveka države bile i neka vrsta prekora upućenog premijeru Dačiću:
“Gospodin Nikolić je očinski pokazao pravi put i pravi način. Ja kao roditelj razumem taj način. Ne treba dete grditi, već reći, pa mislim da to treba uraditi na takav i takav način i taj način je mnogo bolji. Ali u svakom slučaju nije došlo do saplitanja ni jedne druge inicijative”, ocenjuje Babić.
Babić se ne odupire od našeg zaključka da o Nikoliću metaforično govori kao Dačićevom ocu:
“Hoću da kažem da je gospodin Nikolić predsednik Republike Srbije, domaćin u Republici Srbiji, čovek koji je podneo ostavku i izašao iz Srpske napredne stranke da bi bio predsednik svih građana Republike Srbije, i na neki način otac svih građana Republike Srbije.”
Na sličan način odgovara i na konstataciju da Nikolićevi komentari govore o suštinskom neslaganju sa Dačićem. Babić konstatuje da “u svakoj porodici postoje različita mišljenja”:
“Ne bih voleo da uđemo u zamku nekih političkih opcija koje kada postoji slaganje oko svega kažu da je to jednoumlje, a kada o nekim stvarima postoji različito mišljenje onda kažu to su sukobi.”
Više funkcionera Dačićevih socijalista koje smo kontaktirali nisu bili spremni na izjave, podsećajući na unutarpartijski dogovor (sličan onome koji važi i za ministre u Vladi) da se ne komentariše odnosi u vladajućoj koaliciji.
Portparol premijerove partije Đorđe Milićević podvlači da razloga za posebne komentare i nema jer razlike između Dačića i Nikolića teško da su suštinske.
“Razlika je u tome što je gospodin Nikolić predsednik države, a premijer Dačić je predsednik Vlade. I gospodin Dačić i gospodin Nikolić imaju ogromnu odgovornost. Razlika je samo u funkciji koju imaju. Ne vidim razmimoilaženja u konkretnim stavovima. U onome što je zapravo suština”, navodi Miličević.
Ostaće dalje da se razmatra postoji li bilo šta izvan onoga što je izgovoreno. Odnosno, da li su javno upućene packe premijeru Milanoviću, koje je izneo Nikolić, poput ove: “Ako je Hrvatska podnela tužbu za genocid protiv Srbije, kako predsednik hrvatske vlade može da dolazi u prijateljsku posetu”, zaista toliko suprotne pomirljivom stavu demonstriranom od premijra Dačića.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Milavnovićem on je rekao da se uprkos tome što znamo da ima mnogo pitanja o kojima dve zemlje ne dele iste stavove, mora sarađivati.
No, svakako ne bi trebalo zaboraviti da je koliko pre sedam dana i sam Dačić perspektivu odnosa Srbije i Hrvatske ovako opisao: “Nema ovde više ljubavi, ima samo interesa”.
Naduvavanje izjava
Pitanje se samo nameće - imaju li teške reči efekta na politiku? Analitičarka i donedavna narodna poslanica Vesna Pešić kaže da je iznenađena Nikolićevom reakcijom, pogotovu što je on stav izneo još dok je Milanović bio u Beogradu. Očekivala je, kaže u razgovoru za RSE, da će se unutarnja neslaganja rešiti pre posete. Ipak, uverava i da je Nikolićeva reakcija odgovor na komentare koji su stizali iz Hrvatske, pa i od samog predsednika Iva Josipovića, a nakon što je izabran novi predsednik Srbije:
“Oni su odmah krenuli dosta oštro sa procenama da se Srbija vraća u devedesete godine. Mislim da to nije bilo fer, kao i da je možda Nikolić smatrao da su pokušali njega da isključe iz tih odnosa sa Hrvatskom", kaže Vesna Pešić.
RSE: Stav u Hrvatskoj je da je Nikolić takave reakcije isprovocirao svojim izjavama o Vukovaru…
Pešić: Jeste, ali to je sve naduvano. Što ste baš toliko naivni. Te je uvredio Grčku, te onoga, te ovoga. Pa dobro, to su sigurno izjave koje jedan iskusni političar ne bi tako davao. Tu se potpuno slažem. Ali malo su naduvavane. I pre toga je nekadašnja njegova stranka više puta rekla da apsolutno priznaje Hrvatsku u njenim granicama, da to nije bilo nikakvo prisvajanje Vukovara. On je u stvari tada rekao da je postojala srpska većina u okolini Vukovara. To je on rekao. A ne da ima nekakve pretenzije na Hrvatsku. Rećiću vam i da svako vodi neku svoju propagandu. Ne smeta vam to kada oni kažu da se mi vraćamo u devedsete. U kakve devedesete godine se mi vraćamo?
RSE: Ovde je problem što takve izjave daje čovek koji ima vrlo tešku prošlost u devedesetim.
Pešić: Pa znam, ali da vam nešto kažem. Ne vraćamo se u devedesete. Zaita se ne vraćamo. Hoću da kažem, malo taj propagandistiki ton je nepoterban. Zašto ne bi malo pogurali kada ljudi ne idu u devedesete nego pokušavaju da energično idu ka Evropskoj uniji, da rešavaju kosovsko pitanje. Evo Dačić se lavovski borio sa poslanicima DSS-a u Skupštini. Dakle, ne idemo u devedesete nego idemo ka Evropskoj uniji.
RSE: Mislite li da je ono što se dogodilo u vreme Milanovićeve posete Beogradu, pokazalo da postoji suštinsko političko neslaganje između Dačića i Nikolića?
Pešić: Pa neka neslaganja u koalicijama moraju da postoje. Mislim da se ova Vlada mnogo bolje i transparentnije dogovara oko tih neslaganja. Zašto je to sada tako strašno što se neko oko nečega ne slaže? Pa dobro, neka se usaglase. Ili šta drugo? Je li tražimo srpsku slogu? Je li nam to nekakav ideal? Ali ja nebih od toga pravila toliku paniku kao što vi pravite.
RSE: Teško da je to panika. Mediji naveliko spekulišu ne samo o odnosima Dačića i Niklića, nego i odnosima Nikolića i vicepremijera Aleksandra Vučića
Pešić: To nije mnogo bitno. To se dokađa zato što vi ne možete da se naviknete da nema Borisa Tadića koji je bio diktator. Sad imamo predsednika koji se malo razlikuje od drugih, ali pa šta. On ne odlučuje. On nema to u svojim nadležnostima i on se drži svojih nadležnosti.
Nejasno je dakle da li se Nikolićeve izjave mogu tumačiti kao pokazatelj raskola između premijera i predsednika, koji postao upadljiviji vezano za Nikolićevu kosovsku Platformu, a na čemu insistiraju opozicione demokrate.
Politički analitičar Vladimir Goati navodi kako je to samo jedno od mogućih viđenja:
“Moguće je opet da i jedan i drugi stavljaju naglaske na različite aspekte i da akteri nisu nužno u sukobu. Mislim da je važno naglasiti da predsednik koji ima nesumnjivi legitimitet, nema izvršnih, operativnih funkcija. To pripada Vladi. Dakle, Vlada je ta koja vodi politiku u Srbiji. Predsednik nema nikakve ingerencije u vršenju vlasti”, ocenjuje Goati.
I što će važiti sve dokle, ili ako (a što je po Ustavu nedopustivo), predsednički uticaj ne nadvlada uticaj premijera i Vlade.
Na tragu Nikolićevog stava funkcioner naprednjačke partije Zoran Babić iznosi kako je bilo očekivano da se sastanu najpre domaćini (tako se izrazio) dve države. Ipak, navodi on, Nikolić neće “saplitati” inicijative koje se rađaju između Srbije i Hrvatske. Odbacuje ocenu da su izjave prvog čoveka države bile i neka vrsta prekora upućenog premijeru Dačiću:
“Gospodin Nikolić je očinski pokazao pravi put i pravi način. Ja kao roditelj razumem taj način. Ne treba dete grditi, već reći, pa mislim da to treba uraditi na takav i takav način i taj način je mnogo bolji. Ali u svakom slučaju nije došlo do saplitanja ni jedne druge inicijative”, ocenjuje Babić.
Babić se ne odupire od našeg zaključka da o Nikoliću metaforično govori kao Dačićevom ocu:
“Hoću da kažem da je gospodin Nikolić predsednik Republike Srbije, domaćin u Republici Srbiji, čovek koji je podneo ostavku i izašao iz Srpske napredne stranke da bi bio predsednik svih građana Republike Srbije, i na neki način otac svih građana Republike Srbije.”
Na sličan način odgovara i na konstataciju da Nikolićevi komentari govore o suštinskom neslaganju sa Dačićem. Babić konstatuje da “u svakoj porodici postoje različita mišljenja”:
“Ne bih voleo da uđemo u zamku nekih političkih opcija koje kada postoji slaganje oko svega kažu da je to jednoumlje, a kada o nekim stvarima postoji različito mišljenje onda kažu to su sukobi.”
Više funkcionera Dačićevih socijalista koje smo kontaktirali nisu bili spremni na izjave, podsećajući na unutarpartijski dogovor (sličan onome koji važi i za ministre u Vladi) da se ne komentariše odnosi u vladajućoj koaliciji.
Portparol premijerove partije Đorđe Milićević podvlači da razloga za posebne komentare i nema jer razlike između Dačića i Nikolića teško da su suštinske.
“Razlika je u tome što je gospodin Nikolić predsednik države, a premijer Dačić je predsednik Vlade. I gospodin Dačić i gospodin Nikolić imaju ogromnu odgovornost. Razlika je samo u funkciji koju imaju. Ne vidim razmimoilaženja u konkretnim stavovima. U onome što je zapravo suština”, navodi Miličević.
Ostaće dalje da se razmatra postoji li bilo šta izvan onoga što je izgovoreno. Odnosno, da li su javno upućene packe premijeru Milanoviću, koje je izneo Nikolić, poput ove: “Ako je Hrvatska podnela tužbu za genocid protiv Srbije, kako predsednik hrvatske vlade može da dolazi u prijateljsku posetu”, zaista toliko suprotne pomirljivom stavu demonstriranom od premijra Dačića.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Milavnovićem on je rekao da se uprkos tome što znamo da ima mnogo pitanja o kojima dve zemlje ne dele iste stavove, mora sarađivati.
No, svakako ne bi trebalo zaboraviti da je koliko pre sedam dana i sam Dačić perspektivu odnosa Srbije i Hrvatske ovako opisao: “Nema ovde više ljubavi, ima samo interesa”.
Naduvavanje izjava
Pitanje se samo nameće - imaju li teške reči efekta na politiku? Analitičarka i donedavna narodna poslanica Vesna Pešić kaže da je iznenađena Nikolićevom reakcijom, pogotovu što je on stav izneo još dok je Milanović bio u Beogradu. Očekivala je, kaže u razgovoru za RSE, da će se unutarnja neslaganja rešiti pre posete. Ipak, uverava i da je Nikolićeva reakcija odgovor na komentare koji su stizali iz Hrvatske, pa i od samog predsednika Iva Josipovića, a nakon što je izabran novi predsednik Srbije:
“Oni su odmah krenuli dosta oštro sa procenama da se Srbija vraća u devedesete godine. Mislim da to nije bilo fer, kao i da je možda Nikolić smatrao da su pokušali njega da isključe iz tih odnosa sa Hrvatskom", kaže Vesna Pešić.
RSE: Stav u Hrvatskoj je da je Nikolić takave reakcije isprovocirao svojim izjavama o Vukovaru…
Pešić: Jeste, ali to je sve naduvano. Što ste baš toliko naivni. Te je uvredio Grčku, te onoga, te ovoga. Pa dobro, to su sigurno izjave koje jedan iskusni političar ne bi tako davao. Tu se potpuno slažem. Ali malo su naduvavane. I pre toga je nekadašnja njegova stranka više puta rekla da apsolutno priznaje Hrvatsku u njenim granicama, da to nije bilo nikakvo prisvajanje Vukovara. On je u stvari tada rekao da je postojala srpska većina u okolini Vukovara. To je on rekao. A ne da ima nekakve pretenzije na Hrvatsku. Rećiću vam i da svako vodi neku svoju propagandu. Ne smeta vam to kada oni kažu da se mi vraćamo u devedsete. U kakve devedesete godine se mi vraćamo?
RSE: Ovde je problem što takve izjave daje čovek koji ima vrlo tešku prošlost u devedesetim.
Pešić: Pa znam, ali da vam nešto kažem. Ne vraćamo se u devedesete. Zaita se ne vraćamo. Hoću da kažem, malo taj propagandistiki ton je nepoterban. Zašto ne bi malo pogurali kada ljudi ne idu u devedesete nego pokušavaju da energično idu ka Evropskoj uniji, da rešavaju kosovsko pitanje. Evo Dačić se lavovski borio sa poslanicima DSS-a u Skupštini. Dakle, ne idemo u devedesete nego idemo ka Evropskoj uniji.
RSE: Mislite li da je ono što se dogodilo u vreme Milanovićeve posete Beogradu, pokazalo da postoji suštinsko političko neslaganje između Dačića i Nikolića?
Pešić: Pa neka neslaganja u koalicijama moraju da postoje. Mislim da se ova Vlada mnogo bolje i transparentnije dogovara oko tih neslaganja. Zašto je to sada tako strašno što se neko oko nečega ne slaže? Pa dobro, neka se usaglase. Ili šta drugo? Je li tražimo srpsku slogu? Je li nam to nekakav ideal? Ali ja nebih od toga pravila toliku paniku kao što vi pravite.
RSE: Teško da je to panika. Mediji naveliko spekulišu ne samo o odnosima Dačića i Niklića, nego i odnosima Nikolića i vicepremijera Aleksandra Vučića
Pešić: To nije mnogo bitno. To se dokađa zato što vi ne možete da se naviknete da nema Borisa Tadića koji je bio diktator. Sad imamo predsednika koji se malo razlikuje od drugih, ali pa šta. On ne odlučuje. On nema to u svojim nadležnostima i on se drži svojih nadležnosti.
Nejasno je dakle da li se Nikolićeve izjave mogu tumačiti kao pokazatelj raskola između premijera i predsednika, koji postao upadljiviji vezano za Nikolićevu kosovsku Platformu, a na čemu insistiraju opozicione demokrate.
Politički analitičar Vladimir Goati navodi kako je to samo jedno od mogućih viđenja:
“Moguće je opet da i jedan i drugi stavljaju naglaske na različite aspekte i da akteri nisu nužno u sukobu. Mislim da je važno naglasiti da predsednik koji ima nesumnjivi legitimitet, nema izvršnih, operativnih funkcija. To pripada Vladi. Dakle, Vlada je ta koja vodi politiku u Srbiji. Predsednik nema nikakve ingerencije u vršenju vlasti”, ocenjuje Goati.
I što će važiti sve dokle, ili ako (a što je po Ustavu nedopustivo), predsednički uticaj ne nadvlada uticaj premijera i Vlade.