Podela unutar koalicije izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koja se sastoji od krajnje desničarskih partija, postaje ključna tačka u naporima da se okonča rat u Gazi, preteći da poremeti američku inicijativu za preoblikovanje političkog pejzaža Bliskog istoka.
Pod pritiskom Donalda Trampa da okonča rat koji traje već dve godine, Netanjahu se suočava sa protivljenjem ultra-nacionalističkih saveznika, čije odbijanje Trampovog predloga za Gazu može primorati izraelskog premijera da raspiše prevremene izbore.
Netanjahu je podržao Trampov plan od 20 tačaka za okončanje rata, koji predviđa demilitarizaciju Gaze i isključuje bilo kakvu buduću ulogu Hamasa u vlasti, iako dopušta članovima te grupe da ostanu ukoliko se odreknu nasilja i predaju oružje.
Hamas je takođe reagovao pozitivno, delimično prihvatajući Trampov plan, navodeći da je spreman da pregovara o oslobađanju talaca i da želi da bude deo "palestinskog nacionalnog okvira" u razgovorima o budućnosti Gaze.
Međutim, sama ideja da Hamas može i dalje postojati, a kamoli učestvovati u razgovorima nakon oslobađanja talaca, izazvala je bes među Netanjahuovim desničarskim koalicionim partnerima.
"Ni pod kojim okolnostima ne možemo pristati na scenario u kojem se teroristička organizacija koja je Izraelu nanela najveću katastrofu ponovo oživljava", rekao je ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir.
On je u objavi na mreži X zapretio da će napustiti vladu.
Ako ministri krajnje desnice zaključe da je Netanjahu učinio previše ustupaka kako bi okončao rat, njegova vlada — najdesnija u istoriji Izraela — mogla bi da se raspadne godinu dana pre redovnih izbora, koji treba da se održe najkasnije u oktobru 2026.
Ali nastavak rata u Gazi mogao bi da izazove revolt među porodicama talaca koje palestinski militanti i dalje drže u Gazi, kao i da dodatno otuđi izraelsku javnost umornu od rata i međunarodne saveznike Izraela.
Tramp poziva na prestanak izraelskog bombardovanja Gaze
Nastavak sukoba mogao bi ugasiti izraelske nade da bi više arapskih i muslimanskih država poput Saudijske Arabije ili Indonezije moglo da se pridruži Abrahamovim sporazumima — nizu američki podržanih dogovora koji su normalizovali odnose Izraela sa nekoliko arapskih zemalja.
Proširenje ovih sporazuma jedan je od Trampovih prioriteta, dok njegova administracija pokušava da ostvari svoje ciljeve na Bliskom istoku. Međutim, Rijad je jasno poručio da neće normalizovati odnose sa Izraelom dok rat u Gazi ne prestane i ne bude puta ka palestinskoj državnosti.
Tramp je pozvao Izrael da zaustavi bombardovanje Gaze kako bi se omogućili pregovori o njegovom planu. Razgovori bi počeli u ponedeljak u egipatskom letovalištu Šarm el-Šeik, u formi indirektnih pregovora između Izraela i Hamasa o oslobađanju preostalih talaca.
Netanjahu vidi plan kao početak oslobađanja talaca u zamenu za palestinske zatvorenike. Od 48 talaca koji su i dalje u Gazi, veruje se da je njih 20 još uvek živo. Druga faza bi bila usmerena na razoružanje Hamasa i demilitarizaciju Gaze.
Međutim, u subotu je ministar finansija Bezalel Smotrič izjavio da je pauziranje napada u Gazi "ozbiljna greška". Rekao je da će to vremenom oslabiti izraelsku poziciju u ostvarivanju ciljeva — oslobađanju talaca, uništenju Hamasa i demilitarizaciji Gaze.
Ben-Gvir i Smotrič, čije partije imaju 13 od ukupno 120 mesta u Knesetu, dugo su pritiskali Netanjahua da u Gazi sprovodi široke i gotovo nedostižne ciljeve. Ako bi obojica napustila vladu, to bi verovatno izazvalo izbore.
Izrael: još uvek nema primirja u Gazi
Portparolka izraelske vlade Šoš Bedrosijan izjavila je u nedelju da je vojska zaustavila određene napade, ali da primirje nije na snazi.
Vojska će nastaviti da deluje "u odbrambene svrhe", rekla je. Uprkos Trampovom pozivu da se bombardovanje zaustavi, izraelski napadi na Gazu tokom vikenda su usmrtili desetine Palestinaca.
Netanjahu je predstavio Trampov plan kao zajednički napor koji unapređuje ciljeve izraelske vlade, uključujući predaju Hamasa i izraelsku bezbednosnu kontrolu u Gazi i oko nje.
U izraelskoj ofanzivi na Gazu, od oktobra 2023. godine, ubijene su desetine hiljada ljudi, raseljeno je celokupno stanovništvo Gaze unutar teritorije.
UN je u avgustu zvanično proglasio glad u Gazi, okrivljujući ono što je nazvao sistematskim ometanjem pomoći od strane Izraela.
Istraga Ujedinjenih nacija je akcije Izraela u Gazi okarakterisala kao genocid.
Izrael svoje postupke naziva samoodbranom, nakon napada Hamasa u oktobru 2023. godine, u kojem je ubijeno 1.200 ljudi, a više od 250 osoba je uzeto za taoce.
Tokom rata u Gazi, Izrael je bombardovao i Iran, Liban, Jemen, Siriju i Katar.
