To je mnoge navelo da se sete “zlatnih osamdesetih”, tako da u srpskim preduzećima veruju da bi im aktivnija uloga države u Pokretu nesvrstanih omogućila povratak na tržišta tih zemalja. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da bi danas efekat toga bio beznačajan. No, u ovom Tadićevom potezu posmatrači vide pre svega političke, a ne ekonomske motive, a u okviru napora Beograda da što manji broj članica Ujedinjenih nacija (UN) prizna Kosovo.
Uvreženo je mišljenje da su tokom “zlatnih osamdesetih”, kako ih zovu, preduzeća iz Srbije na tržištima zemalja nesvrstanih dobijala velike poslove i zarađivala ogroman novac. Branimir Soldatović, bivši direktor fabrike Zastava automobili, priseća se za naš program tog vremena:
"Najveći uvoznik kragujevačkih automobila u to vreme je bio Egipat, oko 7.000 vozila, Zastavu 128 godišnje je uvozio u rasklopljenom stanju, Zastavu 128 izvozili smo do pre 3-4 godine, da bismo sad, već dve-tri godine, izvozili Floridu. Pored toga, svojevremeno su izvoženi automobili, pa i kamioni, za Alžir praktično do uvođenja embarga. Tako da su to bila dva značajna tržišta na kojima je Jugoslavija u to vreme bila prisutna, pre svega fabrika automobila. U ostalim zemljama, to su bile sporadične i male isporuke. Mi smo bili jedan od većih svetskih izvoznika oružja, a pre svega u nesvrstane zemlje."
U ovdašnjim medijima se procenjuje da je tokom “zlatnih osamdesetih” samo građevinski sektor Srbije radio u nesvrstanim zemljama na poslovima vrednim preko dve milijarde dolara. Kragujevačka fabrika oružja bila je jedan od većih jugoslovenskih izvoznika, a Jugoslavija je nekada bila među prvih pet zemalja u svetu po izvozu oružja.
U septembru 2007. Srbija je sa Ministarstvom odbrane Iraka potpisala ugovor o izvozu oružja i vojne opreme u vrednosti 235 miliona dolara upravo zahvaljujući ranijoj saradnji Jugoslavije i Iraka na izvozu oružja. Zato nekadašnji direktor Zastava automobila Branimir Soldatović tvrdi da obnavljanje saradnje sa nesvrstanim zemljama pruža mogućnost da se na osnovu prijateljskih veza obezbedi i određeni izvoz:
"Naši privrednici, naše firme, treba da iskoriste obnavljanje sa Nesvrstanima i da svoju prisutnost tamo značajno povećaju."
I podseća kako su privrednici doživljavali nekadašnja Titova putovanja:
"Ako neki predsednik države obezbedi određene kontakte, onda privrednici moraju da iskoriste te kontakte."
Medjutim, poziv koji je Tadić uputio članicama nesvrstanih u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik:
"Srbija bi veoma volela da organizuje obeležavanje godišnjice zajedno sa ostalim zemljama koje su nekada bile u sastavu Jugoslavije. Posle pet decenija, predlažemo da se članice okupe u Beogradu, da proslave godišnjicu i da ponosno i sigurno pogledaju u budućnost."
Zasedanje Nesvrstanih u EgiptuNe vide svi kao mogućnost pospešivanja izvoza. Goran Nikolić iz Privredne komore Srbije kaže da bi postojali ekonomski efekti povezivanja sa nesvrstanim zemljama, ali bez većeg značaja i podseća da je preko 90 odsto izvoza Srbije vezano za zemlje Evropske unije i CEFTA sporazuma:
"Jugoslavija je imala veoma malu razmenu i roba i usluga sa zemljama Nesvrstanih. Kao kad danas naše firme i delegacije idu na Kubu, pa imamo tamo izvoz od nekoliko stotina hiljada dolara, a često ni toliko – to su smešne cifre. Tako je bilo i tada. Jesu naše firme iz Beograda, Zagreba, Sarajeva radile tamo, jesu one bile izvođači radova, ali su najčešće bile podizvođači, a kajmak je kupio onaj ko bio izvođač. Druga bitna stvar je da su to često bili teško naplativi projekti. Mi i danas imamo velika potraživanja od tih zemalja."
Danas je prema podacima Privredne komore, prva nesvrstana zemlja u koju Srbija izvozi Irak i to na 23. mestu, sa nešto više od 90 miliona dolara prometa, što je tek jedan odsto od ukupnog izvoza Srbije.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da ima istine u oba gledišta oko obnavljanja saradnje sa Nesvrstanima u pogledu ekonomskih efekata:
"Jugoslavija je više dobijala na nekom političkom planu, ali političke komunikacije mogu donekle pomoći. I možda bi to doprinelo nekom povećanju našeg izvoza, ali treba voditi računa da je dobar deo tih zemalja daleko. S druge strane, svojevremeno smo zaista imali više građevinskih radova, a danas imamo veoma malo očuvanih firmi, većinom su nove firme koje tek treba da izgrade reference da bi dobile graditeljske poslove. Imamo čak mali minus ako se posebno angažujemo oko Nesvrstanih zemalja, jer će to neki analitičari shvatiti kao da mi baš i nismo kao ostale "svrstane" zemlje."
Ipak, Tadićev predlog nije naišao na iznenađenje jer je srpska diplomatija poslednjih meseci u pridobijanju zemalja protiv nezavisnosti Kosova usredsređena na članice Pokreta nesvrstanih.
Zato i analitičari u inicijativi predsednika Srbije vide pre svega političke motive. Milan Kovačević:
"Značajan broj zemalja koje nisu priznale Kosovo su Nesvrstane zemlje. Onda je sigurno to neko kolektivno telo gde se može održavati taj odnos manje nepovoljan za nas i ubuduće. Drugo, nije naodmet neko vraćanje imena Srbije. Inače imamo loš imidž u svetu, tako da bilo koji način afirmisanja imena, postojanja i značaja Srbije sigurno može biti od neke koristi za nas."
Uvreženo je mišljenje da su tokom “zlatnih osamdesetih”, kako ih zovu, preduzeća iz Srbije na tržištima zemalja nesvrstanih dobijala velike poslove i zarađivala ogroman novac. Branimir Soldatović, bivši direktor fabrike Zastava automobili, priseća se za naš program tog vremena:
"Najveći uvoznik kragujevačkih automobila u to vreme je bio Egipat, oko 7.000 vozila, Zastavu 128 godišnje je uvozio u rasklopljenom stanju, Zastavu 128 izvozili smo do pre 3-4 godine, da bismo sad, već dve-tri godine, izvozili Floridu. Pored toga, svojevremeno su izvoženi automobili, pa i kamioni, za Alžir praktično do uvođenja embarga. Tako da su to bila dva značajna tržišta na kojima je Jugoslavija u to vreme bila prisutna, pre svega fabrika automobila. U ostalim zemljama, to su bile sporadične i male isporuke. Mi smo bili jedan od većih svetskih izvoznika oružja, a pre svega u nesvrstane zemlje."
Tokom “zlatnih osamdesetih” samo građevinski sektor Srbije radio je u nesvrstanim zemljama na poslovima vrednim preko dve milijarde dolara.
U ovdašnjim medijima se procenjuje da je tokom “zlatnih osamdesetih” samo građevinski sektor Srbije radio u nesvrstanim zemljama na poslovima vrednim preko dve milijarde dolara. Kragujevačka fabrika oružja bila je jedan od većih jugoslovenskih izvoznika, a Jugoslavija je nekada bila među prvih pet zemalja u svetu po izvozu oružja.
U septembru 2007. Srbija je sa Ministarstvom odbrane Iraka potpisala ugovor o izvozu oružja i vojne opreme u vrednosti 235 miliona dolara upravo zahvaljujući ranijoj saradnji Jugoslavije i Iraka na izvozu oružja. Zato nekadašnji direktor Zastava automobila Branimir Soldatović tvrdi da obnavljanje saradnje sa nesvrstanim zemljama pruža mogućnost da se na osnovu prijateljskih veza obezbedi i određeni izvoz:
"Naši privrednici, naše firme, treba da iskoriste obnavljanje sa Nesvrstanima i da svoju prisutnost tamo značajno povećaju."
I podseća kako su privrednici doživljavali nekadašnja Titova putovanja:
"Ako neki predsednik države obezbedi određene kontakte, onda privrednici moraju da iskoriste te kontakte."
Medjutim, poziv koji je Tadić uputio članicama nesvrstanih u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik:
"Srbija bi veoma volela da organizuje obeležavanje godišnjice zajedno sa ostalim zemljama koje su nekada bile u sastavu Jugoslavije. Posle pet decenija, predlažemo da se članice okupe u Beogradu, da proslave godišnjicu i da ponosno i sigurno pogledaju u budućnost."
"Jugoslavija je imala veoma malu razmenu i roba i usluga sa zemljama Nesvrstanih. Kao kad danas naše firme i delegacije idu na Kubu, pa imamo tamo izvoz od nekoliko stotina hiljada dolara, a često ni toliko – to su smešne cifre. Tako je bilo i tada. Jesu naše firme iz Beograda, Zagreba, Sarajeva radile tamo, jesu one bile izvođači radova, ali su najčešće bile podizvođači, a kajmak je kupio onaj ko bio izvođač. Druga bitna stvar je da su to često bili teško naplativi projekti. Mi i danas imamo velika potraživanja od tih zemalja."
Danas je prema podacima Privredne komore, prva nesvrstana zemlja u koju Srbija izvozi Irak i to na 23. mestu, sa nešto više od 90 miliona dolara prometa, što je tek jedan odsto od ukupnog izvoza Srbije.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da ima istine u oba gledišta oko obnavljanja saradnje sa Nesvrstanima u pogledu ekonomskih efekata:
"Jugoslavija je više dobijala na nekom političkom planu, ali političke komunikacije mogu donekle pomoći. I možda bi to doprinelo nekom povećanju našeg izvoza, ali treba voditi računa da je dobar deo tih zemalja daleko. S druge strane, svojevremeno smo zaista imali više građevinskih radova, a danas imamo veoma malo očuvanih firmi, većinom su nove firme koje tek treba da izgrade reference da bi dobile graditeljske poslove. Imamo čak mali minus ako se posebno angažujemo oko Nesvrstanih zemalja, jer će to neki analitičari shvatiti kao da mi baš i nismo kao ostale "svrstane" zemlje."
Ipak, Tadićev predlog nije naišao na iznenađenje jer je srpska diplomatija poslednjih meseci u pridobijanju zemalja protiv nezavisnosti Kosova usredsređena na članice Pokreta nesvrstanih.
Zato i analitičari u inicijativi predsednika Srbije vide pre svega političke motive. Milan Kovačević:
"Značajan broj zemalja koje nisu priznale Kosovo su Nesvrstane zemlje. Onda je sigurno to neko kolektivno telo gde se može održavati taj odnos manje nepovoljan za nas i ubuduće. Drugo, nije naodmet neko vraćanje imena Srbije. Inače imamo loš imidž u svetu, tako da bilo koji način afirmisanja imena, postojanja i značaja Srbije sigurno može biti od neke koristi za nas."