Apelacioni sud u Novom Sadu odbacio je žalbu države Srbije i potvrdio predsudu suda u Kikindi, koji je u februaru ove godine izrekao prvu odštetu za nestalu bebu u iznosu od 10.000 evra, saznaje Radio Slobodna Evropa. Sud je ovaj iznos dosudio Bogdanu Janjiću, ocu koji sumnja da mu je dete nestalo iz porodilišta jer nikada nije dobio nikakve informacije o sudbini deteta.

Presuda Osnovnog suda u Kikindi istovetna je presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2013. u korist jedne od majki Zorice Jovanović protiv Srbije.

To su jedine dve presude u slučaju „nestalih beba“. Bitka roditelja koji pokušavaju da dokažu da su im deca po rođenju oteta iz porodilišta u Srbiji i prodavana traje već 16 godina.

Mirjanina priča

Mirjana Novokmet porodila se u porodilištu kliničkog centra u Beogradu u Višegradskoj ulici 1978. godine. Lekari su joj rekli da je beba mrtvorođena. Iako je njen suprug tu noć tražio da vidi dete, nisu mu dozvolili. Obdukcioni nalaz nije dobila, i iz bolnice izlazi samo sa otpusnom listom na kojoj nije pisalo ništa o bebi. Tada je imala 19 godina. Kada se 2002. u Srbiji omasovila sumnja roditelja da su im deca zaista umrla na porođaju, krenula je u potragu. Ovo je njena priča.

Organizovani kriminal ili administrativni propusti?

Da organizovani kriminal trgovine ljudima ne preza ni od trgovine novorođenčadima svedoče primeri iz različitih delova sveta, poput Grčke, Španije, Kine ili Indije, gde su zbog „bebi trafikinga“ hapšene grupe ili pojedinci, a o čemu izveštavaju zvaničnici tih država.

• Grčka: Policija je 2011. godine saopštila da je uhapsila sedmoro ljudi, uključujući petoro državljana Bugarske, zbog pokušaja trgovine bebama. Kako su naveli iz policije, sprečeno je ilegalno usvajanje bebe stare 10 dana za sumu od 5.000 evra.
  
• Španija: Istražitelji su 2011. pokrenuli istragu o 849 slučajeva krađe novorođenčadi i njihove prodaje drugim porodicama zbog profita, a kako je tada saopštio španski državni tužilac Kandido Konde-Pumpido, radi se i o slučajevima iz vremena Španskog građanskog rata. Sudskog epiloga još nema, a aferu koja je trajala decenijama i u koju se sumnja da je bila umešana i Katolička crkva, otkrio je BBC.
  
• Indija: Policija je 2017. zatvorila sirotište na istoku te zemlje i uhapsila njegove vlasnike zbog sumnje da su prodavali bebe parovima koji nemaju decu. Sirotište u gradu Džalpajguri u zapadnom Bengalu koje je vodila jedna neprofitna organizacija, prodalo je najmanje 20 dece na usvajanje, saopštila je policija, a preneo Rojters.
  
• Kina: Sud je 2014. godine na smrtnu kaznu osudio bivšu babicu jer je prodavala novorođenčad. Prema saopštenju suda, roditeljima je govorila da su deca rođena ili s teškim invaliditetom ili da su umrla na porođaju, prenela je gencija AFP.
  
• Niger: Policija je 2014. godine razbila lanac krijumčara bebama. Pozivajući se na policijske izvore, agencija AFP je prenela da je više od 20 osoba uhapšeno u okviru međunarodne istrage u kojoj su učestvovale policije Nigera, Benina i Nigerije.

Sumnju da se ovo dešavalo i u porodilištima u gradovima širom Srbije (najviše sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka), pokrenuli su roditelji početkom dvehiljaditih, kada su počeli da se ujedinjuju, verujući da su im deca, koja su u državnim bolnicama proglašavana mrtvima, oteta iz porodilišta neposredno posle rođenja.

Više od dve hiljade roditelja, okupljenih u udruženjima, traži istinu o bebama rođenim pre dve, tri i više decenija jer ni tela dece, ni prateću dokumentaciju, posebno umrlice, mnogi od njih nikada nisu dobili.

U potrazi tokom koje su prešli sve stepenice (od pogrebnih preduzeća do bolnica u kojima su deca rođena), uspeli su da pribave deo dokumenata koji svedoče o krupnim propustima i nelogičnostima u zavođenju statusa beba koje su navodno umrle posle rođenja ili su bile mrtvorođene. I svi slučajevi liče jedan na drugi.

– zdravstvene ustanove su bebe proglašavale umrlim, a roditeljima, i kada su njihovi zahtevi bili suprotni, nije dozvoljavano da decu vide, identifikuju ili preuzmu telo kako bi ih sahranili.

- iz pogrebnih preduzeća, koja vode evidencije umrlih, većina roditelja dobija odgovore da njihove bebe nisu sahranjene ili kremirane na grobljima, dok za ostalu novorođenčad koja su preminula istih godina kada i njihova deca, postoji evidencija.

- u zdravstvenim ustanovama u kojima su se deca rodila, roditelji ne dobijaju medicinsku dokumentaciju, uz različita obrazloženja (uništena u poplavama, požarima u bolnicama...).

- posle obraćanja zdravstvenoj inspekciji, ustanovljeno je da evidencija koja postoji nije vođena u skladu sa propisima (da postoje dupli protokoli beba i majki, prazna mesta u evidencijama, greške na otpusnim listama …).

- u matičnim službama (koje trajno čuvaju knjige rođenih i umrlih), Upravna inspekcija konstatuje propuste u vođenju matičnih knjiga.

Prema dostupnoj dokumentaciji, kako navode roditelji, deci se gubi svaki jasan trag između zdravstvene ustanove i pogrebnog preduzeća.

Da li je ovde samo reč o propustima u vođenju dokumentacije ili se može govoriti o tome da su bebe ukradene iz porodilišta i kasnije prodate?

Roditelji pred zidom ćutanja

Roditelji su u pokušaju da istragom utvrde istinu o sudbini svoje dece, kucali na vrata svih institucija - nadležnih ministarstava, Skupštine i tužilaštava. Uglavnom su nailazili na zid ćutanja.

• Otac koji sumnja u krađu bebe za RSE: Prevaren sam na najgrublji način

Od 2002. godine podneto je skoro dve hiljade krivičnih prijava, sa zahtevom za istragu o sudbini novorođenčadi. Sve su odbačene, sa obrazloženjem da su slučajevi zastareli ili da nema dovoljno elemenata za pokretanje istrage.

Tokom 2003., tadašnji v.d. republičkog tužioca Đorđe Ostojić izdao je obavezno uputstvo da se preispitaju sve odluke o odbačaju krivičnih prijava i predmeti procesuiraju. Nakon toga, međutim, njegov naslednik Slobodan Janković izdaje novo obavezno uputstvo gde se slučajevi obustavljaju, zastarevaju i nema zakonske mogućnosti da se sprovedu istražne radnje.

Korak napred dogodio se polovinom 2005. kada je, nakon trogodišnjeg odbijanja, u Skupštini Srbije ipak formiran Ankentni odbor, koji je predložio niz mera, poput onih da ministar unutrašnjih poslova oformi specijalizovanu jedinicu koja će se baviti istraživanjem slučajeva nestalih beba, da se postupci vode pred specijalnim sudom za organizovani kriminal, da se formira radna grupa koja bi kroz odgovarajuću pravnu regulativu otklonila zastarelost... Državni organi nisu sproveli mere, za koje su sami glasali.

Godine 2010. formirana je Radna grupa za promenu zakonodavstva, koja godinu dana kasnije zaključuje da “ne postoji ustavna mogućnost da se donošenjem zakona omogući procesuiranje ranije nastalih slučajeva nestanka beba iz porodilišta“.

Nadležni su se oglušili i na izveštaj i preporuke u cilju rešavanja pitanja nestalih beba, koje je 2010. Skupštini Srbije uputio tadašnji Zaštitnik građana Saša Janković.

Presuda protiv Srbije

Za razliku od Srbije, sudski epilog stigao je iz Strazbura 2013. godine.

Zorica Jovanović, koja ni tri decenije od porođaja 1983. godine nije dobila odgovor na pitanje šta se desilo bebom za koju joj je u porodilištu u Ćupriji rečeno da je umrla dan nakon rođenja, podnosi predstavku Evropskom sudu za ljudska prava. I dobija spor protiv države.

Ni četiri godine kasnije, Srbija nije postupila po presudi iz Strazbura kojom je obavezana da donese poseban zakon koji bi bio pravni okvir za rešavanje svih slučajeva „nestalih beba“. Takođe, i da u svakom dokazanom slučaju roditeljima isplati naknadu na ime povređenog prava na porodični život.

• Lex specialis za nestale bebe
• Istina o nestalim bebama?

Komitet ministara Saveta Evrope (SE) je više puta pozivao Srbiju da bez odlaganja izvrši presudu. Poslednje upozorenje stiglo je u martu 2018. godine, a dokle je Srbija stigla u ispunjenju presude, Komitet ministara SE ponovo će razmatrati u junu.

Tada je Vlada Srbije Skupštini prosledila predlog Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji.

Udruženja roditelja se protive i traže povlačenje predloga jer smatraju da rešenja neće obezbediti širu istragu o sudbini njihove dece, već pre svega novčanu odštetu.

Predsednik parlamentarnog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović jedini je predstavnik institucija koji je nakon što je predlog Zakona prosleđen Skupštini razgovarao sa roditeljima. On kaže da je uputio pismo premijerki Ani Brnabić i ministarki pravde Neli Kuburović “da se još jedanom razmisli o ovom Zakonu i da se razgovara sa roditeljima”.

Iako Zakon još nije usvojen, Osnovni sud u Kikindi dosudio je odštetu Bogdanu Janjiću, koji sumnja da mu je dete nestalo iz porodilišta.

Iz udruženja roditelja državi poručuju da njihova deca nemaju cenu.