Dugometražni dokumentarni film mladog beogradskog reditelja Ognjena Glavonića „Dubina dva“ o masovnim grobnicama u Srbiji u kojima su tajno 1999. godine pokopana tela ubijenih Albanaca, kako bi se sakrili zločini počinjeni na Kosovu, imaće svetsku premijeru na prestižnom berlinskom filmskom festivalu Berlinale.
Šta je jednog mladog reditelja koji je 2001. godine, kada je otkrivena prva masovna grobnica u Batajnici, imao samo 16 godina, ponukalo da o tome progovori filmskim jezikom, pitali smo autora Ognjena Glavonića.
"Još dok sam studirao naišao sam na par tekstova o masovnoj grobnici u Batajnici, jedan tekst je bio o vozaču hladnjače kojima su prenošena tela sa Kosova u Srbiju. I rešio sam da o tom vozaču napravim svoj prvi igrani film“, kaže Glavonić, koji pokušava već pet godina da snimi igrani film „Teret“.
Iako je nakon prethodnih filmova „Živan pravi pank festival“ i jedne od priča u omnibusu „Oktobar” dobio kao perspektivan mladi autor finansijsku podršku na međunarodnim festivalima od Roterdama do Sarajeva, od Filmskog centra Srbije nije dobio ni dinara. Kaže, nije ga to ni začudilo, s obzirom na temu za koju se opredelio, ali nije ga ni obeshrabrilo, pa je, dok čeka neku bolju priliku za igrani film, odlučio da snimi dugometražni dokumentarac. Obišao je mesta gde su skrivani leševi kosovskih Albanaca od Batajnice do Kladova, gde je svojevremeno isplivao kamion prepun leševa.
"Ceo koncept filma su ti prazni prostori i svedočenja ljudi koji su u tome učestvovali“, kaže Glavonić.
"Na tim mestima na kojima su otkrivene masovne grobnice nema ničega, nikakve oznake. Dođete i pitate ljude koji vam pokažu taj prazan prostor“, navodi Glavonić.
Za javnost nepristupačna lokacija
Jedan od producenata dokumentarnog eksperimentalnog filma „Dubina dva“ je Fond za humanitarno pravo.
Batajnica, jedna od najvećih masovnih grobnica iz ratova 90-ih na području bivše Jugoslavije, gde su tajno pokopana tela 700 pobijenih Albanaca, među kojima su i deca, žene, stari...danas je neobeležen prostor, kaže Sandra Orlović iz FHP koja je sa ekipom filma bila na licu mesta:
"Masovna grobnica u Batajnici je zapravo jedina masovna grobnica na prostoru bivše Jugoslavije koja je pronađena gotovo u centru jedne prestonice. Ona se i po tome izdvaja od drugih masovnih grobnica. To je još uvek deo kampa za obuku specijalnih jedinica policije. Za javnost nepristupačna lokacija. Nema ni najmanjeg traga da je tu bila masovna grobnica. To je danas strelište, teren gde se obučavaju pripadnici policije. Naša ideja je da to jednog dana postane muzej, memorijal, mesto sećanja koje će imati i edukativnu svrhu - upoznavanja sa našom istorijom, mesto gde će mlade generacije iz svih etničkih zajednica učiti o našoj prošlosti“, navodi Sandra Orlović.
Filmska priča o vozaču kamiona pod naslovom "Teret" je, dakle, u fioci, možda će nakon Bijenala dobiti podršku u zemlji. U inostranstvu je uspeo da dobije deo sredstava. Zašto je ovaj mladi reditelj krenuo najtežim putem, zašto je odabrao temu od koje svi, pa i njegova generacija, okreću glavu?
"Pa baš to je jedan od razloga, zato što sa primerio koliko ljudi u mojoj generaciji nije ni čulo za to. Ja sam bio jedan od njih. Dosta sam kasno za to saznao. Kada se ne bave oni koji bi trebalo time da se bave, onda je to ostavljeno nama koji ne bi trebalo time da se bavimo. Time treba da se bave institucije a ne pojedinci. Ali, kad se oni ne bave svojim poslom, tu su pojedinci da ih podsete“, kaže Glavonić.
Na teritoriji Srbije do sada su otkrivene četiri masovne grobnice - pored Batajnice i Petrovo Selo, Perućac i Rudnica - u kojima su tajno sahranjene albanske žrtve, kako bi se sakrili zločini, pre nego što će se srpska vojska povući sa Kosova 1999. godine nakon NATO bombardovanja.
