Nemački planeri su koristili 1914. kao model tri rata koje je Bizmark vodio za ujedinjenje, kaže za RSE Džon Rol (John Rohl), profesor istorije na Univerzitetu u Saseksu (Sussex). Autor je knjige "Problem kontinuiteta od Bizmarka do Hitlera".
"Nije u pitanju samo najveća odgovornost Nemačke za izbijanje rata 1914, već njeno nastojanje još 20-30 godina ranije da postane supersila. Odluka Berlina o ratu 1914. bio je samo nastavak politike drugim sredstvima. Hitler je ostvario 1940-1. ciljeve koje je kancelar Holveg izložio 1914. Međutim, ti napori Nemačke vidljivi su već 1896-7. godine kada je pokrenut program gradnje borbenih brodova", kaže Rol.
Beč hteo da ratom spreči Srbiju 1912. da izađe na more
RSE: Kako gledate na oživljavanje kontroverzi oko uzroka izbijanja Prvog svetskog rata?
Rol: Smatram da je Prvi svetski rat planiran i pre Sarajevskog atentata. Naime, u novembru i decembru 1912. došlo je do tenzija između Beča i Beograda zbog namere srpskih vlasti da uspostave koridor do Jadranskog mora. Austro-Ugarska je bila rešena da i vojnom intervencijom spreči Srbiju u toj nameri. U novembru 1912. u Berlinu su odlučili da podrže austrougarski vojni pohod ukoliko Rusija mobiliše svoju armiju u cilju zaštite Srbije.
Tada nije izbio rat samo zbog toga što je 8. decembra 1912. nemački car dobio poruku britanske vlade da će podržati Francusku ukoliko je Nemačka napadne, zbog spremnosti Pariza da podrži Rusiju u tom ratu.
Berlin se povukao 1912. nakon intervencije Londona, ali samo privremeno dok ne proširi "Kajzer Vilhem Kanal". što je završeno u julu 1914. Sarajevski atentat je došao u pravom trenutku.
Kajzer i njegovi generali i admirali su se tada povukli ali samo privremeno dok Nemačka ne poveća svoju regularnu armiju za još 100 hiljada vojnika, zatim proširi "Kiel", odnosno „Kajzer Vilhem Kanal“. Ti radovi su završeni u julu 1914, dakle, po planu. (Kanal povezuje Severno i Baltičko more. Dugačak je 98 kilometara. Njegovo proširenje je omogućilo prolaz ratnih brodova koji bi inače morali da oplove oko Danske. Time je put skraćen za 460 kilometara).
Ne može se dokazati, ali je očigledno da je Sarajevski atentat došao u pravom trenutku za nemačke ratne planere.
RSE:Da li to implicira da su Nemačka i Austro-Ugarska najodgovornije za rat? Kakva je uloga ostalih velikih sila?
Rol: Druge sile su odgovorne utoliko što su možda napravile neke greške. Ali one su bile u nemogućoj poziciji jer je Nemačka planirala da napadne Francusku preko Belgije i da je pokori za 4-5 nedelja, nakon čega bi se usredsredila na Rusiju, što bi rezultiralo nemačkom dominacijom u Evropi.
Za London je bilo neprihvatljivo da Francuska bude slomljena a da Nemačka uspostavi pomorske baze u blizini Engleskog kanala
U takvoj situaciji, Velika Britanija nije imala drugog izbora nego da se uključi u rat. Za London je bilo neprihvatljivo da Francuska, kao jedna od najstarijih sila, bude slomljena a da Nemačka uspostavi pomorske baze na Atlantskoj obali u blizini Engleskog kanala, pri tom sprovodeći etničko čišćenje nad francuskim i belgijskim farmerima u toj oblasti naseljavajući je nemačkim vojnicima. To je planirano u Berlinu.
Nemci namamili Rusiju da se prva mobiliše
RSE: Međutim, neki istoričari smatraju da rat nije izazvao samo nemački "blank cheque", odnosno bezrezervna podrška Austro-Ugarskoj već i "blank cheque" koji je Sankt Petersburg dao Srbiji, zatim Francuska potpora Rusiji koja je prva mobilisala vojsku.
Rol: Prema mom tumačenju, Berlin je, ustvari, priželjkivao da Rusija prva mobiliše armiju, što je bio deo strategije da se ona predstavi kao agresor, tako da nemački narod prihvati predstojeći rat kao odbrambeni. Takođe, to je trebalo da podstakne neodlučne nemačke saveznice Italiju i Rumuniju da stanu na njenu stranu. Treće, Britanija bi ostala neutralna ako se uveri da je Rusija agresor.
Vlasti u Berlinu su uspeli da ubede Nemce da ratuju protiv „varvarskog neprijatelja sa Istoka“. Međutim, propao je njihov pokušaj da privuku Italiju i Rumuniju na svoju stranu. Takođe, London nije upao u zamku nemačkih lidera.
RSE: Na koji je način Nemačka uspela da namami Rusiju u zamku da prva mobiliše trupe?
Rol: Beč je poslao svog izaslanika u tajnu misiju u Berlin početkom jula 1914. predočavajući nameru svoje vlade da iskoristi Sarajevski atentat kao izgovor za napad na Srbiju.
Bavarski vojni ataše je zapisao u dnevniku "svi su bili oduševljeni da je Rusija upala u zamku".
Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je procenjivalo sa 90 odsto verovatnoće da će se Rusija umešati. Kancelar Betman Holveg, a naročito nemački vojni vrh, želeo je rat. Kada je Rusija započela mobilizaciju, bavarski vojni ataše u Berlinu je posetio pruskog ministra odbrane. Kasnije je zapisao u dnevniku “svi su bili oduševljeni da je Rusija upala u zamku”.
RSE: Kada je reč o Sarajevskom atentatu i dalje su oprečna viđenja uloge Srbije. S jedne strane, rat joj nije odgovarao s obzirom da je izašla prilično iscrpljena iz upravo završena dva balkanska rata. S druge strane, iz pomenutih sukoba je izašla sa većom teritorijom i stanovništvom, modernizovala je armiju uz podršku Francuske. Ona je imala aspiracije da pod svoje okrilje okupi i ostale Srbe, pre svega u BiH. Na tom putu je stajao Franc Ferdinand koji je planirao da od Južnih Slovena stvori treći stub veoma komplikovane i trusne monarhije.
Srbiji nije odgovarao rat
Rol: Siguran sam da Srbiji u tom trenutku apsolutno nije odgovarao bilo kakav rat. Kao što ste rekli, izašla je iscrpljena iz dva balkanska rata i trebalo je da integriše nove teritorije i stanovništvo koji su upravo ušli u njen sastav.
I u Berlinu su isticali da ne mogu da dozvole da "slovenska opasnost" ugrozi Beč. Nemački kancelar je još 1912. podržavao bilo koju meru svog saveznika protiv Srbije.
U Beču su se mnogo pre atentata pribojavali da će Srbija ohrabrivati Srbe i ostale Južne Slovene na teritoriji monarhije na pobunu. I u Berlinu su isticali da ne mogu da dozvole da, kako su je nazivali, "slovenska opasnost" ugrozi njihovog poslednjeg saveznika. U tom smislu se smatralo da je napad na Srbiju najbolji način za stabilizaciju Austro-Ugarske. Nemački kancelar Betman Holveg je još 1912. isticao da će podržati bilo koju meru Beča protiv Srbije.
RSE: To znači da je Sarajevski atentat delo “Mlade Bosne” koju je podržao čelnik organizacija “Crna ruka” Apis, a da Vlada Srbije nije bila involvirana.
Srbija je bila prilično politički nestabilna. Stoga mogu da razumem strah u Beču i Berlinu da situacija izmakne kontroli, jer se nije znalo da li odluke donosi Pašić ili neko drugi.
Rol: Moj utisak je da je Srbija u to vreme bila prilično politički nestabilna, odnosno da Vlada nije kontrolisala sve segmente državne strukture i nije mogla da obuzda frakcijske sukobe koji su sezali do samog vrha vlasti. U tom smislu mogu da razumem izvestan strah u Beču i Berlinu da bi situacija u Beogradu mogla da lako izmakne kontroli, jer se ne zna da li ključne odluke donosi premijer Pašić ili neko drugi. Međutim, Srbija svakako nije želela rat 1914, a naročito ne svetski.
RSE: U tom kontekstu postoje i kontroverze oko uloge Gavrila Principa. Za mnoge Srbe je patriota, drugi ga smatraju ubicom, pa čak i teroristom.
Rol: Mnogi istoričari, pre svega u Britaniji, opisuju Principa kao teroristu, a neki čak porede delovanje "Mlade Bosne" sa Al Kaidom, što je antiistorijski pristup.
Princip je bio patriota entuzijasta nalik mnogima u Italiji pola veka ranije koji su bili spremni da ubiju i umru za nacionalni cilj - ujedinjenje zemlje. Međutim, to ne opravdava ubistvo Ferdinanda.
Ne mogu da procenjujem što je bilo na pameti Gavrilu Principu i njegovim saborcima. Kasnija istraživanja su pokazala da je bio patriota entuzijasta nalik mnogima u Italiji pola veka ranije koji su bili spremni da ubiju i umru za nacionalni cilj – ujedinjenje zemlje. Međutim, to svakako ne opravdava ubistvo Ferdinanda.
Novi revizionizam
RSE: Odlukama Versajske konferencije određeno je da je Nemačka uz Austro-Ugarsku jedino odgovorna za Prvi svetski rat. To tvrdi i Fric Fišer - takozvana Fišerova kontroverza iz 1960-ih. Međutim, poslednjih godina se intenzivira debata u kojoj se naglašava i odgovornost drugih velikih sila odnosno umanjuje krivica Nemačke. Šta je cilj ovih revizionističkih tendencija?
Rol: Fric Fišer je verovatno jedan od najvažnijih nemačkih istoričara. U knjizi "Ciljevi Nemačke u Prvom svetskom ratu" na oko 900 strana je, koristeći mnoštvo dokumenata iz arhive, ubedljivo dokazao njenu odgovornost za rat.
Knjiga Kristofera Klarka se završava sa izbijanjem rata 1914. i u njoj se ne pominju ratni ciljevi Nemačke tokom rata na čemu se temelji Fišerova kontroverza. Naime, Fišer je ukazivao da je ratni cilj Nemačke sve vreme bio uništavanje Francuske i Rusije. Kako onda sagledati drugačije uzroke rata ako se imaju vidu namere Nemačke da ostvari ove ciljeve?
Njegovi argumenti su odneli prevagu u žestokoj debati u koju su se osim istoričara uključili i mnogi obični građani. To je bio veoma važan trenutak kada je nemački narod okrenuo leđa nacionalističkoj, ekspanzionističkoj i militarističkoj tradiciji prihvatajući ideale zapadne demokratije.
Novi revizionizam se vraća na argumente iz 1920-tih, koje je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke propagiralo u cilju poništavanja Versajskog ugovora.
To je bila paradigma koju su koristili svi istoričari do pre dve godine. Novi revizionizam koji se pojavio je, zapravo, u velikoj meri korak nazad, odnosno povratak na argumente iz 1920-tih i 1930-tih godina, koje je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke počelo da propagira još u vreme Vajmarske Republike u cilju poništavanja Versajskog ugovora a što bi ponovo omogućilo njenu ekspanziju.
RSE: Šta je cilj novog revizionizma?
Rol: Smatram da su ti istoričari iskreni u svojoj nameri. Oni veruju u to što pišu. Međutim, u Nemačkoj su takve ideje veoma toplo primljene. Tako je Klarkova knjiga prodata u nekoliko stotina hiljada primeraka, jer mnogi Nemci sada mogu da kažu "za našu savest je lakše da živimo samo sa odgovornošću za Drugi svetski rat a ne i za Prvi".
Mnogi Nemci sada mogu da kažu "za našu savest je lakše da živimo samo sa odgovornošću za Drugi svetski rat a ne za i Prvi".
RSE: Niko u Nemačkoj ne spori krivicu za Drugi svetski rat, ali neki krugovi nastoje da relativizuju njenu odgovornost za Prvi svetski rat. U tom smislu konstruiše se teza da nije bilo Prvog, onda ne bi bilo ni Drugog svetskog rata. Stoga ako se umanji odgovornost Nemačke za Prvi svetski rat, onda će iz današnje perspektive njena uloga u oba svetska rata izgledati drugačije.
Rol: To je zastrašujući način razmišljanja. To je apsolutno netačno. Time se postepeno zanemaruju kampanja Nemačke da postane svetska sila, započeta oko 1900. godine. Takođe, treba imati na umu da su se nemačke zemlje ujedinile 1871. na prostoru od Rajne do Visle na kome su velike sile borile za prevlast u prethodnih 400-500 godina. Dakle, bilo je pitanje samo vremena kada će ujedinjena Nemačka postati takva sila koja će postati pretnja po ostale, pre svega susedne Francusku i Rusiju, a na kraju i Britaniju. Stoga je bila prirodna reakcija u Parizu, Sankt Petersburgu i Londonu njihovog međusobnog približavanja.
U Nemačkoj su, pak, procenjivali da je jedini način da se oslobodi "zaokruženosti" jeste da postane svetska sila, imajući u vidu i da se Austro-Ugarska, kao njena jedina saveznica, dezintegriše.
Nemačka je još 20-30 godina pre rata težila da postane supersila. Odluka Berlina o ratu 1914. bio je samo nastavak politike drugim sredstvima.
Znači, nije u pitanju samo najveća odgovornost Nemačke za izbijanje rata 1914, već njeno nastojanje još 20-30 godina ranije da postane supersila. Odluka Berlina o ratu 1914. bio je samo nastavak politike drugim sredstvima.
RSE: Međutim, treba imati u vidu da nove sile u usponu, kao uostalom sada Kina, traže prostor u međunarodnom poretku, imajući u vidu da su stare sile, pre svega Francuska i Britanija, odavno prigrabile kolonije. Stoga i nove sile teže da dobiju deo tih teritorija.
Rol: Da, to je argument nemačkih imperijalista. Međutim, preraspodela kolonija nije bila njihov glavni cilj, već pre svega dominacija na starom kontinentu, a što znači slamanje Francuske i Rusije.
Kada je kancelar Betman Holveg razradio plan za pregovore sa Francuskom 9. septembra 1914, kazao je da je cilj ovog rata da omogući trajnu bezbednost nemačkog Rajha. Da bi se to ostvarilo Francuska zauvek treba da bude lišena statusa velike sile. Istovremeno, Rusija mora biti potisnuta što dalje od nemačke granice – na Istok.
Bizmark uzor ratnim planerima
RSE: Napisali ste knjigu u kojoj ukazujete na kontinuitet od Bizmarka do Hitlera. Međutim, koliko znam, Bizmark se nije zalagao za rat već za balansiranje u odnosima sa velikim silama. Zbog toga ga je car Viljhem Drugi smenio.
Rol: Bizmark je vodio tri rata za ujedinjenje Nemačke koje su kancelar Holveg i načelnik Generalštaba Moltke koristili kao model 1914, pre svega u napadu na Belgiju i Francusku.
Vodeći ova tri rata Bizmark je uvideo da neki novi rat u koji bi Nemačka krenula bio neprihvatljiv za ostale evropske sile. Zato je u narednih 20 godina, koliko je bio na vlasti, razvio diplomatski sistem dizajniran tako da ohrabri evropske sile da traže kompenzaciju van ovog kontinenta - u Aziji, Africi i drugim područjima. Međutim, takva politika je bila izvodljiva samo određeno vreme.
Koliko god su se Rusija, Francuska i Britanija sukobljavale oko kolonija, ujedinio ih je strah od jačanja Nemačke. Dakle, od tada je Nemačka bila "zaokružena"
Ostale velike sile su uvidele da Nemačka postaje sve moćnija u srcu Evrope što je bila glavna pretnja njihovoj bezbednosti. Zbog toga su najpre Rusija i Francuska sklopile savez kome se pridružila Britanija 1904. Koliko god da su se ove tri imperije sukobljavale oko kolonija, ujedinio ih je strah od jačanja Nemačke. Dakle, od tada je Nemačka bila "zaokružena".
RSE: Početak Prvog svetskog rata mnogi smatraju uvodom u Veliki, 30-to godišnji rat, koji je okončan izazivanjem Drugog svetskog rata. Takođe, da su ishod, odnosno posledice Prvog svetskog rata znatno olakšale dolazak Hitlera na vlast.
Rol: Tačno. To je bio na neki način 30-to godišnji rat, pri čemu je Drugi svetski rat bio repriza Prvog, samo mnogo radikalnijim sredstvima.
Hitler je ostvario 1940-1. ciljeve koje je kancelar Holveg izložio 1914. Međutim, Nemačke je 1896-7. godine pokrenula gradnju borbenih brodova kako bi postala supersila.
Hitler je ostvario 1940-1. ciljeve koje je kancelar Holveg izložio 1914. Međutim, da ponovim, to nastojanje Nemačke da postane supersila vidljivo je već 1896-7. godine kada je pokrenut program gradnje borbenih brodova.
Cilj ove flote nije bio toliko angažman u pomorskim bitkama - mada je i za to bila spremna - već pre svega da primora Britaniju da ostane neutralna u nekom budućem ratu, tako da bi se Nemačka borila jedino protiv Francuske i Rusije. Donoseći odluku o ratu 1914. u Berlinu su polazili od pretpostavke da će Britanija ostati po strani, makar u prvih nekoliko sedmica.
Iznenađen sam žestinom debate u Srbiji
RSE: Debata o Sarajevskom atentatu i odgovornosti za Prvi svetski rat samo je uvod i deo rasprave o stvaranju kraljevine Jugoslavije, njenom karakteru, zatim o socijalističkoj Jugoslaviji, da li je ona bila greška, privremena tvorevina, ko je profitirao, a ko je šta žrtvovao. Ta rasprava nije završena ni nakon krvavog raspada zajedničke države i traje sve do danas. Tako zvaničnici iz Srbije odbijaju da idu u Sarajevo 28. juna na centralnu ceremoniju povodom stote godišnjice Prvog svetskog rata, zato što na nedavno obnovljenoj Većnici, oštećenoj tokom rata 1990-ih, piše da su je zapalili "srpski zločinci".
Rol: Bio sam nedavno u Beogradu na konferenciji o Prvom svetskom ratu. Imao sam priliku da vidim kako srpski istoričari veoma žestoko reaguju na tvrdnje o involviranosti pojedinih krugova u Beogradu u Sarajevski atentat.
Bio sam nedavno u Beogradu Domaći istoričari žestoko reaguju na teze o umešanosti pojedinih srpskih krugova u Sarajevski atentat. Bio sam šokiran, jer sam očekivao da smo posle sto godina od ovih događaja okrenuli budućnosti.
Nisam to očekivao jer dolazim iz Britanije gde ova pitanja od pre sto godina ne zaokupljaju toliko pažnju javnosti - kao što su stradanje mladih Britanaca na Zapadnom frontu, a još manje uzroci Prvog svetskog rata.
Bio sam na neki način šokiran, jer sam očekivao da smo posle sto godina od ovih događaja okrenuli budućnosti. Međutim, očigledno je da je godišnjica Prvog svetskog rata podstakla bolna sećanja, koja su očito mnogo življa na Balkanu nego u ostatku Evrope.
Danas niko ne želi globalni rat
RSE: Kakve istorijske pouke mogu da se izvuku za sadašnju situaciju u svetu, pre svega za krizu u Ukrajini? Takođe, sadašnji ekonomski uspon Kine se poredi sa usponom Nemačke uoči Prvog svetskog rata? Šta nam jul 1914. govori o junu 2014?
Rol: Sve dok smatramo da je Prvi svetski rat izbio zbog serije incidenata i loših procena političara, onda će situacija u istočnoj Ukrajini izgledati veoma opasno.
Međutim, ukoliko prihvatite moju interpretaciju, tačnije da je uzrok Prvog svetskog rata nastojanje jedne velike sile koristeći silu pokori svoje susede, onda se jasno može uočiti razlika između sadašnje situacije u Ukrajini i stanja u Evropi 1914. Naime, niko ne teži da iskoristi situaciju u Ukrajini da započne globalni rat.
Možda se može povući paralela između uspona Nemačke i Kine. Međutim, smatram da su Peking i njegovi susedi u sporu oko ostrva izvukli pouke iz 1914.
Možda bi se mogla povući izvesna paralela između uspona Nemačke i Kine. Međutim, smatram da su Peking i njegovi susedi u sporu oko pojedinih ostrva takođe izvukli pouke iz 1914.
Nemačka je razradila veoma detaljan plan, koji je uključivao čak i veoma precizan železnički red vožnje za prevoz trupa, ali je pogrešno procenjivala da će za nekoliko sedmica poraziti Francusku a potom za isto vreme i Rusiju i da će se njena armija brzo vratiti kući i postati svetski lider. To je bila veoma loša procena sa katastrofalnom posledicama po sve.
Mislim da nijedna velika sila neće ponoviti tu grešku.
RSE: Međutim, i sada situacija može da izmakne kontroli. Sukobi su najpre izbili na Krimu, potom se proširili na istočnu Ukrajinu. Istovremeno, na Dalekom Istoku je najpre došlo do spora Kine i Japana oko ostrva, da bi se proširio na Južnu Koreju, a sada i Vijetnam. Jačanje armije i političke tenzije u nekom trenutku mogu dovesti do gubitka kontrole nad događajima.
Rol: Da, živimo u opasnom svetu koji se smanjuje, jer se sukobi približavaju našim granicama. Pre neki dan sam čuo izjavu premijera Kamerona da su akcije sunitskih militanata u Iraku direktna pretnja bezbednosti Velike Britanije. Pošto ne možemo da učinimo svet manje opasnim, ostaje nam da budemo krajnje oprezni.
