Telefonski razgovor zakazan je za 5. novembar. Rekao je to gradjanima premijer Srbije Aleksandar Vučić, ali da li će ruskog predsednika Vladimira Putina preko telefona ubediti da Srbiji odloži naplatu duga za gas, teškog oko 200 miliiona dolara, pod ozbiljnim je znakom pitanja. Iako se u medijima spekuliše da je vadjenje ovog duga iz naftalina Putinov odgovor Vučiću zato što tokom njegove oktobarske posete Beogradu nije hteo da potpiše protokol o isplati gasnog duga do marta sledeće godine, dominantnije su ocene da je to Putinov odgovor na srpsku taktiku odugovlačenja početka gradnje gasovoda “Južni tok”.
S obzirom na činjenicu da srpski dug za gas potiče još iz devedesetih godina, nameće se pitanje zašto ruska strana baš sada pokazuje ovakav manjak strpljenja za njegovo vraćanje.
Okidač za ovaj Putinov hladni zaokret prema Beogradu i aktiviranje ogromnog gasnog duga, smatraju sagovornici Radija Slobodna Evropa, bila su njegove izneverena očekivanja da će osim parade u Beogradu dobiti i odluku Srbije da konačno počne da gradi gasovod “Južni tok”. A nije da Putin svojim srpskim domaćinima 16. oktobra nije sugerisao da se toga late:
"Južni tok ne može biti realizovan jednostrano, ako se naši partneri još razmisljaju... To je kao u ljubavi, ona može biti srećna samo ako dva učesnika tog divnog procesa žele da nastave te odnose".
Iako Putinova poruka nije mogla biti jasnija, Srbija je zbog pritiska Brisela u poslednjem trenutku odustala od početka izgradnje gasovoda, što je moglo izazvati bes ruskog predsednika. Da nije problem novac nego “Južni tok” smatra i Sijka Pištolova, urednica sajta Energyobserver.com:
“Gospodin Putin se sada setio starih dugova Srbije za gas ne zato što je to dug, a dug mora da se vrati, nego zato što je Srbija na kulturan način odbila da učestvuje u izgradnji ‘Južnog toka’ jer nije u skladu sa Trećim energetskim paketom Evropske unije. Beograd je na lep način rekao da će graditi ‘Južni tok’, ali onda kada bude bio po osnovnim pravilima Evropske unije. Zato mislim da se Putin dosetio sada duga. Dakle, nije problem novac, ja mislim da je problem ‘Južni tok’", ocenjuje Pištolova.
Da je sasvim moguće da je problem naplate srpskog duga za ruski gas u bliskoj vezi sa izgradnjom “Južnog toka” smatra i Vladimir Medović, stručnjak za energetiku i docent na Novosadskom univerzitetu. On, doduše, odgovornost za to vidi i na srpskoj strani jer je slala različite signale kako Rusiji tako i Evropskoj uniji.
“Prilikom poslednje Vučićeve posete Moskvi početkom jula potpisan je sporazum izmedju Gazproma i srpskog državnog giganta Srbijagasa o izgradnji ‘Južnog toka’. Medjutim, samo nekoliko meseci posle toga, kada je došao u posetu Beogradu, Putin je zatekao situaciju da je Srbija odustala od izgradnje ‘Južnog toka’ do postizanja eventualnog sporazuma izmedju Evropske unije i Rusije. Dakle, sasvim je moguće da je ovo pitanje naplate srpskog duga za gas iskrslo zbog odbijanja srpske strane da počne da gradi deonicu gasovoda ‘Južni tok’ na svojoj teritoriji”, kaže Medović.
U pozadini ruskog pritiska na Srbiju da počne izgradnju svoje deonice “Južnog toka” nalazila se stalna pretnja naplate dospelog duga za ruski gas, ističe Medović, ali dodaje:
“Onog momenta kada je početkom juna Bugarska obustavila radove na izgradnji ‘Južnog toka’, usledila je izjava ministarke Zorane Mihajlović da i Srbija mora da obustavi izgradnju svoje deonice tog gasovoda, pa je onda to vrlo brzo demantovano od strane samog predsednika Vlade, da bi ubrzo posle toga u Moskvi potpisan sporazum izmedju Gazproma i Srbije, što je dokaz da se Rusima, ipak, obećalo da ćemo, uprkos svim teškoćama u Bugarskoj, i uprkos stavu Evropske unije, mi graditi svoju deonicu ‘Južnog toka’. Verovatno se Putin, razočaran jednim takvim promenljivim stavom srpske vlade, odlučio na ovakvu meru kao što je naplata dospelog duga za ruski gas”, ističe Medović.
Da li će Vučić uspeti da odobrovolji Putina teško je predvideti, ali ono što celu situaciju krajnje komplikuje jeste dalja eskalacija krize u Ukrajini, upozorava naš sagovornik:
“Niko ni u Evropskoj uniji, a ne samo u Srbiji, u ovom trenutku ne zna kako će se kriza u Ukrajini odraziti na snabdevanje čitave Evrope ruskim gasom”, kaže Medović, koga pitamo i kako će Srbija koja je na rubu bankrota otplatiti taj dug ako Putin ostane nepopustljiv.
“Srbija bi možda u tom pogledu mogla da sledi primer Ukrajine – da izloži problem Evropskoj uniji i da pokuša da nadje neke modele finansiranja duga Rusiji kroz neke aranžmane sa Unijom. Tu stvar, naravno, otežava problem koji imamo sa Evropskom unijom, a to je nepridruživanje Srbije evropskim sankcijama Rusiji. Dakle, sve ovo vrlo komplikuje to pitanje. Srbija će pokušavati da nadje neki odgovor pokušavajući, s jedne strane, da se ne zameri Rusiji kako bi obezbedila stabilnost isporuke gasa, a, s druge, da nadje neki modus vivendi koji će omogućiti dalji dijalog s Evropskom unijom o stupanju u članstvo. To sve više počinje da liči na nemoguću misiju”, ocenjuje Vladimir Medović.
