Osuđeni ratni zločinac Nebojša Pavković sahranjen je 22. oktobra u Aleji zaslužnih građana u Beogradu uz najviše vojne počasti.
Sahrani su, uz vojni vrh, prisustvovali ministri u Vladi Srbije, izaslanica predsednika Srbije, pojedini haški osuđenici i veterani rasformiranih ratnih jedinica.
"Sahrana Nebojše Pavkovića u Aleji zaslužnih građana predstavlja otvoreno poricanje sudski utvrđenih činjenica i ruganje žrtvama", ocenio je nevladin Fond za humanitarno pravo.
Nekadašnji komandant Treće armije Vojske Jugoslavije osuđen je pred Haškim tribunalom na 22 godine zatvora zbog ratnih zločina nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu 1999.
Iz zatvora u Finskoj pušten je krajem septembra zbog zdravstvenog stanja, a umro je u Beogradu 20. oktobra.
U Aleji zaslužnih građana sahranjen je uz državnike, književnike, pesnike, glumce i druge ličnosti koje su svojim radom i delom zadužile Srbiju.
Na tom mestu je, pored ostalih, sahranjen i prvi demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić.
"Ovo je uvreda i za sve one koji su ranije sahranjeni u Aleji zaslužnih građana", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam.
Najviše počasti za osuđenog ratnog zločinca
Pavković je ispraćen uz počasnu paljbu i orkestar Garde Vojske Srbije.
Sahrani u Aleji zaslužnih građana na Novom grublju u Beogradu prisustvovali su ministri u Vladi Srbije Bratislav Gašić, Milica Đurđević Stamenkovski i Nikola Selaković.
Na sahrani su bili i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, bivši šef obaveštajne službe Aleksandar Vulin i predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslao je venac i izaslanicu - savetnicu Suzanu Paunović, a na sahrani je bio i njegov sin Danilo.
"Odavanjem državnih počasti osuđenom ratnom zločincu, uz lažnu sliku 'časti, hrabrosti i službe otadžbini', vlast pojačava pritisak na 'zarobljeno društvo' u Srbiji, posebno na mlade, da stanu u odbranu 'heroja koji su branili srpski narod'", navela je osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.
Sahrani su prisustvovali i drugi osuđenici koji su u Hagu služili kazne za najteže zločine tokom ratova devedesetih, poput Vladimira Lazarevića, Nikole Šainovića i Veselina Šljivančanina.
Pavkovića je ispratio i nekadašnji komandant 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije Dragan Živanović koji je pred sudom u Prištini optužen za masakr albanskih civila u Meji i drugim selima oko Đakovice tokom rata 1999.
"Ovde se zločinci smatraju herojima. To je priprema da se generacije koje dolaze indoktriniraju tako da sve ovo može da se ponovi u neko doba", upozorava Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.
"Počast" Pavkoviću je, uz Vojsku Srbije, odalo i udruženje veterana "Crvenih beretki".
Ova jedinica, koja je učestvovala u zločinima tokom ratova devedesetih, rasformirana posle ubistva Zorana Đinđića.
Njeni pripadnici osuđeni su za atentat na prvog demokratskog premijera Srbije, ali i druga politička ubistva.
Pre sahrane, u Domu Vojske je održana komemoracija kojoj je, uz ostale, prisustvovao i direktor Kancelarije za Kosovo i pregovarač Beograda u briselskom dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom Petar Petković.
Ko odlučuje o sahrani u Aleji zaslužnih građana?
Prema Odluci o upravljanju grobljima i sahranjivanju na teritoriji Beograda, u Aleji zaslužnih građana mogu biti sahranjeni oni koji su bili istaknuti i dali odgovarajući doprinos u oblasti rada u kojoj su radili.
Predlog o sahrani na ovoj posebnoj parceli daje institucija čiji je preminuli bio član, uz prethodnu saglasnost članova porodice.
O predlogu odlučuje Komisija za ocenu opravdanosti koju formira gradonačelnik Beograda.
Tu Komisiju, prema odluci, čine "predstavnici nadležnih ministarstava, Srpske akademije nauka i umetnosti, Olimpijskog komiteta Srbije, nadležne organizacione jedinice Gradske uprave Grada Beograda i drugi".
Iz Službe za medije Grada Beograda nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa na čiji je predlog Nebojša Pavković sahranjen u Aleji zaslužnih građana, niti kojim se kriterijumima rukovodila Komisija koja je donela takvu odluku.
Za šta je 'zaslužan' Pavković?
U vreme rata na Kosovu bio je komandant Treće armije Vojske Jugoslavije.
"Odbrana Kosova je strateški cilj i naš glavni nacionalni interes", govorio je u martu 1999. pred početak NATO intervencije koja je pokrenuta zbog zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom.
Po okončanju rata, tadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević dodelio mu je "Orden slobode", a u februaru 2000. unapređen je u načelnika Generalštaba.
Na tom položaju je bio i kada je masovnim demonstracijama 5. oktobra srušen Miloševićev režim. Novi predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica penzionisao ga je tek dve godine kasnije.
Tužilaštvo u Hagu je 2003. protiv njega podiglo optužnicu za ratne zločine, a Pavković se predao 2005.
Prvostepenom presudom iz 2009. poglašen je krivim po svim tačkama optužnice i osuđen za deportacije, prisilna premeštanja, ubistva, seksualno zlostavljanje i progone albanskih civila sa Kosova, kao i razaranje verskih objekata i kršenje zakona i običaja ratovanja.
"Putem široko rasprostranjene i sistematske kampanje terora i nasilja albansko stanovništvo na Kosovu je trebalo raseliti kako unutar, tako i izvan Kosova", navodi se u presudi.
Prvostepena presuda potvrđena je 2014. godine.
Zajedno sa Pavkovićem, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović.
Šainović, Pavković i Lukić su presudom označeni kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu", čiji je cilj bila "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom.
Sam Pavković je učešće u ratu na Kosovu ne nazivao "herojskom odbranom" Kosova.
To se, pored ostalog, našlo i u njegovom ratnom dnevniku koji je promovisan u Domu Vojske Srbije 2019. uz video obraćanje Pavkovića.
Četiri godine kasnije se iz zatvora video linkom uključio i na javni čas jedne škole u Vojvodini.
Veličanje osuđenih ratnih zločinaca
Vlast i provladini mediji u Srbiji su Nebojšu Pavkovića nazivali "herojem" i "junakom".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u telegramu saučešća napisao da je Pavković "ostavio trag oficira koji je svoju dužnost obavljao sa snažnim osećajem odgovornosti, posvećenosti i pripadnosti Srbiji".
"Generacije vojnika i starešina pamtiće ga po radu, disciplini i uverenju da se uniforma nosi sa čašću, a reč drži kao zavet", naveo je Vučić.
U vreme u kom su počinjeni zločini na Kosovu za koje je Pavković osuđen, Vučić je bio ministar informisanja u Vladi Srbije.
Ivica Dačić, lider socijalista, nekadašnje partije Slobodana Miloševića, a koji je danas na čelu srpske policije poručio je da je Pavković "u teškim vremenima branio čast i dostojanstvo Srbije i njene vojske".
Predsednik vladajuće Srpske napredne stranke i bivši premijer Miloš Vučević ocenio je da je na ponos Srbije što je uspela da vrati "dva velika ratna komandanta" - Nebojšu Pavkovića i Vladimira Lazarevića.
Lazarević je u Srbiju stigao 2015. vladinim avionom nakon što je izdržao dve trećine kazne za zločine na Kosovu.
Na aerodromu su ga dočekali ministri, a nakon toga dobio je mesto predavača na vojnoj akademiji, a potom i titulu počasnog građanina jedne opštine na jugu Srbije.
Uz koga je Pavković sahranjen?
U Aleji zaslužnih građana sahranjeni su glumci, književnici, pesnici, sportisti, pevači, političari i druge značajne ličnosti koje su zadužile Srbiju.
Izgrađena je 1965. godine kao posebna arhitektonska celina gde je do sada sahranjeno više od 800 ličnosti.
Zbog koncepta da su svi sahranjeni "jednaki po zaslugama - bez obzira na zanimanje", izgled ploča je isti.
Na ovom mestu sahranjeni su prvi demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić, književnik i dobitnik Nobelove nagrade Ivo Andrić, te književnici Danilo Kiš, Meša Selimović, Miloš Crnjanski, pesnik Vasko Popa, slikari Petar Lubarda i Paja Jovanović.
U Aleji zaslužnih građana sahranjeni su i glumci Danilo Bata Stojković, Zoran Radmilović, Olivera i Rade Marković, Dragan Nikolić i Milena Dravić, Petar Kralj i drugi.
U Aleji je i nekadašnji predsednik Jugoslavije, akademik Dobrica Ćosić, koji je bio jedan od glavnih ideologa srpskog nacionalizma devedesetih.
To su i godine kada su Aleji počele sahrane sve više ljudi sa estrade, pa su tamo danas i pevači narodne muzike poput Džeja Ramadanovskog, Šabana Šaulića i Predraga Cuneta Gojkovića.