Priredio: Filip Lukić
Drugi dan samita lidera NATO-a u Londonu i dalje u znaku razmirica između francuskog predsednika Emanuela Makrona i američkog predsednika Donalda Trampa. Dok Tramp od Evrope traži više novca za NATO, francuski predsednik zahteva preispitivanje uloge Alijanse u Evropi i pozicije Turske u okviru saveza.
Ko je klinički mrtav, a ko ima zlonamerne komentare, ko ne izdvaja dovoljno novca, a ko novac troši na kupovinu oružja od Rusije – samo su neke od tema rasprava tokom samita NATO-a, na kom bi trebalo da bude obeležena 70. godišnjica osnivanja saveza u čijim rukama je bezbednost oko milijardu ljudi.
Najviše priče o novcu
Najveća tačka razdora između saveznika je, i ovog puta, novac. Američki predsednik Donald Tramp ne odustaje od svojih zahteva i kritika na račun evropskih država zbog njihovih niskih vojnih izdavanja za Alijansu. Otkako je preuzeo predsedničku dužnost 2016. godine Tramp insistira na tome da ostale članice značajno povećaju svoje vojne budžete i preuzmu deo finansijskog tereta od SAD-a. Posebno oštar američki predsednik je prema Francuskoj i Nemačkoj, kao najvećim članicama EU.
"Nije fer da Sjedinjene Države plaćaju četiri procenta, neki bi čak rekli 4,3 procenta najvećeg BDP-a na svetu. Dakle, mi plaćamo od 4 do 4,3 odsto, dok Nemačka izdvaja od jedan do, maksimalno, 1,2 odsto, i to znatno, manjeg BDP-a. To nije fer", rekao je Tramp.
Fer nije posmatrati stvari samo iz ugla novca, odgovara francuski predsednik Emanuel Makron, koji je nedavno NATO proglasio klinički mrtvim, što je izazvalo burne reakcije mnogih država.
Makron, imajući u vidu stav američkog predsednika Trampa, sve glasnije upozorava da Evropa više ne sme da se oslanja na vojnu podršku koja stiže iz Vašingtona, već da stvari treba da preuzme u svoje ruke.
"Znam da su moje izjave izazvale određene reakcije i uznemirile dosta ljudi. Ja stojim iza njih i moram da kažem da, kada pogledate šta je NATO i šta bi on trebalo da bude, to je, pre svega, deljenje zajedničkog tereta. Predsednik Tramp vas je podsetio na neke podatke i činjenice koje su savršeno tačne, kao i na to da su SAD godinama ulagale značajno više novca. Ja sam apsolutno saglasan sa svim tim izjavama. Upravo zbog toga zagovaram snažnije evropsko učešće u NATO-u, a to je ono što mi danas i radimo", objašanjava Makron.
Jedinstveni o pitanju Turske
Uprkos prebacivanjima oko novca, ono što ujedinjuje Makrona i Trampa jeste uloga Turske u Siriji i njena vojna saradnja sa Rusijom. Francuski predsednik oštro je reagovao na nedavne vojne intervencije Turske protiv kurdskih snaga, koje su se sa zapadnim saveznicima u Siriji borile protiv militantne organizacije Islamska država.
"Kada gledam Tursku, oni se bore protiv onih koji se bore sa nama, koji su se borili sa nama, rame uz rame protiv 'Islamske države'. Ponekad čak i sarađuju sa saveznicima Islamske države. To je problem, i to strateški. Ako samo diskutujemo o tome ko koliko plaća, a nemamo debate o ovim pitanjima, izgledaćemo neozbiljno", smatra Makron.
Ne samo da su problematične poslednje vojne aktivnosti Ankare u Siriji, već Makron u pitanje dovodi i to da li Turska uopšte više pripada NATO savezu, s obzirom na to da naoružanje nabavlja od Rusije. Turska je, uprkos sankcijama koje su SAD i EU uvele na odbrambenu saradnju i trgovinu oružjem sa Rusijom, od Moskve nabavila protivraketni sistem S-400.
"Kako je moguće da ste član Alijanse, da radite sa svima nama, kupujete naše materijale, integrisani ste, a kupite ruski sistem S-400? Tehnički to nije moguće. Potrebno je da turski predsednik objasni ovo ukoliko želi da bude partner", kaže francuski predsednik.
Uzdržanost Angele Merkel
Za razliku od Makrona, koji zahteva raspravu o ulozi NATO-a u Evropi i preispitivanje članstva Turske, nemačka kancelarka Angela Merkel ostala je uzdržana. Zbog nestabilnih političkih okolnosti i klimave savezne Vlade, jedino što Berlin u ovom trenutku želi jeste da izbegne dodatne podele. Zbog toga Merkel ne deli entuzijazam francuskog predsednika i, čini se, neće, bar neko vreme, podržati reforme u odbrambenoj politici koje predlaže Markon.
Uprkos nesuglasicama između evropskih lidera, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ne gubi optimizam i na 70. godišnjicu od osnivanja NATO vidi kao najuspešniji vojni savez u istoriji, jer je uspeo da prepozna promene u svetskom poretku i prilagodi im se.
"Prokomentarisao sam ono što je francuski predsednik Makron rekao i nisam saglasan sa tim. Mislim da je od toga što nisam saglasan sa njim važnija činjenica da, kada pogledamo NATO, vidimo da mi ispunjavamo zadatke, radimo više, radimo zajedno, svakodnevno dokazujemo da je ovaj savez okretan, aktivan i da deluje. Upravo smo sproveli najveće pojačanje sistema kolektivne bezbednosti od kraja Hladnog rata. Prvi put u našoj istoriji imamo borbene trupe u istočnoevropskim članicama saveza. Tri puta smo uvećali veličinu naših jedinica za odgovor. Ulažemo i u kapacitete za borbu protiv terorizma kroz našu novu misiju za obuku u Iraku. Evropski saveznici ulažu više u odbranu, tako da, ako samo pogledate suštinu, možete videti da ovaj savez deluje", navodi Stoltenberg.
Optimizam sa šefom Saveza deli i domaćin samita, britanski premijer Boris Džonson, koji je u svom uvodnom govoru podsetio da je osnovni postulat NATO-a "svi za jednog, jedan za sve".
Facebook Forum