Samo dva dana nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na vanrednoj konferenciji za novinare pre nešto manje od dve nedelje saopštio da je predsednik Opštine Grocka i njegov partijski saborac Dragoljub Simonović uhapšen "jer je naredio napad na novinara portala Žig info Milana Jovanovića" u decembru prošle godine u Vrčinu, iz nadležnog tužilaštva stigla je najava - da će biti otvorena istraga protiv Simonovića.
Reakcija srpskog pravosuđa bila je neuobičajeno promptna, nakon objave predsednika Srbije da je Simonović uhapšen. Takođe, Simonovićevo krivično delo već je kvalifikovano - i to pre nego što je on kao osumnjičeni ispitan. Visi u vazduhu i pitanje zašto Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu Simonovića, koga sumnjiči da je naredio paljenje kuće novinara Jovanovića, tereti za "izazivanje opšte opasnosti u podstrekavanju", a ne za podstrekavanje na ubistvo Jovanovića.
Pravnici, naime, ukazuju na to da namera počinilaca krivičnih dela izazivanja opšte opasnosti nije da usmrte ili povrede neku konkretnu osobu ili osobe. Na drugoj strani, kad je njihovo krivično delo usmereno na tačno određeno lice, onda oni imaju nameru da baš to lice povrede ili ugroze, pa se onda nameće pitanje da li se ne radi o nekom od krivičnih dela protiv života i tela.
S obzirom da je spaljivanjem garaže i kuće novinara Milana Jovanovića, što se dogodilo 12. decembra prošle godine, baš on bio meta napadača i nalogodavca, uputili smo upit Drugom osnovnom javnom tužilaštvu koje vodi istragu protiv Simonovića, zašto je to delo kvalifikovano kao "izazivanje opšte opasnosti u podstrekavanju", a ne kao podstrekavanje na ubistvo.
Do pisanja ovog teksta odgovor iz pomenutog tužilaštva nismo dobili.
Sam Milan Jovanović uveren je da je Dragoljub Simonović, predsednik beogradske opštine Grocka i funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), dao nalog izvršiocima koji su ubacili zapaljivu napravu u njegovu kuću i koji su u međuvremenu priznali svoja krivična dela, da ga ubiju zbog toga što je pisao, kako kaže, o mnogim Simonovićevim zloupotrebama.
"Za mene je to bio pokušaj ubistva. Znate šta, u tri sata ujutru, dok vi spavate čvrstim snom, neko vam zapali kuću. Pazite, to je čista sreća što je moja supruga bila budna i uspela da mi pomogne da izađem jer je mene počelo već da guši. Da sam ostao još 20 sekundi, ja bih bio mrtav. Oni se sad svi vade da im je namera bila da mi zapale samo vozilo, ali to isto moje vozilo mogli su da zapale na bilo kojem parkingu. Pazite, garaža je u sastavu kuće i oni dođu i zapale vozilo koje je u sastavu kuće. Pa, to je van pameti, to normalna osoba ne može da uradi", opisuje Jovanović za RSE tu dramatičnu noć.
Jovanovićeva pravna zastupnica Ana Matić Alimpijević za RSE kaže da Simonoviću i uhapšenom policijskom službeniku (koji je sa Simonovićem učestvovao u zavereničkom planu napada na Jovanovića i koji ga je i odao), na teret treba da bude stavljeno krivično delo ubistvo u pokušaju, a ne izazivanje opšte opasnosti.
"Izazivanje opšte opasnosti je jedno opšte krivično delo i ono je po Krivičnom zakoniku svrstano u grupu dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine. U ovoj grupi su i neka druga krivična dela, kao što je, na primer, uništavanje saobraćajnih znakova ili nepropisno izvođenje građevinskih radova. Objekat zaštite kod ovih krivičnih dela je opšta sigurnost, a ne pojedinačna sigurnost i bezbednost određenih ljudi. Može se u ovom smislu, recimo, navesti primer paljenja njive pored puta ili paljenja automobila na nekom udaljenom parkingu u garaži. Svakako je ovde bitno da namera učinilaca ovih krivičnih dela nije da nekoga direktno usmrte ili povrede", ukazuje naša sagovornica i dodatno precizira:
"Sa druge strane, kad je radnja izvršenja usmerena na tačno određeno lice, onda izvršilac ima nameru da baš to lice povredi ili ugrozi, pa se onda mora raditi o nekom krivičnom delu protiv života i tela. U skladu s tim, u ovom našem slučaju radi se o krivičnom delu ubistvo u pokušaju jer kad u gluvo doba noći zapalite nekom kuću, a znate da on u toj kući živi i u to vreme sigurno spava, vi hoćete da dovedete tu konkretnu osobu u opasnost, a ne neka neodređena lica", objašnjava Ana Matić Alimpijević, pravna zastupnica Milana Jovanovića.
Bogoljub Milosavljević, profesor prava na beogradskom Union univerzitetu, takođe nema odgovor na pitanje zašto je tužilac spaljivanje Jovanovićeve kuće ovako kvalifikovao:
"Da li se tu eventualno radi o svesnoj nameri tužioca da delo kvalifikuje kao lakše, odnosno, da ga u startu učini lakšim, to je pravo pitanje, kao i to da li bi možda u toku suđenja moglo doći do prekvalifikacije dela – to je sad stvar koja će se odvijati na relaciji suda i tužilaštva i nekako mi se čini da bi to moglo i da se tako eventualno završi ukoliko sud bude odlučio da se obezbedi jedno fer i pošteno suđenje", kaže Milosavljević.
Pravna zastupnica novinara Milana Jovanovića smatra da postoji obaveza Drugog osnovnog javnog tužilaštva koje vodi ovaj postupak da predmet dostavi Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je nadležno za istrage povodom krivičnog dela ubistvo u pokušaju.
Facebook Forum