Zastava libijskih pobunjenika podignuta je i na zgradi ambasade ove zemlje u Beogradu. Za sada nema objašnjenja ko je to učinio i kakvo je raspoloženje diplomatskih predstavnika Libije u Srbiji.
Zvanični Beograd još uvek ćuti o sve očiglednijim promenama u ovoj severoafričkoj zemlji, a analitičari upozoravaju da bi ga to moglo koštati gubitka dobre ekonomske saradnje koju je, inače, imao sa Gadafijevim režimom.
Na zgradi libijske ambasade u Beogradu, od nedelje 21. avgusta, viori pobunjenička zastava crveno-crno-zelene boje, umesto dosadašnje zelene, koja simolizuje režim Muamera Gadafija.
Budući da u poslednje vreme nije bilo nikakvih protesta oko ambasade, pokušali smo da proverimo da li to znači da se diplomatsko osoblje Libije u Beogradu priklonilo pobunjenicima.
Iz ambasade: Sve što vas interesuje trebalo bi pismenim putem da nam uputite.
RSE: A da li možete samo da nam kažete…
Iz ambasade: To je sve objavljeno i snimljeno. Imate po novinama te fotografije i na svim televizijskim stanicama. Ja sam lično jutros videla na televiziji. A sve što vas interesuje trebalo bi pismenim putem da na uputite, bilo mejlom, bilo faksom.
RSE: Šta to, ipak, znači? Ko je podigao zastavu?
Iz ambasade: Ja mogu da vam kažem ono što sam ja videla iz medija.
RSE: Vi ste sada u Ambasadi, da li tamo ima nekih promena?
Iz ambasade: To pitanje postavite pismenim putem.
Zbog dugotrajnosti procedure ovim putem, potencijalni odgovori nisu u ovom prilogu. Nema ni reakcija zvaničnih organa države Srbije.
Pojavljivanje pobunjeničke zastave na zgradi libijske ambasade, nikako ne znači i istovremenu podršku zvaničnog Beograda protvnicima Gadafijevog režima. Naime, Srbija se i ovog puta – kako primećuje spoljno-politički komentator lista Politika Boško Jakšić – upadljivo drži po strani.
“Pokušavajući da na taj način izbegne opredeljivanje prema pobunjenicima, a s druge strane konfrontiranje sa režimom koji koji je obezbeđivao unosne i lukrativne poslove svojevremeno, a u novije vreme poslove sa oružjem”, smatra Jakšić.
Ceh za neutralnost
Tokom višemesečnih sukoba u Libiji i neskrivene represije Gadafijevih snaga nad sopstvenim narodom, od zvaničnih predstavnika vlasti u Beogradu nije se čula ni reč osude. Upravo u odsustvu takvih poruka bujala je internet podrška ovdašnjih desničarskih struja Gadafiju, dok je libijska državna televizija uredno emitovala poruke prijatelja iz Srbije:
"Мuamere, pobeda je blizu", "Naše snage jačaju svakim danom, sve do smrti bićemo sa pustinjskim lavom." ”Tvoje trupe biće u Parizu, sedećeš nam na papskome tronu, i širiti šator u Londonu. Iz sveg glasa Srbija ti kliče, pobedi ih hrabri pukovniče."
Razbijena stakla na tabli ambasade Libije prilikom protesta u Beogradu 22. februara 2011. Foto: Ognjen Zorić
Održano je i nekoliko skupova podrške Gadafiju u organizaciji “Društva srpsko – libijskog prijateljstva”, ali i s druge strane - nekoliko protesta protiv njegovog režima. Okupljeni su razbijali i oglasne kutije na ogradi ambasade, u kojima se nalazila Gadafijeva slika:
“Moje ime je Libija, moje prezime je Libija… za sada…”, rekao nam je jedan od studenata, koji, iako je želeo da govori o razlozima zbog kojih je došao, nije hteo da se predstavi.
“Ovde se dogodio izliv libijskih studenata, koji studiraju ovde u Srbiji. Pretpostavljam da znate šta se događa u Libiji, ubijanje, rat između naroda koji hoće da kaže: “Ne!” i jednog diktatora koji se zove Gadafi, koji sa plaćenicima iz Afrike kontroliše i ubija našu decu. Hoćemo da kažemo: “Ne!” Ubijanje ljudi da bi se bilo na vlasti - to je katastrofa!”
Povodom očigledne promene vlasti u Tripoliju, niko od zvaničnika u Beogradu se još nije jasno odredio. Jedino je ministar odbrane Dragan Šutanovac kratko izjavio - da je želja vlasti u Srbiji da nastavi saradnju sa Libijom i da ima uticaj u toj zemlji.
"Posetićemo i Libiju, kao što smo posetili i Egipat, i ukoliko dođe do bilo kakve promene, želimo da budemo prisutni, u skladu sa tradicijom i poštovanjem libijskog naroda. Mi imamo veze sa libijskim narodom pre svega i želimo da nastavimo sa tom saradnjom", kazao je Šutanovac.
Boško Jakšić je, međutim, primećuje da to neće ići ni malo jednostavno.
“Mislim da je sada došlo vreme da Srbija plati ceh toj svojoj neutralnosti. Drugim rečima, nedostatka hrabrosti koja bi, na osnovu procene situacije, tražila određenu odluku. Mislim da Srbija sada nije u poziciji da kapitalizuje na bilo koji način, da će biti istisnuta iz poslova koji će biti, i iz poslova obnove koji će uslediti u Libiji. Nešto slično poput Iraka”, smatra on.
Koliko će, zbog neblagovremenog prepoznavanja nove ralnosti u Libiji i upornog neizjašnjavanja ovdašnjih zvaničnika, biti otežana pozicije Srbije na ovom tržištu, teško je predvideti.
Međutim, Boško Jakšić, sudeći po jednom simptomazičnom detalju – slici Muamera Gadafija i nekadašnjeg bliskog Miloševićevog saradnika Zorana Lilića na radnom stolu srpskog ambasadora u Tripoliju - zaključuje:
“Oslonac na tu jednu staru arhivsku vezu, svakako, neće doprineti poziciji Srbije u Libiji. Još ako se setimo svih onih priča da su srpski piloti angažovani, što jeste ministar Šutanovac demantovao, ali je činjenica da su mimo aktivnog sastava vojske neki penzionisani vojnici otišli i stavili se na Gadafijevu stranu, to sve potpuno otežava njenu buduću poziciju u ovoj zemlji.”
Zvanični Beograd još uvek ćuti o sve očiglednijim promenama u ovoj severoafričkoj zemlji, a analitičari upozoravaju da bi ga to moglo koštati gubitka dobre ekonomske saradnje koju je, inače, imao sa Gadafijevim režimom.
Na zgradi libijske ambasade u Beogradu, od nedelje 21. avgusta, viori pobunjenička zastava crveno-crno-zelene boje, umesto dosadašnje zelene, koja simolizuje režim Muamera Gadafija.
Budući da u poslednje vreme nije bilo nikakvih protesta oko ambasade, pokušali smo da proverimo da li to znači da se diplomatsko osoblje Libije u Beogradu priklonilo pobunjenicima.
Iz ambasade: Sve što vas interesuje trebalo bi pismenim putem da nam uputite.
RSE: A da li možete samo da nam kažete…
Iz ambasade: To je sve objavljeno i snimljeno. Imate po novinama te fotografije i na svim televizijskim stanicama. Ja sam lično jutros videla na televiziji. A sve što vas interesuje trebalo bi pismenim putem da na uputite, bilo mejlom, bilo faksom.
RSE: Šta to, ipak, znači? Ko je podigao zastavu?
Iz ambasade: Ja mogu da vam kažem ono što sam ja videla iz medija.
RSE: Vi ste sada u Ambasadi, da li tamo ima nekih promena?
Iz ambasade: To pitanje postavite pismenim putem.
Zbog dugotrajnosti procedure ovim putem, potencijalni odgovori nisu u ovom prilogu. Nema ni reakcija zvaničnih organa države Srbije.
Pojavljivanje pobunjeničke zastave na zgradi libijske ambasade, nikako ne znači i istovremenu podršku zvaničnog Beograda protvnicima Gadafijevog režima. Naime, Srbija se i ovog puta – kako primećuje spoljno-politički komentator lista Politika Boško Jakšić – upadljivo drži po strani.
“Pokušavajući da na taj način izbegne opredeljivanje prema pobunjenicima, a s druge strane konfrontiranje sa režimom koji koji je obezbeđivao unosne i lukrativne poslove svojevremeno, a u novije vreme poslove sa oružjem”, smatra Jakšić.
Ceh za neutralnost
Tokom višemesečnih sukoba u Libiji i neskrivene represije Gadafijevih snaga nad sopstvenim narodom, od zvaničnih predstavnika vlasti u Beogradu nije se čula ni reč osude. Upravo u odsustvu takvih poruka bujala je internet podrška ovdašnjih desničarskih struja Gadafiju, dok je libijska državna televizija uredno emitovala poruke prijatelja iz Srbije:
"Мuamere, pobeda je blizu", "Naše snage jačaju svakim danom, sve do smrti bićemo sa pustinjskim lavom." ”Tvoje trupe biće u Parizu, sedećeš nam na papskome tronu, i širiti šator u Londonu. Iz sveg glasa Srbija ti kliče, pobedi ih hrabri pukovniče."
“Moje ime je Libija, moje prezime je Libija… za sada…”, rekao nam je jedan od studenata, koji, iako je želeo da govori o razlozima zbog kojih je došao, nije hteo da se predstavi.
“Ovde se dogodio izliv libijskih studenata, koji studiraju ovde u Srbiji. Pretpostavljam da znate šta se događa u Libiji, ubijanje, rat između naroda koji hoće da kaže: “Ne!” i jednog diktatora koji se zove Gadafi, koji sa plaćenicima iz Afrike kontroliše i ubija našu decu. Hoćemo da kažemo: “Ne!” Ubijanje ljudi da bi se bilo na vlasti - to je katastrofa!”
Povodom očigledne promene vlasti u Tripoliju, niko od zvaničnika u Beogradu se još nije jasno odredio. Jedino je ministar odbrane Dragan Šutanovac kratko izjavio - da je želja vlasti u Srbiji da nastavi saradnju sa Libijom i da ima uticaj u toj zemlji.
"Posetićemo i Libiju, kao što smo posetili i Egipat, i ukoliko dođe do bilo kakve promene, želimo da budemo prisutni, u skladu sa tradicijom i poštovanjem libijskog naroda. Mi imamo veze sa libijskim narodom pre svega i želimo da nastavimo sa tom saradnjom", kazao je Šutanovac.
Boško Jakšić je, međutim, primećuje da to neće ići ni malo jednostavno.
“Mislim da je sada došlo vreme da Srbija plati ceh toj svojoj neutralnosti. Drugim rečima, nedostatka hrabrosti koja bi, na osnovu procene situacije, tražila određenu odluku. Mislim da Srbija sada nije u poziciji da kapitalizuje na bilo koji način, da će biti istisnuta iz poslova koji će biti, i iz poslova obnove koji će uslediti u Libiji. Nešto slično poput Iraka”, smatra on.
Koliko će, zbog neblagovremenog prepoznavanja nove ralnosti u Libiji i upornog neizjašnjavanja ovdašnjih zvaničnika, biti otežana pozicije Srbije na ovom tržištu, teško je predvideti.
Međutim, Boško Jakšić, sudeći po jednom simptomazičnom detalju – slici Muamera Gadafija i nekadašnjeg bliskog Miloševićevog saradnika Zorana Lilića na radnom stolu srpskog ambasadora u Tripoliju - zaključuje:
“Oslonac na tu jednu staru arhivsku vezu, svakako, neće doprineti poziciji Srbije u Libiji. Još ako se setimo svih onih priča da su srpski piloti angažovani, što jeste ministar Šutanovac demantovao, ali je činjenica da su mimo aktivnog sastava vojske neki penzionisani vojnici otišli i stavili se na Gadafijevu stranu, to sve potpuno otežava njenu buduću poziciju u ovoj zemlji.”