Nedavno je direktor Granične policije BiH Zoran Galić izjavio da infrastruktura na samo 20 odsto graničnih prelaza ispunjava standarde potrebne za kvalitetan i efikasan rad graničara. Zabrinjavajuće loši uslovi rada pripadnika Granične policije BiH podstakli su Sašu Magazinovića, poslanika Socijaldemokratske partije u Parlamentarnoj skupštini BiH, da zatraži upoznavanje parlamentaraca s uslovima rada na državnim graničnim prelazima.
RSE: Šta Vas je posebno podstaklo da zatražite raspravu u skupštinskim klupama o uređenosti državnih graničnih prelaza i uslova rada na njima?
Magazinović: Ja posao poslanika doživljavam između ostalog i kao mogućnost da budem megafon onih koji ne mogu govoriti u Parlamentu, tako da se brojni građani, iz raznih segmenata društva, javljaju sa zahtjevom da se postavi neko pitanje, da se inicira rješavanje nekog problema. Tako je bilo i u ovom slučaju. Ljudi iz Granične policije (GP), policajci, oni koji su na graničnim prelazima, obratili su se i razgovarali smo o uslovima rada koje oni imaju, odnosno nemaju. Tako je krenula čitava ova priča o GP. Nakon toga se javio i direktor GP da se zahvali na inicijativi, pošto i oni muku muče sa Upravom za indirektno oporezivanje, koja bi trebala biti ta koja izdvaja sredstva, a vidim u medijima da se oglasio i sindikat GP, da se i oni zahvaljuju na ovoj inicijativi. Meni je drago da smo otvorili jedan veliki problem. Ne bih ja rekao da je ovo samo problem ljudi zaposlenih u Graničnoj policiji. Ovo je krupan društveni problem, budući da je to prvo lice Bosne i Hercegovine kad ulazite – granični policajci, kućice, državna zastava.
RSE: U kojoj je fazi ova Vaša inicijativa, s obzirom na to da je nedavno i direktor Granične policije Zoran Galić istakao da je izuzetno loša infrastruktura na graničnim prelazima Doljani, Trebimlja, Ivanica, Deleuša, Hum, Vitina, Metaljka, Ustibar, Uvac i Ripač. Ali, loše stanje je i na izuzetno frekventnim međunarodnim prelazima Gradiška, Brod i Doljani.
Magazinović: Otišla je jedna inicijativa u formi poslaničkog pitanja prema samoj GP, gdje se zahtijeva da se Parlament upozna sa analizom u kakvim uslovima i kakve infrastrukturne pretpostavke postoje na našim graničnim prelazima. Oni to imaju i nakon što dobijemo taj odgovor, to će poslužiti kao podloga za raspravu u Parlamentu. Iako Parlament nije direktno nadležan, moramo razgovarati o tako važnim stvarima u Parlamentu. Na kraju krajeva, Parlament usvaja budžet – da vidimo gdje je taj novac, zbog čega nismo u stanju odvojiti novac da ljudi imaju bar mokri čvor, koji na nekim graničnim prelazima ne postoji.
RSE: Granični prelazi su prva slika države BiH za svakog onog ko pređe granicu. Osim što su vidljivi teški uslovi rada graničnih policajaca, država Bosna i Hercegovina ne može se podičiti ni načinom isticanja državnih obilježja.
Magazinović: Mene mogu ljudi ubijediti, ja to razumijem, da se, ukoliko nema novca, ne može izgraditi granični prelaz, savremenija kućica, klima uređaj itd., ali me ne može niko ubijediti da je novac prepreka da se ne ofarba jarbol koji je zahrđan, iskrivljen, da se ne može kupiti zastava i postaviti, pa bar na taj način da se ispoštuju državna obilježja, na kraju krajeva i zakoni ove države, pa i država u cjelini. Ima tu konkretnih problema, nedostataka, ali ima i puno aljkavosti i nerada. Čija je odgovornost, manje je bitno. Za mene je mnogo bitnije da se taj problem riješi i da ljudi, koji rade tu, da se malo 'stavimo u njihove cipele', da vidimo kako to izgleda i probamo to sveukupno unaprijediti. Granični policajac, granični prelaz, granična kućica, bh. zastava – to je prva slika Bosne i Hercegovine koju bilo ko ko ulazi u državu vidi. Nije to samo simbolika. To je od suštinske važnosti.
RSE: Vijeće ministara je prije nekoliko mjeseci donijelo Pravilnik o standardima i uslovima izgrađenosti i opremljenosti graničnih prelaza, kojim se obavezuju institucije da naredne godine planiraju novac za dostizanje standarda na graničnim prelazima. Šta se može do tada uraditi?
Magazinović: Taj pravilnik postoji i postoji i analiza u Graničnoj policiji koji granični prelazi zadovoljavaju, odnosno ne zadovoljavaju elemente Pravilnika. Veliki je spisak onih koji ne zadovoljavaju osnovne infrastrukturne zahtjeve. Značajna sredstva su potrebna. Uprava za indirektno oporezivanje je nadležna da obezbijedi ta sredstva i unaprijedi naše granične prelaze, a kako sam dobio informaciju, postoji mogućnost da i iz IPA projekata Evropske unije dio sredstava budeobezbijeđen. Međutim, sve to ide vrlo sporo. Neke stvari se mogu uraditi već danas. Razumijem da to zahtijeva puno novca, puno vremena, ali ima i onih stvari koje ne zahtijevaju puno ni vremena ni novca, samo malo ljudskog osjećaja da se neke stvari unaprijede bar toliko da sačekamo te velike infrastrukturne projekte, da to izgleda malo uljuđenije.
Facebook Forum