Okružen visokim zgradama komunističke arhitekture, u podrumu jedne bibiloteke u Prištini, nalazi se izložba o ubijenoj ili nestaloj deci tokom rata na Kosovu.
Sveske, knjige, igračke, garderoba i fotografije dece čije je detinjstvo prekinuo rat, pažljivo su predstavljene posetiocima.
Na ulazu u prostoriju gde je izložba, nalazi se zid sa imenima 1.024 dece ubijene tokom rata na Kosovu 1998-99. Ispred pojedinih imena je narandžasti krug, koji govori da se ta deca i dalje vode kao nestala, njih je 109.
Od 1.133 imena dece, 100 su iz redova manjinskih zajednica – srpske, bošnjačke, romske, aškalijske, egipćanske i drugih.
Izložba se zove „Bilo jednom, ne ponovilo se“, i otvorio ju je Fond za humanitarno pravo na Kosovu u biblioteci „Hivzi Sulejmani“ u naselju Dardanija u Prištini.
Zbog pandemije korona virusa, izložba je zatvorena, ali se može pogledati virtuelno, na ovom linku.
Zahtev o pretvaranju izložbe u muzej
Fond je uradio memorijal u dogovoru sa roditeljima i porodicama koje su donele ove stvari.
Dea Dedi, menadžerka Centra za dokumentaciju na Kosovu, kaže da je izložba trebalo da se otvori i u Srbiji u junu ove godine, ali su se planovi promenili zbog pandemije. Planovi Fonda su da se ova izložbi pretvori u muzej.
„Lobiramo kako bi državne institucije ovu izložbu pretvorile u stalni muzej. To ne zavisi od nas, ali se trudimo da je predamo državi, i da je država štiti“, izjavila je ona za RSE.
Izložba je otvorena sredinom 2019. kako bi obeležila 20. godišnjicu okončanja rata na Kosovu, tokom kojeg je ubijeno 13.535 osoba, od kojih su velika većina bile albanske nacionalnosti. Preko 1.600 ljudi se i dalje vode kao nestali.
„Videli smo da i 20 godina od okončanja rata, na ovu kategoriju – ubijenu decu – a koja je veoma osetljiva, veoma se malo obraćala pažnja, i od strane institucija ali i od pojedinačnih inicijativa. Broj ubijene dece je 10 odsto od celokupnog broja ratnih žrtava“, kaže Dedi.
Adrijani je bilo samo šest meseci kada je u šumu pobegla od rata. Od bombardovanja srpskih snaga na šumu gde se nalazila, Adrijana je poginula.
Haljinicu joj je poklonila tetka.
Arbriju je bilo sedam i po godina, i tokom rata je utočište našao kod porodice Bogujevci u Podujevu. Četiri dana nakon NATO bombardovanja, članovi porodice su izvedeni iz kuće i odvedeni u drugu kuću. Na tom mestu, srpske snage su ubile 14 osoba, uključujući i Arbrija sa njegovom mamom, bratom Albionom i dve sestre, Mimozu i Dafinu. Zajedno sa njima ubijeno je još troje dece porodice Bogujevci.
Na dan ubistva, u Arbrijevom džepu bili su klikeri sa kojima je igrao sa ostalom decom. Klikere mu je kupio otac, koji ih je nekoliko meseci kasnije našao po dvorištu gde su izvršena ubistva.
Redon, koji još uvek nije bio napunio dve godine, dobio je ove cipele na poklon. Dva dana nakon početka NATO bombardovanja, Redon se zajedno sa sestrama, Herolindom i Majlintom, te bratom Altinom, majkom i ostalim članovima porodice, smestio u jednoj piceriji u Suvoj Reci. Lokal je napadnut od strane srpskih snage i na tom mestu ubijeno je 45 osoba. Među njima su bili Redon, njegov brat i sestre. Ubijeno je ukupno 16 dece porodice Beriša.
Svakog dana se, u oružanim sukobima širom sveta, ubije ili rano jedno odeljenje
Ubistva dece u ratnim zonama i dan danas se nastavljaju širom sveta.
Na osnovu podataka organizacije koja se bavi zaštitom dečjih prava, "Save the Children", tokom poslednje decenije, svakog dana je ubijeno ili ranjeno 25 dece u različitim konfliktima.
Deca su ubijena ili ranjena usled vazdušnih napada, granatiranja, nagaznih mina i drugih eksplozivnih naprava koje su korišćene ili se još uvek koriste u naseljenim mestima.
Najveći broj žrtava je iz Sirije, Avganistana, Iraka i Somalije.
Na osnovu izveštaja "Save the Children", oko 426 miliona dece živi na područjima oružanog sukoba širom sveta.