Transformisanje sivih zgrada u Beogradu u šarenije i veselije, uz naglašavanje ženske svakodnevice – možda nije bio cilj murala sa ženskim likovima, ali je svakako posledica.
Danica Spremo je kod zgrade umetničkog prostora Dorćol Platz u Beogradu sela na kafu. Iza nje je nekoliko murala sa ženskim likovima.
U razgovoru sa reporterkama Radija Slobodna Evropa (RSE) kaže da se fotografisala ispred murala odmah nakon što je oslikan.
"Dopao mi se, a i ispred prethodnog sam se isto fotografisala. Onda pošaljem mojoj dragoj prijateljici u Novom Sadu da vidi kako su lepi murali na ovom jednom lepom mestu koje je tiho", kaže Spremo.
Murali na ovoj zgradi nastali su u toku jeseni 2022. godine na festivalu "All Girls Street Art Jam", u okviru kojeg je 12 umetnica iz regiona i Evrope slikalo zajedno.
Danica Spremo smatra da ovakvi murali svakodnevno osnažuju žene.
"Žene su uvek bile i u poeziji i u književnosti zastupljene u nekim lepim komadima i delima. To je pozitivno i tako treba da bude", ističe Spremo.
Dva kilometra dalje, uz obalu Dunava, nalaze se stari silosi za žito, gde se danas održavaju mnoga kulturna dešavanja.
Visoki su 28 metara, a u toku 2021. i 2022. oslikani su muralima, koji su sive silose pretvorili u umetničku galeriju na otvorenom.
Gordana Mandić slučajno se našla pored silosa i zastala da se fotografiše ispred njih.
"Ovo je fenomenalno, unikatno urađeno, nesvakidašnje, potpuno je dalo novu dimenziju ovim silosima koji su bilo onako bezlični, sivi – sad su lepo obojeni", kaže Mandić za RSE.
Ono što joj se posebno dopada su ženski likovi na ovim muralima.
"Žene su stub svega, što ovo i oslikava – nešto bezvremensko. Kad kažete silos, to je nešto što je jako, što može dosta da podnese, tako da ove žene i njihovi likovi i te kako priliče da budu na ovim silosima", ističe Mandić.
Neke od murala oslikavale su žene – Jana Danilović i TKV (Aleksandra Petković), čiji se radovi mogu videti na mnogim beogradskim fasadama.
"To mi se naročito svidelo. Sve što rade žene meni se sviđa. U pitanju je velika visina i potrebna je jedna hrabrost i snaga da se ovo sve oslika. O talentu da ne pričam", kaže Mandić.
U samom centru Beograda, irska umetnica Holi (Holly) Pereira je marta 2022. godine u okviru Beogradskog irskog fesivala naslikala mural posvećen ženama i njihovom stvaralaštvu.
Ovaj rad bio je inspirisan motivima pirotskog ćilima, tradicionalne rukotvorine koje najčešće prave žene na jugoistoku Srbije.
Beograd odaje poštu i pojedinkama koje su ulepšavale svakodnevicu.
Sredinom novembra 2022. oslikan je mural u Mirinu čast.
Ugao na kome je Mira godinama prodavala cveće sada je ukrašen njenom slikom, a sve na inicijativu komšija koje su joj tako odale počast.
Pored osnaživanja, pomoću beogradskih murala umetnice iskazuju i svojevrsnu borbu za jednakost.
Tako je Jana Danilović u martu 2021. naslikala mural na zgradi jedne beogradske osnovne škole, gde su oko lika žene rodno senzitivnim jezikom ispisani nazivi zanimanja.
Nekoliko murala sa ženskim likovima krasi i Stari Savski most u Beogradu.
Jedan od prepoznatljivijih je mural pod nazivom "Zamisli želju", koji se nalazi na stubu Savskog mosta, a koji su 2016. naslikali Marija i Stevan Šoln.
Ispred oslikane devojčice zastale su Tamara Milovanović i Nikolina Spasojević, studentkinje iz Valjeva.
Tamara Milovanović kaže da joj prija kada naiđe na murale sa ženskim likovima.
"Obično se u društvu ističu muškarci – da su snažniji i slično, a zapravo mislim da su žene te koje treba da se istaknu", kaže Milovanović.
Slično kaže Nikolina Spasojević, koja je za ovakve murale rekla da predstavljaju jedan način borbe za jednaka prava.
"Žene su se kao izborile za jednaka prava, ali i dalje imamo to da su muškarci iznad, da muškarci lakše prolaze i da lakše nađu posao, da mogu da budu uspešniji, a da žene ne mogu da budu na istom nivou", ističe ona.
Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i drugi relevantni izvori, potvrđuju da su žene i dalje u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce u svim oblastima društvenog života, a posebno kada se radi o radu i zapošljavanju, navodi se u godišnjem izveštaju za 2022. godinu.
Žene se teže zapošljavaju, lakše izgube posao, za isti posao u proseku zarade manje od muškaraca, ali i mnogo teže stižu do rukovodećeg položaja, stoji u izveštaju.
Pored toga, žene su izložene rodno zasnovanom nasilju, a svake godine u Srbiji više desetina žena bude ubijeno u porodično-partnerskom nasilju. Tačan broj nije poznat.
Nevladin Autonomni ženski centar podatke objavljuje na osnovu medijskih izveštaja koji su jedini javno dostupan izvor informacija, a dodatno se prikupljaju od institucija koje se bave zaštitom žena od nasilja.
Kako piše u izveštaju Poverenika, u 2022. godini ubijeno je najmanje 26 žena u Srbiji.
U 2023. godini je prema izveštavanju nevladine organizacije FemPlatz ubijeno najmanje 10 žena.
Iako je najavljeno 2018. godine, Srbija još nije formirala telo za praćenje femicida. Ovo je planirano Strategijom Vlade Srbije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021–2025. godine.
Žene su se za bolja prava u 2022. i 2023. godini u Srbiji borile i na ulicama, organizujući proteste protiv nasilja nad ženama i femicida.
Slični protesti održavani su i u regionu.
