"Neće biti novog DOS-a" - izričiti su redom predstavnici opozicionih stranaka koji su se nakon izbora 24. aprila ujedinili u poruci da je na delu izborna krađa. Međutim, zajednički miting, okupljanja i konferencije za novinare probudili su ideje o udruživanju opozicije po modelu s kraja devedesetih, kada je obaran režim Slobodana Miloševića.
U danima nakon izbora na jednom mestu našle su se ideološki potpuno suprotstavljene partije. One koje članstvu Srbije u Evropskoj uniji ne vide alternativu i one koje se zalažu za okretanje Rusiji i Kini i ustaju u odbranu "tradicionalnih srpskih vrednosti”. One liberalno orijentisane, koji se bore za prava manjinskih zajednica i one koje će "porodičnom šetnjom” ustati protiv toga da LBGT osobe jednom godišnje prošetaju ulicama Beograda.
Kao ilustracija tog opozicionog miš-maša može poslužiti i izbor muzike ispred sedišta Republičke izborne komisije na zajedničkom mitingu opozicije. Dok su se za mikrofonom na improvizovanoj smenjivali lideri četiri opozicione liste, muzička lista sa razglasa varirala je od "Marša na Drinu” do "Killing in the name” američkog rock sastava Rage against the machine.
Takva šarolikost vladala je i u publici u kojoj su jedni do drugih stajali krajnji levičari i lideri zabranjene klerofašističke organizacije Obraz.
Opozicioni lideri poručuju da se ne slažu oko mnogih pitanja, ali da se nikada neće sporiti oko zaštite demokratije i izborne volje građana.
Na približno istim zahtevima osnovana, sličnog je sastava bila i Demokratska opozicija Srbije, koja je 2000-tih u obaranju režima Slobodana Miloševića okupila osamnaest najrazličitijih opcija, pa je današnja slika opozicije, uz zajedničkog im političkog protivnika, ponovo pokrenula pitanje – da li na pomolu novi DOS.
"Odogovor je vrlo kratak – to se neće dogoditi", kaže Aleksandar Stevanović iz pokreta Dosta je bilo.
Slični stavovi i u drugim strankama koje su formirale zajednički pravni tim za analizu izbornog materijala.
"Apsolutno nikakva vrsta političke saradnje sa Dverima i DSS-om nije moguća", navodi Nenad Konstantinović iz Socijaldemokratske stranke.
Izričiti su i u spomenutoj koaliciji, a Dveri i dešavanja iz 2000. godine vide u skladu sa svojom politikom.
"Za nas je neprihvatljivo formiranje bilo kakvog novog DOS-a koji bi bio u funkciji inostranih interesa u Srbiji kao što je to bio DOS od 5. oktobra 2000. do danas", kaže lider Dveri Boško Obradović.
Ni CeSID nije što je bio
Upravo su ovakvi stavovi jedan od razloga zbog kojih sa njima neće Demokratska stranka, iako je njihov lider Bojan Pajtić nakon što je RIK saopštio da lista DSS – Dveri nije prešla cenzus, u solidarnosti otišao i korak dalje, te pozvao birače svoje partije da na ponovljenim izborima podrže tu desno orijentisanu koaliciju. Deo građana ga je u tome podržao, deo je bio revoltiran.
"Kada su u pitanju neke teme, poput ulaska u Evropsku uniju, sa nekima od ovih stranaka sa kojima sada sarađujemo to nećemo moći”, rekla je ranije za RSE portparolka Demokratske stranke Aleksandra Jerkov.
Iako bi se između zajedničkog postizbornog nastupa opozicije sa periodom DOS-a mogla povući paralela kada je reč o trenutnim ciljevima, razlike su danas mnogo veće.
Podrška rušenju Miloševićevog režima bila je tolika da je brisala značajne suprotnosti između brojnih stranaka ujedinjenih oko tog cilja. O njima se nije govorilo, građane nisu zanimale. Ni CeSID, koji je nastao kao reakcija na pokušaj izborne krađe iz 1996. godine, više nije to što je bio.
"Tada je bilo vrlo jasno artikulisano da je Miloševićev režim izvor svih problema i da je krivica na njemu. Danas postoji različita interpretacija naših problema. Iako se svi slažu u određenoj kritici prema Vučićevoj vlasti, ona u sadržinskom smislu nije ista. I naravno, mehanizmi koje Vučić koristi da opstane na vlasti su za sada mnogo mekši i perfidniji od onoga što je Milošević koristio. Prosto, živimo u drugačijem vremenu”, kaže docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević.
Leve i desne orijentacije stranaka DOS-a iskristalisale su se ubrzo posle 5. oktobra, kada je došlo do sukoba Koštunica - Đinđić. Sada, posle ponovljenih izbora, u parlament kao opozicija Vučićevim naprednjacima, uz Srpsku radikalnu stranku, ulazi njih četiri, starih i novih, na suprotinim polovima.
Kao i stranački lideri, analitičari su saglasni u oceni da udruživanje slično nekadašnjem DOS-u u ovom trenutku nije realno.
"Mislim da je u većini opozicionih stranaka prevladala svest o tome da se pojedinačnim političkim nastupom ne može suprotstaviti Aleksandru Vučiću", ocenjuje Đorđe Vukadinović.
"Ako ima smisla neka vrsta DOS-a, onda je to pre izbora, a ta je prilika propuštena. Sada je pričati o nekom novom DOS-u blago rečeno preuranjeno, neko bi rekao i besmisleno. Ja ne mislim tako. Mislim da je u većini opozicionih stranaka prevladala svest o tome da se pojedinačnim političkim nastupom ne može suprotstaviti Aleksandru Vučiću. Ukoliko u nekom narednom periodu bilo ko bude želeo ozbiljno da mu se suprotstavi, moraće da ide u tom pravcu. Ne mislim da je ovo sada stvaranje nekog novog DOS-a, ali mislim da iskustva sa ovih izbora i posebno izborne kampanje treba da rezultiraju nekom formom tešnjeg ujedinjavanja ili približavanja opozicionih stranaka. U protivnom ćemo imati situaciju da će Aleksandar Vučić vladati onoliko koliko on želi”, smatra politički analitičar i budući poslanik na listi DSS-Dveri Đorđe Vukadinović.
Saradnja po suštinskim pitanjima
Iako isključuju mogućnost udruživanja, predstavnici stranaka najavljuju nastavak saradnje po mnogim pitanjima u novom skupštinskom sazivu, pa će sve četiri liste odmah tražiti formiranje anketnog odbora koji bi ispitao izborni proces.
"Verujem da ćemo kada su u pitanju suštinske stvari kao što je odbrana institucija, vladavina prava i tako dalje, imati mnoge saradnike”, kaže portparolka DS Aleksandra Jerkov.
Iz pokreta Dosta je bilo, slično navodi Aleksandar Stevanović. "Normalno je da ćemo sarađivati oko svih stvari koje se tiču uređenja društva. Trebalo bi valjda i pozicija da bude srećna da se oko toga svi saglasimo”.
Nenad Konstantinović iz Socijaldemokratske stranke ocenjuje da je saradnja "u interesu građana” potrebna.
"Mislim da građane više ne zanima isključivo prepucavanje protivnika na političkoj sceni koji nema za rezultat nikakav boljitak za njih. Načelno oko reformi i pravca u kome Srbija treba da ide moramo da se dogovaramo. Smatram da apsolutno treba da postoji saglasnost da Srbija treba da uđe u Evropsku uniju i taj kurs ne sme da se napušta”, kaže Konstantinović.
Oko ovog poslednjeg sa koalicijom DSS – Dveri nema dogovora.
"Srbija treba da prekine poguban put u Evropsku uniju i da se okrene političkim alternativama u vidu Rusije i drugih zemalja na istočnoj strani sveta”, podvlači Boško Obradović.
Đorđe Vukadinović smatra, međutim, da je političke i ideološke razlike moguće prevazići.
"Da bismo uopšte mogli pričati o ideološkim razlikama, levici, desnici, liberalizmu i socijaldemokratskim opcijama, morate prvo imati mogućnost da se slobodno izražava volja naroda, koliko-toliko fer i ravnopravne medijske i političke uslove. Mislim da to u ovom trenutku u Srbiji nije na sceni i čak mi je logično da dođe do ujedinjavanja u borbi za te principe. Mi sada imamo situaciju da vladajuća stranka ili bolje reći grupa za podršku Aleksandru Vučiću nema doslovno nikakve ideološke boje ili jasan ideološki profil. Imate vatrene rusofile, evroatlantike i mnogo toga između. I svi su pod istom kapom. U tom smislu bi bilo licemerno ili pogrešno ako bi neko opoziciji spočitavao to što se ujedinjavaju ideološke babe i žabe”, navodi Vukadinović.
Dušan Spasojević sa druge strane ocenjuje da je reč o suštinskim razlikama, te da nije moguće izvući najmanjeg zajedničkog sadržaoca.
"Može se očekivati neka saradnja na tehničkom planu, ali neka vrsta koalicije koja bi bila izborna i dalje nije preterano realna. Ono što može biti pozitivno za opoziciju je to što sledeće godine dolaze predsednički izbori. Ukoliko bude postojalo dovoljno motivacije, opozicija se čak i u širem kontekstu može udružiti protiv kandidata Srpske napredne stranke”, kaže Spasojević.
Ne isključuje mogućnost ujedinjenja proevropske opozicije, no ni to nije izvesno.
"Jer će se oni u narednom periodu boriti za prevlast i za to ko će imati poziciju stožera”, dodaje Spasojević.
Što je, nezvanično, uz analizu podrške birača, bio jedan od razloga neuspeha predizbornih pregovora proevropskih stranaka.
