Dobitnici i Srbi i Albanci

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo o tome koliko će nedavni briselski dogovor o slobodi kretanja i razmeni matičnih knjiga uticati na poboljšanje odnosa između Beograda i Prištine. To je prvi put nakon proglašenja nezavisnosti Kosova da su predstavnici Kosova i Srbije, u direktnim pregovorima, postigli sporazum kojim rešavaju neka od otvorenih pitanja koja opterećuju njihove međusobne odnose.

Sagovornici su bili Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, i Ramuš Tahiri, direktor za Balkan u Ministarstvu inostranih poslova Kosova.

Bilo je reči o tome da li u tom dokumentu ima elemenata međudržavnog sporazuma, da li je to prvi korak ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, da li je taj sporazum napravljen po ugledu na model odnosa između dve Nemačke u vreme hladnog rata, šta ovim dogovorom dobijaju kosovski Srbi, a šta Albanci, o čemu će se pregovarati u narednoj rundi razgovora između Beograda i Prištine, kao i tome mogu li Srbija i Kosovo biti primljeni u Evropsku uniju, a da se prethodno međusobno ne priznaju.

Omer Karabeg: Odmah nakon postizanja dogovora između Beograda i Prištine počela je rasprava o tome da li on ima elemente međudržavnog sporazuma. Kakvo je vaše mišljenje gospodine Ivanoviću?

Oliver Ivanović: U ovim razgovorima nismo dozolili da se Kosovo na bilo koji način pozicionira kao država ili partner, pa ne može biti reči o međudržavnom sporazumu. Pošli smo od toga da je cilj ovih razgovora da se olakša život ljudi na Kosovu i Metohiji vodeći računa o tome da ne dopustimo da nam se ni u jednom trenutku podmetne nešto što bi Priština mogla da protumači kao priznanje.

Ramuš Tahiri: Ovde nema elemenata međudržavnog sporazuma, niti ima potrebe za tim. Ovo su takozvani tehnički razgovori koji proizlaze iz rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Treba da se reše neka praktična pitanja koja ranije nisu mogla biti rešena zbog razlika između Prištine i Beograda o statusnim pitanjima.

Omer Karabeg: Gospođa Edita Tahiri, šefica delegacije Kosova, izjavila je nakon postizanja dogovora da je to prvi korak Srbije ka priznavanju Kosova.

Oliver Ivanović: U dogovoru nema niti jednog elementa koji bi se tako mogao protumačiti. Ali, mogu da razumem poziciju gospođe Tahiri. Kada se vratila u Prištinu, naišla je na snažan otpor opozicije koja je bila protiv ovih pregovora, ali i na polarizaciju unutar vladajuće koalicije. Jedan njen deo, ne tako značajan, bio je protiv pregovora sa Beogradom. Zbog toga je ona morala da kaže tako nešto čime je izneverila duh pregovora u Briselu. S druge strane, poslala je poruku koja objektivno nije realna, pa će se gospođa Tahiri pre ili kasnije morati s tim suočiti. U svakom slučaju to je bila poruka namenjena lokalnom javnom mnenju i takav je bio i njen domet.

Ramuš Tahiri: To je ipak njeno mišljenje koje nije pretočeno u dokument koji smo dobili od Evropske unije. Taj dokument je sasvim jasan i mislim da mu ne treba davati političke konotacije. Uostalom nisu ga potpisali ni Srbija, ni Kosovo, neće biti ratificiran u parlamentima dve zemlje i neće biti pretočen u zakone. To je, pre svega, dokument dobre volje koji je rezultat višemesečnih razgovora između dve strane.

Omer Karabeg: Gospodin Tahiri kaže da je to dokument dobre volje. Može li se reći da je to prvi korak ka normalizaciji odnosa?

Oliver Ivanović: To jeste dokument dobre volje. On je označio početak dijaloga koji će jako dugo trajati. Uspeh je da je Srbija posle 20-30 godina napokon uspostavila komunikaciju sa kosovskim Albancima. To je ono što je manjkalo i što je prethodna vlast u Srbiji smatrala nepotrebnim ili ne previše važnim. To nam se osvetilo jer smo imali izuzetno dug period nerazumevanja i sukoba. Mislim da ćemo uspostavljanjem kontakta i rešavanjem najpre lakših, pa onda malo težih, i na kraju najtežih pitanja, doći u poziciju da nađemo rešenja koja će biti održiva i koja će preživeti test istorije.

Ramuš Tahiri: Normalizacija odnosa nema alternativu bez obzira kako je ko shvata - da li kao normalizaciju odnosa između dve zemlje ili razgovor uz posredovanje Evropske unije. Građanima i jedne i druge zemlje je najvažnije da se reše praktična pitanja koja se nisu mogla rešiti 12 godina.

Omer Karabeg: Mnogi kažu da je ovaj dogovor napravljen po ugledu na model odnosa koji je postojao između dve nemačke države u doba Hladnog rata. Istočna i Zapadna Nemačka se nisu priznavale, ali su sva praktična pitanja rešavana na zadovoljstvo obe strane.

Oliver Ivanović: Neke sličnosti svakako postoje, ali mnogo je više razlika. Ja bih da ne robujemo modelima, ali da koristimo iskustva i dve Nemačke i drugih evropskih zemalja. Sigurno je da Srbija neće menjati svoj stav prema nezavinosti Kosova, a ni kosovski Albanci neće menjati svoj. U takvoj situaciji, ne priznajući se međusobno i ne insistirajući na priznanju, treba rešati probleme koji zagorčavaju život građanima.

Ramuš Tahiri: Ne mislim da su korišćena iskustva dve Nemačke zbog toga što je posrednik u dijalogu bila Evropska unija. Mislim da je važno da se odnosi relaksiraju i da građani prelaze granicu, bez obzira da li se ona zvala administrativna ili državna, bez posebnih procedura i bez osećaja da prelaze na “neprijateljsku teritoriju“. Mi smo upućeni jedni na druge i treba naći takva rešenja koja će, nezavisno od statusnih pitanja, olakšati život građanima i s jedne i s druge strane granice.

Rešavanje pitanja koja muče "običnog čoveka"

Omer Karabeg: Šta ovim dogovorom dobijaju Srbi sa Kosova, a šta Albanci?

Oliver Ivanović: Očekujem da će implementacijom ovoga što je dogovoreno Srbima sa Kosova i Metohije biti omogućeno da putuju po čitavoj teritoriji Kosova, da nemaju problema, da ih ne zaustavlja policija. Jer do sada se često dešavalo da, čim ih policija identifikuje kao Srbe, počne pretres, privođenje i maltretiranje. Siguran sam da će, nakon postizanja ovog dogovora, to morati da prestane. Sigurno je da će komunikacija između poslovnih ljudi sa Kosova i iz Srbije biti mnogo lakša i frekventnija. Kosovski Albanci, koji zbog posla često putuju u Srbiju, do sada su kupovali automobile sa prokupačkim, novopazarskim ili vranjskim tablicama. Te tablice se često mogu videti u Prištini i u drugim kosovskim gradovima. Ti ljudi su vadili i dve lične karte - kosovsku, kojom se služe u Prištini, i srpsku kako bi nesmetano mogli da putuju po Srbiji. To je nešto što komplikuje život i uopšte ne liči na Evropu. Ovim dogovorom će se uprostiti ta stvar, pa ljudi neće morati da imaju dve vrste registarskih tablica i ličnih dokumenata.

Ramuš Tahiri: Gospodin Ivanović je jako dobro objasnio činjenično stanje koje je neodrživo. Sada je najvažnije kako će se ovaj dogovor implementirati u praksi. Verovatno će se formirati određene potkomisije koje će to pratiti. Ako vide da nešto nije u redu, onda će se to menjati.

Omer Karabeg: Može li se reći da u ovom sporazumu nema ni dobitnika ni gubitnika?

Oliver Ivanović: Mislim da su obe strane dobitnici. Od odsustva komunikacije i političkih tenzija niko ne može imati koristi. To je sigurno gubitnička kombinacija. Nakon dugotrajnog perioda nesporazuma, u kome je svaka strana osporavala ono što bi drugi predložio ili napravio, sada ulazimo u fazu racionalnog ponašanja. Najvažnija stvar koju smo dobili ovim dijalogom je to da će političke tenzije polako početi da se smiruju. Kada postoje tenzije, onda se institucije ne bave temama koje su bitne za normalan život, a to su zapošljavanje, borba protiv siromaštva, ekonomski razvoj ili borba protiv korupcije, nego se bave politikom. Tada svako - od predsednika opštine do poslednjeg ministra u vladi - samo priča o krupnoj politici, o statusu Kosova i Metohije, o priznavanju i nepriznavanju, a niko se ne bavi onim što muči običnog čoveka. Normalno, građani su zainteresovani i za političke teme, ali oni, pre svega, razmišljaju o tome kako da prehrane svoju porodicu, a to je najveći problem, pogotovo na Kosovu, ali ne mislim da je i u Srbiji mnogo bolje. Prema tomu, ja sam za to da krenemo u smirivanje političkih tenzija kako bismo se okrenuli svakodnevnom životu. Pustimo sada status oko koga postoje velike i nepremostive razlike. Doći će trenutak kada ćemo i to razmatrati.

Ramuš Tahiri: Svakako da su obe strane dobitnici. Ne vidim da možemo doći do zadovoljavajućeg rešenja, ako jedna strana gubi, a druga dobija. Od ovog dogovora obe strane imaju koristi. Ovaj dijalog ne bih nazvao pregovorima, oni će, možda, doći kasnije. Uopšte se ne treba baviti time da li to što zajedno sedimo u Briselu znači priznavanje jedne ili druge strane. Sada uopšte nije važno kojeg su ranga ličnosti koje učestvuju u dijalogu jer to za kapacitet ovih razgovora nije bitno. Sada rešavamo konkretna pitanja, a tu je najvaznije biti stručan i praktičan.

Omer Karabeg: Da li bi se moglo reći da je briselski dogovor na izvestan način označio početak vraćanja poverenja između Srba i Albanaca nakon dugogodišnjih sukoba?

Oliver Ivanović: Već sam rekao da je po mom mišljenju najveći uspeh ovog dijaloga uspostavljanje komunikacije jer, ako nemate komunikaciju, onda sigurno imate mnogo nerazumevanja, a, kad postoji toliki stepen nerazumevanja, onda ćete sigurno imati konflikt. To smo već probali i videli smo kakve su bile posledice. Zato sam mišljenja da ova komunikacija, ostvarena uz pomoć Brisela, zaslužuje svaku pohvalu. Bilo je potrebno mnogo političke hrabrosti i zrelosti i sa jedne i sa druge strane da bi se u to krenulo. Ne treba zaboraviti negativno iskustvo iz prošlosti i predrasude koje imamo jedni o drugima. Po mom mišljenju, ovo je početak jednog dugog procesa. Biće tu problema, biće tu možda i prekida pregovora, pa i nekih ekstremnih situacija, ali je sasvim sigurno da smo na dobrom putu. Ne treba zaboraviti da su Srbi i Albanci dve najveće etničke zajednice na zapadnom Balkanu. Nedostatak komunikacije među njima negativno se odražava na ceo zapadni Balkan, a to onda postaje ozbiljan problem i za celu Evropu.

Ramuš Tahiri: Situacija se sada drukčija, na sceni su drugačije ličnosti i drugačija politika. S obzirom da sadašnje političke strukture na Kosovu i u Srbiji žele u Evropsku uniju, one nemaju druge alternative osim da razgovaraju, uvek i iznova, o svim pitanjima, da se ne ponašaju kao pobednici ili gubitnici, nego kao saradnici koji jedni drugima pomažu na evropskom putu.

EU dobrodošao partner

Omer Karabeg: Ima onih koji kažu da je ovaj dogovor rezultat pritiska Evropske unije, da on uopšte ne bi bio postignut da ga Brisel nije ultimativno zahtevao.

Oliver Ivanović: Brisel, razume se, ima interes da zapadni Balkan bude miran i stabilan. A da bi on bio miran i stabilan, potrebno je rešavati njegove probleme. U tom smislu Evropska unija je zainteresovana da mi rešimo svoje nesporazume, ali Brisel nas ne može naterati da sednemo i razgovaramo, ako mi to nećemo. U ovom slučaju sugestije Brisela su pale na plodno tle na obe strane. Javili su se glasovi razuma koji su rekli da, bez obzira šta mi mislili o statusu Kosova i Metohije, bez obzira što svoje stavove o tome nećemo menjati, možemo rešavati probleme koji su manje važni sa političkog aspekta, ali su od ogromne važnosti za život i opstanak ljudi na Kosovu i Metohiji. Naravno, da je Evropska unija dobro došla kao partner u ovom dijalogu jer i ona, kao i Ujedinjene nacije, ima veoma važnu ulogu u svemu tome.

Ramuš Tahiri: Može se samo govoriti o pozitivnom pritisku Brisela, ali nije bilo nikakvog nametanja. Ni Priština, ni Beograd nisu bili naterani da sednu za sto i da razgovaraju. Da je probleme bilo moguće tako rešiti, oni bi davno bilo rešeni, ne bi se čekalo ovoliko vremena da sazru uslovi sa njihovo rešavanje. Medijator Evropske Unije Rober Kuper je dobro obavio posao, ali timovi Prištine i Beograda su bili ti koji su nudili rešenja.

Omer Karabeg: Ovaj dogovor olakšava slobodu kretanja i rešava problem matičnih knjiga. Na šta će se usmeriti sledeća runda pregovora?

Oliver Ivanović: Telekomunikacije i struja će sigurno biti predmet narednih razgovora, kao i regionalne organizacije, kao što su CEFT-a i regionalna energetska organizacija. Verujem da će i pitanje nestalih i kidnapovanih, na kojem ja već duže vremena insistiram, vrlo brzo doći na dnevni red. Neophodno je da se krene u iskopavanje masovnijh grobnica i da se počne intenzivnije tragati za ljudima koji su nestali 1998,1999, a i kasnije. To stalno traže porodice nestalih, ali verujte mi, to je jako bitno i za pomirenje. Jedna od tema o kojoj će se razgovarati je i korišćenje vazdušnog prostora iznad Srbije. Sada avioni iz Prištine ne mogu leteti za Beč preko Srbije, što je najkraći put, već lete do Skopja, pa od Skopja preko Albanije, onda duž Jadrana, potom ulaze u Hrvatsku ili Sloveniju, pa onda do Beča. Taj put je 30-40 odsto duži, pa je onda i karta skuplja.

Ramuš Tahiri: Da je gospodin Ivanović uzeo kao primer let do Budimpešte, situacija bi bila još apsurdnija. Inače, teme su već određene. To su katastarske knjige, telekomunikacije, transport, regionalna saradnja i energetika. Naravno i nestala i kidnapovana lica. Na Kosovu se još uvek 1.870 lica vode kao nestala, od toga 500 srpske i crnogorske nacionalnosti. Kad to pitanje dođe na dnevni red, mislim da bi trebalo napraviti zajedničku komisiju jer ne bi bilo dobro da svako na svojoj strani otkopava grobove i istražuje. To pitanje je vrlo osetljivo i mislim da je od samog početka trebalo zajednički raditi na rasvetljavanju sudbine nestalih. Ali, ako do sada nije bilo tako, ubuduće bi na tome trebalo zajednički raditi.

Omer Karabeg: Može li se očekivati da Srbija i Kosovo budu primljeni u Evropsku uniju, a da se prethodno međusobno ne priznaju? Koliko znam, u Evropskoj uniji nema slučajeva da se njene članice međusobno ne priznaju.

Oliver Ivanović: Mislim da će u našem slučaju možda biti primenjen kiparski model. Naime, ceo Kipar je primljen u Evropsku uniju, mada severni deo Kipra ne priznaje vladu u Nikoziji i ne priznaje da je deo jedne države. To bi se i nama moglo dogoditi. Istina, razlika je u tome što je značajan broj zemalja priznao Kosovo. Kako god bilo, lako se može dogoditi da Srbija uđe u Evropsku uniju, a da joj pri tome ne bude postavljen uslov da prizna Kosovo. Ne treba zaboraviti da je Evropska unija već dva puta, u slučaju Irske i Kipra, odstupila od principa da države kandidati ne mogu da unose u Evropsku uniju svoje nerešene teritorijalne probleme. Osim toga, ova Srbija nije Srbija od pre deset ili jedanaest godina, nema ona nameru da uređuje život kosovskih Albanaca. Ali, pustimo da ta tema dođe na dnevni red onda kada obe strane budu za to spremne. Danas to nisu. Rekao bih da će proći još dosta vremena dok to pitanje ne bude zrelo za rešavanje. Biće potrebno mnogo dobre volje da bi se našlo rešenje koje će odudarati od svega onoga što smo do sada imali, koje će možda biti prilično atipično, ali će zadovoljiti obe strane.

Ramuš Tahiri: Za sada je nemoguće da Srbija i Kosovo budu primljeni u Evropsku uniju sa nerešenim teritorijalnim problemom. Postoje standardi iz Kopenhagena i Lisabona koji to ne dozvoljavaju. Međutim, sada to nije na dnevnom redu. Problem Kosova je što ga ne priznaje pet članica Evropske unije, ali Kosovo ne može ostati izolirani deo Evrope. Interes njegovih građana, a i celog Balkana, je Evropska unija. Na putu ka Evropskoj uniji treba da se pomažemo, a ne da sprečavamo jedni druge i da se trudimo da napakostimo onom drugom.