Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa je je fenomen Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića koja se za samo godinu dana od odvajanja od Srpske radikalne stranke po rejtingu izjednačila sa vladajućom Demokratkom strankom u Srbiji. Sagovornici su bili dva profesora beogradskog univerziteta - sociolog Vladimir Vuletić, vanredni profesor Filozofskog fakuleta, i politikolog Slaviša Orlović, docent Fakuleta političkih nauka. Razgovaralo se o tome da li se ta stranka suštinski razlikuje od Šešeljevih radikala ili su to samo “umiveni” radikali, kako ih nazivaju njihovi kritičari, da li se Tomislav Nikolić odrekao ideje o velikoj Srbiji, zašto je Oli Ren u Briselu primio Tomislava Nikolića, kako bi Tomislav Nikolić u novom izdanju reagovao na hapšenje Ratka Mladića, kao i o tome kako je Tomislav Nikolić svojim glasačima objasnio da je Evropska unija, koju je do pre godinu dana satanizovao, sada prihvatljiva opcija.

Omer Karabeg: Mnogi Srpsku naprednu stranku nazivaju umivenim radikalima aludirajući na to da su oni samo civilizovanija verzija Šešeljevih radikala. Slažete li se s tim, gospodine Vuletiću?

Vladimir Vuletić: Tomislav Nikolić se nije odrekao onoga što su bila programska načela Srpske radikalne stranke i u tom smislu mislim da Srpska napredna stranka nije nešto što je u velikoj meri različito od Srpske radikalne stranke. Ono što ih razlikuje to je odustajenje od ekstemnog nacionalizma karakterističnog za radikale koji je iritirao većinu ljudi u Srbiji i plašio mnoge prijatelje Srbije u inostranstvu. Odnos prema susedima je druga tačka razlikovanja, a najznačajnija razlika je odnos prema Evropi. Za mene je to nešto više od samog umivanja. S druge strane, mnoge stvari su ostale, tako da bi se u tom smislu možda moglo govoriti o nekakvoj vrsti umivanja.

Slaviša Orlović: Da bi pridobio izvorno biračko telo Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić je nastojao da zadrži nacionalističku orijentaciju, u nešto malo izmenjenoj i mekšoj formi, kombinujući je sa socijalnom demagogijom ciljajući na nezaposlenost, korupciju i kriminal, dakle, sve one probleme koji pogađaju građane Srbije. U isto vreme nastojao je da stvori privid promene imidža u onim tačkama gde je ranije bilo najviše kritike na račun Srpske radikalne stranke. Ranije je bio protiv pridruživanja Evropskoj uniji sa dozom evrofobije, a sada je za proces pridruživanja, ranije je eksploatisao temu o Kosovu, sada je stigao i do Olija Rena, a Kosovo sve manje pominje, ranije nije imao koalicioni potencijal, sada se čini da ima sve više partija koje bi sa njim ulazile u koaliciju. Ranije je bio političar ekstremne desnice, a sada je njegova strategija da Srpsku radikalnu stranku pomera ka ekstremnoj desnici, a da on osvaja prostor od ekstremne desnice do desnog centra.

Omer Karabeg: Da li se Tomislav Nikolić odrekao velike Srbije?

Vladimir Vuletić: Kada je reč o onome što bismo mogli nazvati realna politika, on se odrekao te ideje i sigurno neće povlačiti poteze koji bi vodili u pravcu njene realizacije. Ali, s druge strane, želeći da održi neku vrstu doslednosti s onim što su predstavljali stavovi Srpske radikalne stranke, pa i njegovi stavovi dok je bio njen visoki funkcioner, i da zadrži jedan deo biračkog tela, on je u tom pogledu dvosmislen pa kaže da je ta ideja o velikoj Srbiji nešto što ostaje za nekakvu budućnost.

Slaviša Orlović: Prema izjavama Tomislava Nikolića i naročito njegovog najbližeg saradnika Aleksandra Vučića stiče se utisak da su oni odstupili od koncepta velike Srbije, to jeste od granice Karlovac- Karlobag-Ogulin-Virovitica, ali, s druge strane, zbog birača, kao i zbog kontinuiteta sa politikom koju su vodili, sigurno da će nastaviti sa retorikom nacionalizma.

Omer Karabeg: Da li bi se Tomislav Nikolić mogao nazvati socijalnim demagogom?

Slaviša Orlović: Da, ako imamo u vidu način na koji je do sada vodio kampanje. Jer, kada političar kaže da će cena hleba biti tri dinara, to je socijalna demagogija. Međutim, tu vrstu socijalne demagogije ja više ne očekujem jer je hleb i za njih poskupeo, ali će bavljenje ekonomsko-socijalnim temama i dalje biti predmet kampanje Srpske napredne stranke jer ekonomska kriza neminovno nameće tu temu. Međutim, što je partija bliža vlasti, to su obećanja realnija. U tom smislu mislim da će i kod Tomislava Nikolića ubuduće biti manje demagogije.

Bežanje od odgovornosti

Omer Karabeg: Čini se da Tomislav Nikolić i funkcioneri njegove stranke, to ste uostalom primetili i Vi gospodine Orloviću, danas ne govore previše o Kosovu, što im je nekada bila omiljena tema. Kao da su taj teren u potpunosti prepustili Tadićevoj Demokratskoj stranci i ministru inostranih poslova Vuku Jeremiću. Kako to objašnjavate?

Slaviša Orlović: Tomislav Nikolić je iskoristio momenat prelaska iz jedne stranke u drugu, neko će to nazvati presvlačenje ili umivanje, da sa sebe skine haški prtljag i Kosovo i da u izvesnom smislu pobegne od odgovornosti, a s druge strane i da malo potisne u zaborav činjenicu da su u vreme potpisivanja Kumanovskog sporazuma radikali bili u Miloševićevoj vladi, pa je ispalo da Srpska napredna stranka sada ima donekle realniji ili mekši stav od Košutničine Demokratske partije Srbije u odnosu na ta dva problema.

Vladimir Vuletić: Mislim da tu treba imati u vidu dve stvari. Tema Kosova, kada bi se na njoj suviše insistiralo, mogla bi da se vrati kao bumerang u slučaju da dođe do participacije Srpske napredne stranke u vlasti. Druga i važnija stvar je činjenicu da insistiranje na temi Kosova u svakom slučaju ne bi bilo dobro prihvaćeno među stranim faktorima, mislim pre svega na Evropsku uniju i Ameriku bez kojih, toga je svestan i Tomislav Nikolić, je jako teško doći na vlast i bez kojih se je teško odžati na vlasti kada se ona osvoji. Bez obzira na retoriku, činjenica je da je strani faktor izuzetno važan u politici malih zemalja, pa i Srbije. Istina je da je Milošević zahvaljući antizapadnoj kampanji i retorički vrlo oštrom stavu prema Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi uspevao da dobija glasove birača, ali je još veća istina da za svoje održavanje na vlasti toliko godina ima, između ostalog, da zahvali i dobrim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama koji doduše nisu bili javni. Treba se setiti da su 1996. i 1997. godine Sjedinjene Američke Države bile blagonaklone prema Miloševiću. Tada je on nazivan faktorom stabilnosti na Balkanu. Ali, kada je Milošević prekršio sve dogovore i kada su mu Sjedinjene Američke Države definitivno okrenule leđa, nije prošlo mnogo vremena, a on je izgubio vlast. I to Tomislav Nikolić zna.

Omer Karabeg: Da vam postavim i jedno hipotetičko pitanje. Mislite li da bi Tomislav Nikolić, ovakav presvučen i umiven, progutao hapšenje Ratka Mladića s obzirom na sve njegove ranije priče da se to neće dozvoliti i da su radikali u vreme, kada je on uz Šešelja bio njihov lider, Mladića proglašavali herojem i nosili majice sa njegovim likom.

Slaviša Orlović: To je jedno od onih pitanja na koje Srpska napredna stranka ne daje odgovor. Tomislav Nikolić je tu nejasan, a ta njegova uzdržanost se može tumačiti kao čuvanje biračkog tela. Međutim, ja ne verujem da bi Srpska napredna stranka ubuduće manifestovala svoje nezadovoljsvo hapšenjem haških optuženika na način kako su nekada to radili radikali proglašavajući Skupštinu Srbije sigurnom kućom za Ratka Mladića, opkoljavanjem Televizije B 92 i sličnim akcijama, mislim da bi oni to progutali kao jednu neprijatnost, možda uz neku blagu kritičku intonaciju prema vlasti zbog takvog gesta i načina na koji bi se to izvelo.

Vladimir Vuletić: Mislim da to pitanje nije toliko hipotetičko. Setimo se reakcija na hapšenje Radovana Karadžića. Istina, tada još nije postojala Srpska napredna stranka, ali je postojao Tomislav Nikolić. Ništa dramatično se nije dogodilo, protesti su se zapravo sveli na šačicu ljudi. Mislim da je i Tomislav Nikolić, a i svako ko u Srbiji hoće da se bavi politikom, svestan nekoliko činjenica - da su ratni zločini postojali, da svako onaj ko je optužen za ratne zločine mora da bude u Hagu i da je to uslov za bilo kakav napredak Srbije. Zbog toga mislim da se i u slučaju hapšenja Mladića, bez obzira na svu nacionalnu retoriku koje će sigurno biti zbog kontinuiteta, Tomislav Nikolić i Srpska napredna stranka neće buniti ili na bilo koji način izazivati nerede. Mislim da bi njima zapravo više nego dobro došlo da sadašnja vlast završi priču sa Ratkom Mladićem i sa Haškim tribunalom, da oni, ukoliko bi se desilo da u budućnosti participiraju u vlasti, ne bi na dnevnom redu imali taj problem.

Približavanje Briselu

Omer Karabeg: Kako tumačite Nikolićev nedavni odlazak u Brisel i skoro srdačan prijem kod Olija Rena?

Slaviša Orlović: To je bila obostrana potreba. Tomislavu Nikoliću je bilo potrebno da koriguje svoj imidž i da postane prihvatljiv za međunarodnu zajednicu, a visokim zvaničnicima Evropske unije, naročito onim koji su odgovorni za proces integracije novih država, bilo je potrebno da testiraju kolika je podrška u Srbiji ideji evropskih integracija. Njima je bilo važno da vide da li Tomislav Nikolić istinski podržava evropske integracije. Mislim da je ta poseta više koristila Nikoliću.

Vladimir Vuletić: Mislim da je to podjednako koristilo obema stranama. Nikoliću je jasno da bez međunarodne podrške, bez podrške ključnih faktora na Zapadu, pre svega Vašingotonu i Brisela, teško da može računati na osvajanje vlasti, a, s druge strane, on je postao svestan i činjenice da igra na kartu antievropskih integracija ne prolazi dobro ni u domaćoj javnosti. Što se Evropske unije tiče, rekao bih da je njima izuzetno važno da potencijalna smena vlasti ne ugrozi spoljnopolitički kurs Srbije, to jeste da proevropsku vladu, ukoliko bi ona pala, ne smeni antievropska vlada. Briselu je važno da zna da politička promena u Srbiji neće značiti i promenu generalnog kursa.

Omer Karabeg: Kako su glasači Srpske napredne stranke, a to su manje više sve bivši glasači Srpske radikalne stranke koji su uglavnom antievropski orijentisani, oprostili Nikoliću promenu retorike od antievropske u proevropsku i ovo briselsko poklonjenje?

Slaviša Orlović: To ćemo videti na narednim izborima. Izvesno je, međutim, da je Tomislav Nikolić bio onaj ko je donosio glasove Srpskoj radikalnoj stranci, a s obzirom da su partije u Srbiji liderske i da birači ne glasaju za programe već za lidere, Tomislavu Nikoliću taj zaokret verovatno neće naškoditi.

Vladimir Vuletić: Pre svega, ne bih se složio da su ondašnji birači ondašnje Srpske radikalne stranke bili antievropski raspoloženi. Kada pogledate ankete iz tog vremena, nekih 70, ponekad i 75 posto stanovništva u Srbiji, bilo je za evropske integracije. To je u svakom slučaju podrazumevalo da je i značajan broj, pa možda i polovina glasača tadašnje Srpske radikalne stranke, takođe smatrao da su evropske integracije nešto što je važno za Srbiju. U tom smislu ja mislim da glasači Srpske napredne stranke nisu previše antievropski raspoloženi. Oni osluškuju šta im govore njihovi lideri. Njihova sposobnost promišljanja o tome šta je dobro, a šta nije dobro i za Srbiju i za njih same u značajnoj meri zavisi od toga šta im kažu lideri, tako ja mislim da, kad su u pitanju evropske integracije, Nikolić ima više uticaja na svoje glasače nego oni na njega. A on je u svakom slučaju svestan činjenice da antievropska retorika ne predstavljaju put ka osvajanju vlasti. Njemu je jasno da je predsedničke izbore izgubio upravo zbog antievropske retorike.

Rusija i igranje na kartu sentimentalnosti

Omer Karabeg: Čuo sam i ovakovo tumačenje, pa da u ovaj razgovor ubacim i tu priču. Navodno, rukovodstvo Srpske napredne stranke šalje signale svojim biračima u smislu - ma, ući ćemo u tu Evropsku uniju ako moramo, a onda ćemo im pokazati ko smo i šta smo, mi ćemo ih iznutra razarati. To me podseća na onu konstantu radikalske tradicije u Srbiji - Pašić je, koliko znam, nekada, kada su se lomila koplja oko uvođenja evropskog parlamentarizma u Srbiji, govorio: “Dobro, prihvatićemo mi te evropske forme kako bismo stekli simpatije Evrope, pa ćemo onda moći da ostvarimo svoje ciljeve, da dovršimo oslobođenje i ujedinjenje“. Koliko ima istine u takvim spekulacijama?

Slaviša Orlović: Mislim da se u takvim pričama preterano potcenjuju birači u smislu da može da im se proda svaka priča. Međutim, izvesno je da Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić dobro poznaju strukturu biračkog tela u Srbiji i, kada koncipiraju poruke, a očigledno da poslednjih godina koriste usluge renomiranih i domaćih i stranih marketinških agencija, ništa ne rade slučajno. Recimo, slogan “Jedini mi možemo da pobedimo Demokratsku stranku“ tumači se kao poruka da jedino Srpska napredna stranka može da usisa Srpsku radikalnu stranku. Ili, kada se pojavio slogan da je Tomislav Nikolić budući premijer Srbije, to je bila poruka građanima Srbije da, ako je Tadić predsednik, onda na sledećim izborima Tomislav Nikolić može da postane premijer. Ima tu raznih trikova i manipulacija, pa se ide i sa spekulacijom da bi Srbija mogla biti ruski trojanski konj u okviru Evropske unije. To je, čini mi se, nešto što više ne pije vodu imajući u vidu da je ovo 21. vek i da laži kojima se služio Milošević više ne prolaze.

Vladimir Vuletić: Ako hoće da imaju trojanskog konja, Rusi u svakom slučaju imaju i bliže i sigurnije partnere nego što je to Srpska radikalna ili Srpska napredna stranka. U svakom slučaju mislim da je istina da u Evropskoj uniji postoji strah od Rusije, po mom mišljenju veći nego što je to realno i opravdano, a, s duge strane, i u Rusiji postoji težnja za samostalnošću, koja je, po mom mišljenju, veća nego što je u ovom vremenu globlizacije moguća, tako da ta priča nije izgubila na značaju, ali mislim da se tome u Srbiji daje veći značaj nego što je to realno. Mi smo pre godinu ili dve dana imali atmosferu koja je maltene podsećala na onu iz 1948. u smislu opredeljenja za i protiv Rusije. Videli smo da to nije imalo nikakvog većeg značaja i nikakvog većeg efekta. Ta priča se naduvavala da se vidi ko je tu čiji igrač, ali ona se pokazala besmislenom i mislim da svako ko se realno i ozbiljno bavi politikom neće suviše na toj priči insistirati, pa ni Tomislav Nikolić.

Omer Karabeg; Ali Tomislav Nikolić je svojevremeno izjavio da bi Srbija maltene trebalo da bude ruska gubernija.

Slaviša Orlović: Tomislav Nikolić je imao nekoliko bisera. To je taj biser o guberniji, kao i izjava o uvođenju vanrednog stanja data tokom ona tri famozna dana kada je bio na čelu skupštine Srbije. I to nije jedino. On je izjavio da bi Rusima trebalo ponuditi da izgrade vojnu bazu u Srbiji, na Kopaoniku ili na Pasuljanskim livadama, za vreme kampanje uoči predsedničkih izbora išao je u Rusiju, a, ovih dana se najavljuje, bar tako pišu mediji, da će ga primiti ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. Kad je reč o odnosu Srbije prema Rusiji on igra na kartu sentimentalnosti zbog pomoći Rusije u Savetu bezbednosti oko Kosova i zbog energetskih projekata i aranžmana sa Rusijom. Međutim, u poslednje vreme Tomislav Nikolić se, o tome smo već govorili, pomera i prema drugim zvaničnicima međunarodne zajednice, pre svega Evropske unije.

Omer Karabeg: I na kraju, može li se desiti da Srpska napredna stranka na narednim parlamentarnim izborima osvoji vlast i da Tomislav Nikolić konačno ostvari svoj san i postane premijer?

Vladimir Vuletić: Ne isključujem takav scenario, ali to, naravno, neće zavisiti samo od Tomislava Nikolića. Međutim, ono što u svakom slučaju nije mogućno je da Srpska napredna stranka osvoji onih famoznih 50 plus jedan glas, drugim rečima da samostalno formira vladu. Njoj će biti potreban koalicioni partner ili koalicioni partneri. Ukoliko do toga dođe, ja nisam siguran da će svi ti koalicioni partneri biti iz redova sadašnje opozicije. Moraće da dođe do određenog prekombinovanja na političkoj sceni Srbije da bi Srpska napredna stranka postala jedan od ključnih igrača u vladi.

Slaviša Orlović: Ja mislim da je nemoguće da Tomislav Nikolić i Srpska napredna stranka osvoje vlast, ali je sasvim moguće da budu u vlasti. Formiranje vlasti zavisi od koalicionog aranžmana, a pokazalo se da u Srbiji, kada je vlast u pitanju, nijedna partija nije gadljiva. U tom smislu, ako zafali broj glasova da se napravi aranžman, vrlo je moguće da se njemu ponudi i premijersko mesto.