Pada li Dodikova popularnost?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o odnosu snaga na političkoj sceni u Republici Srpskoj. Sagovornici su bili Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke, i Srđan Puhalo, socijalni psiholog, također iz Banjaluke.

Razgovaralo se o tome kolika je realna popularnost premijera Republike Srpske Milorada Dodika i njegove partije Saveza nezavisnih socijaldemokrata, ko im daje najveću podršku, koja je najslabija tačka Dodikovog režima i ko su mu najveći oponenti, koja je funkcija referenduma koji Milorad Dodik uporno najavljuje, koliko korupcija u stukturama vlasti utiče na opredjeljivanje birača, kao i tome da li će priča o nacionalnoj ugroženosti biti glavna tema kampanje uoči parlamentarnih izbora oktobra ove godine.

APSOLUTNI VLADAR

Omer Karabeg: Može li se reći da premijer Milorad Dodik i njegova partija, Savez nezavisnih socijaldemokrata, danas apsolutno vladaju Republikom Srpskom?

Tanja Topić: Moj odgovor je kratak i jasan - da, aposlutno vladaju, s tim da bih ja napravila razliku između Milorada Dodika i njegove partije. Zapravo onaj koji apsolutno vlada političkom scenom je Milorad Dodik i on ima mnogo više moći nego što je to slučaj sa njegovom političkom partijom.

Srđan Puhalo: Dodik je dominantna figura, ne samo u Republici Srpskoj, nego i u cijeloj Bosni i Hercegovini. Stiče se utisak da on sve kotroliše. Na gotovo svim političkim funkcijama nalaze se njegovi ljudi. I mediji su u njegovim rukama, barem njihov najveći dio. Nije onda čudno što on dominira političkom scenom u Republici Srpskoj.

Omer Karabeg: Kolika je njegova popularnost? Koliko je on omiljen u narodu?

Tanja Topić: On je populista koji uživa veliku podršku. Dodik je, zapravo, čovjek naroda, pa se ono što zovemo široke narodne mase vrlo lako identifikuje s njim. Međutim, njegova realna popularnost, odnosno podrška, obuhvata negdje četvrtinu do petinu ukupnog biračkog tijela. Zaboravlja se da polovina glasača već u nekoliko izbornih ciklusa apstinira, tako da onaj veliki procenat podrške, koji Dodik dobija na izborima, nije realan.

Srđan Puhalo: Rekao bih da se uočava tendenciju laganog pada njegove popularnosti. Mnogo toga što je obećano u predizbornoj kampanji 2006. godine nije ispunjeno, sada sve dolazi na naplatu, pa se njegova popularnost krnji. Naravno, taj pad nije drastičan, ali mislim da postoji tendencija opadanja njegove popularnosti čega je on itekako svjestan. S obzirom da se nametnuo kao ličnost koja ima rješenje za sve probleme u Republici Srpskoj, sada, kada nije ostvario ono što je obećao, polako u očima ljudi postaje glavni krivac za neispunjena obećanja.

SAM SEBI NAJVEĆI PROBLEM

Omer Karabeg: Koji slojevi društva daju najveću podršku Miloradu Dodiku i njegovoj partiji?

Tanja Topić: To su oni slojevi koji su doskora davali podršku nacionalnoj Srpskoj demokratskoj stranci. Oni su u njemu prepoznali neku vrstu spasitelja i zaštitnika srpskih nacionalnih interesa.

Srđan Puhalo: Ja mislim da je on postigao nešto što sanja svaki političar, a to je da ima veoma pravilno raspoređenu glasačku bazu. Neka istraživanja, koja sam radio, pokazuju da su za njegovu partiju na izborima 2006. godine podjednako glasali i muškarci i žene, i selo i grad, kao i ljudi sa srednjom stručnom spremom koji predstavljaju najširu glasačka bazu. Generalno gledajući, za njega su na prošlim izborima glasali svi slojevi i sve kategorije stanovništva u Republici Srpskoj, ali je pitanje da li će na slijedećim izborima sve te ljudi moći ponovo da pridobije. Bojim se da problemi polako izlaze na vidjelo i da se već sada dešavaju neka prestrojavanja i prelivanja glasača Saveza nezavisnih socijaldemokrata u druge stranke.

Omer Karabeg: Ko su u ovom trenutku najveći oponenti Miloradu Dodiku?

Tanja Topić: Ne znam da li je najozbiljni i najjači, ali svakako je najglasniji i najviše prisutan u javnosti lider Radikala Milanko Mihaljica koji najviše i najžešće udara. Mislim da je opozicija dobila na snazi kad je Partija demokratskog progresa Mladena Ivanića donijela odluku da pređe u opoziciju. Iako se ta partija još nije oslobodila nekih svojih problematičnih osoba, kao i nekih kriminalnh repova koje dosta dugo vuče, jer je dugo bila u vlasti, ipak je prelaskom Partije demokratskog progresa u opozicioni blok opozicija dobila i na snazi i na kvalitetu. Što se tiče Srpske demokratske stranke, ona se još nije pozicionirala i nije se razvila u pravu opoziciju, jer ponekad koketira sa vladajućom strankom. Ali nekih istinskih i ozbiljnih oponenata teško da ima zato što je vlast uspostavila potpunu kontrola nad svim segmentima društva, posebno nad medijima.

Srđan Puhalo: Ne bih mogao da kažem neko ime u opoziciji koje se iskristalisalo kao glavna tačka otpora sadašnjoj vlasti. Mislim da u opoziciji ne postoji osoba za koju bi se moglo reći da je najveći Dodikov oponent. Ja mislim da je Dodiku u ovom trenutku najveći oponent teška ekonomska situacija, nezaposlenost i nedostatak novca. To je ono na šta on nema odgovor. Pitanje je samo da li će opozicija to umjeti da iskoristi.

Omer Karabeg: Koja je najslabija tačka Dodikovog režima?

Srđan Puhalo: Mislim da je Milorad Dodik i najjača i najslabija karika u svojoj partiji. S jedne strane, on ima neke hipoteke koje ga opterećuju i onemogućavaju da uvijek racionalno razmišlja, što bi kao lider morao da čini, a, s druge strane, on je i najjača karika jer nosi tu partiju. Postavlja se pitanje šta će se desiti sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata kad Dodik jednog dana prestane da se bavi politikom. Reklo bi se sudbina te partije prvenstveno zavisi od sudbine Milorada Dodika.

Tanja Topić: Slažem se s tim da je Dodik sam sebi najveći problem. On se nametnuo kao rješenje svih naših problema i sada se od njega očekuje da ih i riješi što ga dovodi u izuzetno tešku situaciju. Pred njim su veliki finansijski problemi jer je naš budžet tako koncipiran da svaka peta marka dolazi od sredstva MMF-a. Sjećam se da je Dodik, kada je nakon svog prvog mandata izgubio vlast i otišao u opoziciju, izjavio da je, dok je bio na vlasti, mislio da je svemoguć i da je sam bog, ali da tu grešku nikad neće ponoviti. Bojim da on tu grešku ponavlja i da je to upravo ono što će mu se obiti o glavu.

BIRAČI SU 'BAŽDARENI' NA NACIONALNU MATRICU

Omer Karabeg: Koliko raširena korupcija utiče na rejting vladajuće stranke?

Srđan Puhalo: Republika Srpska je mala sredina i sve što se u njoj dešava lako se sazna, tako da je korupcija u vladajućim krugovima veoma vidljiva. Mislim da će to građani Republike Srpske imati na umu kada budu glasali okobra 2010. godine, ali je teško reći koliko će to uticati na ishod izbora. Sve zavisi od toga koje će teme Savez nezavisnih socijaldemokrata nametnuti kao dominantne u predizbornoj kampanji.

Omer Karabeg: Gospođo Topić, mislite li da će korupcija imati uticaja na opredeljivanje birača na narednim izborima?

Tanja Topić: Neće. Sjećam se da je uoči prošlih izbora vladajuća struktura najavljivala bespoštednu borbu sa korupcijom. Trebalo je da bude izvedena revizija privatizacije, da se donese zakon o nelegalno stečenoj imovini, formirano je i specijalno tužilaštvo, ali su rezultati izostali. Ta tema će biti prisutna i u ovogodišnjoj predizbornoj kampanji, ali se na osnovu nje glasačko tijelo neće bitno opredjeljivati. Naravno i na ovom prostoru korupcija će jednog dana doći na dnevni red, kao što je to sada slučaj u Hrvatskoj, ali za nekih četiri, pet ili više godina.

Omer Karabeg: Znači li to da će se i ove godine izbori dobijati na priči o ugroženosti nacije i nacionalnih interesa?

Tanja Topić: Apsolutno. Ovdašnje biračko tijelo je baždareno da funkcioniše po nacionalnoj matrici. Prosječan glasač u Republici Srpskoj nije politički osviješćen, naša demokratska svijest je na niskoj razini. Već sada je jasno da će ovogodišnjom predizbornom kampanjom dominirati nacionalna pitanja i da će je karakterizirati povišene nacionalne tenzije.

Srđan Puhalo: U svim poslijeratnim izborima uočljiva je jedna kontradiktornost. U istraživanjima javnog mnjenja građani uvijek na prvo mjesto stavljaju ekonomska pitanja, zaposlenje, socijalna pitanja, korupciju, svi kažu da su to najvažniji problemi, a kada dođu izbori to biva demantovano. Političke stranke uvijek uspiju da javno mnjenje usmjere na neka druga pitanja, a to su obično pitanja odbrane Republike Srpske i opstanka naroda. Ima tu, međutim, i jedna druga stvar. Nacionalna retorika je na izborima u Republici Srpskoj onoliko dominantna koliko to dozvoljavaju ljudi iz međunarodne zajednice i iz Federacije Bosne i Hercegovine. S obzirom da ovdje postoji apsolutni konsenzus da je Republika Srpska nešto o čemu nema razgovora i što se ne dovodi u pitanje, ta priča neće biti toliko ubojita niti će mobilisati glasače, ukoliko se u Federaciji ne pojavi neki političar koji će se primiti na tu priču i reći: “Republiku Srpsku treba ukinuti“. To se je desilo 2006. godine. kada je Haris Silajdžić sa tezom o ukidanju Republike Srpske iznio kampanju Milorada Dodika. Znači, ako na ovogodišnjim izborima ne bude odgovora iz Federacije i ako se međunarodna zajednica ne bude u to petljala, pitanje opstanka Republike Srpske neće biti toliko aktuelno i onda bi se možda mogli nametnutni životni problemi, pitanja koja se tiču svakodnevnog života građana. A tu Savez nezavisnih socijaldemokrata nema šta da ponudi glasačima. Ako na ovogodišnjim izborima opet bude zajedničke igre partija iz Republike Srpske i Federacije, naročito onih velikih - SDA, HDZ i SNSD, možemo očekivati žešću nacionalnu retoriku. A, ako toga ne bude, onda je moguće da će i ekonomska pitanja doći do izražaja.

Tanja Topić: Sve to izgleda kao da se političke elite iz oba entiteta dogovore da će međusobno ratovati i podizati tenzije kako bi homogenizovali i mobilisali glasačko tijelo da glasa za takozvane zaštitnike nacionalnih interesa. Oni se međusobno podržavaju i održavaju na vlasti upravo zahvaljujući toj priči.

ZVECKANJE REFERENDUMOM

Omer Karabeg: Kolika je podrška referendumu koji najavljuje Milorad Dodik? Koliko ima istine u onome što opozicioni lideri Dragan Čavić i Mladen Ivanić tvrde da je to obična ujdurma vladajuće partije?

Tanja Topić: Ja mislim da bi podrška na tom referendumu bila 199,99 posto. Referendumi koji se organizuju tako da unaprijed znate ishod zapravo služe demagozima i diktatorima. Pitanje je, međutim, da li će do tog referenduma uopšte i doći. Ja lično ne smatram da je taj referendum realna opcija. Riječ je zapravo o zveckanju referendumom. Sjetimo se da je i uoči izbora 2006. godine to bila velika ponuda glasačkom tijelu koja nikada nije realizovana. Malo ko danas smatra da je ta priča o referendumu vjerodostojna žato što se toliko upotrebljavala, zloupotrebljavala, trošila i potrošila.

Srđan Puhalo: Ljudi u Republici Srpskoj zaista žele da se otarase međunarodne zajednice, odnosno stranaca zato što je stvorena slika da su oni krivi za sve što nam se ovdje dešava. Savez nezavisnih socijaldemokrata je prepoznao taj bijes i želi da ga maksimalno iskoristi. Priča o referendumu zapravo služi za bildanje mišića vladajuće stranke pred predstojeće izbore kako bi se skrenula pažnja sa gorućih pitanja koja tište ljude - plate, penzije, zaposlenje, zatvaranje firmi, loša ekonomska situacija. Savez nezavisnih socijaldemokrata koristi referendum kao sredstvo da homogenizuje javno mnjenje i da se opet pojavi kao lider koji štiti Republiku Srpsku.

Omer Karabeg: Gospođo Topić, mislite li i Vi da je referendum ustvari u funkciji predstojećih izbora?

Tanja Topić: Apsolutno. I u predizbornoj kampanji 2006. godine ključna riječ bila je referendum. Zveckanje referendumom slušamo i sada, on će biti postavljen na počasno mjesto u predizbornoj kampanji narednih mjeseci. Kolega Puhalo je dobro primijetio da se referendum koristi i za to da bi se sav bijes usmjerio prema strancima, da bi se oni proglasli glavnim krivcima za stanje u Bosni i Hercegovini jer se na taj način vlastita odgovornost za sadasnje loše stanje potiskuje na marginu.

DODIK ĆE DOBITI IZBORE, ALI NE I VEĆINU

Omer Karabeg: Ima li u Republici Srpskoj naznake novih političkih snaga koje bi u budućnosti mogle da igraju važnu ulogu na političkoj sceni Republike Srpske? Vidite li te snage?

Srđan Puhalo: Ja to sada ne vidim. Ono što je za mene veliki problem je što maltene 99 posto stranaka u Republici Srpskoj imaju slično mišljenje o mnogim pitanjima, jedina je razlika u tome da li su na vlasti ili u opoziciji. Ne vidim tu nove ideje, niti novi pristup u rješavanju problema, o viziji budućnosti, da i ne govorimo. Ne vidim nikakvu alternativu koja nudi nešto novo.

Tanja Topić: Ni ja ne vidim nikakvu alternativu upravo zbog toga što danas među političkim strankama u Republici Srpskoj postoji potpuni konsenzus o većini pitanja. Recimo, partija koja sebe proglašava socijaldemokratskom ni u čemu se ne razlikuje od jedne nacionalne partije. Za mene bi kvalitetno novi iskorak bio kada bi se u Republici Srpskoj pojavila politička opcija koja bi se zalagala za jaku i prosperitetnu Bosnu i Hercegovinu, a o takvom nečemu samo se može sanjati. Naravno da potencijal za novu političku snagu postoji, a njene pristalice treba tražiti među onih 50 odsto apstinenata koji ne izlaže na birališta baš zato što ne vide nikakvu alternativu sadašnjim političkim strankama.

Srđan Puhalo: Ja mislim da neće biti šanse za pojavu političke alternative u Republici Srpskoj sve dok se ne riješe krucijalna pitanja od kojih zavisi opstanak Bosne i Hercegovine. A to su, prije svega, reforma ustava i rješavanje onih problema koji uvijek iznova generišu strah jednih od drugih.

Omer Karabeg: Mislite li da će Milorad Dodik i njegova partija dobiti i naredne parlamentarne izbore oktobra ove godine?

Srđan Puhalo: Odgovor je - da, samo neće, čini mi se, dobiti u onom procentu kao 2006. godine. Oni neće tako lako otići sa vlasti, samo će im biti potrebno više koalicionih partnera da bi ostali na vlasti. To mene podsjeća na ono razdoblje vlasti Slobodana Miloševića kada je on dobijao sve manje i manje glasova i morao da pravi sve veće i veće koalicije. Mislim da će takva situacija biti i kod nas.

Tanja Topić: Ja isto tako pretpostavljam da će Savez nezavisnih socijademokrata ostati najjača politička partija, ali ne u onoj mjeri kao što je to bilo 2006. godine. To znači da će joj biti potrebni koalicioni partneri bez kojih neće moći formirati vlast, što mislim da je dobro za opšti politički ambijent u Republici Srpskoj. Nagledali smo se dosta primjera koji pokazuju koliko je pogubno kada u jednom društvu, u kojem demokratija nije konsolidovana i u kojem su institucije jako slabe, apsolutnu vlast dobije jedna politička partija. Tada je ugrožen čitav demokratski ambijent. Mislim, dakle, da će Savez nezavisnih socijaldemokrata ostati najjača politička partija, ali bez mogućnosti da ovog puta apsolutno vlada.