(U Mostu RSE u januaru 2010. godine uspostavljen je prvi kontakt između gradonačelnika Sarajeva i Beograda)
Razgovarala: Biljana Jovićević
Omeru Karabegu, dugogodišnjem novinaru Radija Slobodna Evropa i uredniku emisije “Most”, u petak uveče je uručena nagrada "Dr Erhard Busek" za doprinos boljem razumijevanju u Jugoistočnoj Evropi za 2010., koju dodjeljuje Medijska organizacija Jugoistočne Evrope (South East Europe Media Organisation - SEEMO).
Kolega Karabeg kaže kako u početku Mosta nije bilo lako, ali da su ipak svi pristajali na dijalog i u ratnom vremenu, te da je jedini koji je odbio učešće u ovoj emisiji do sada Kosta Čavoški.
Karabeg: Kada smo došli na tu ideju, početkom 1994. godine u Minhenu, kada je i osnovana redakcija RSE, to je izgledalo kao potpuno nemoguća misija. Tražiti od ljudi iz Sarajeva, koji su pod snajperima, pod granatama, da razgovaraju sa nekim iz Beograda, odakle su stizali nalozi i municija za trupe koje su opkolile Sarajevo, izgledalo je neverovatno. Ipak smo odlučili da pokušamo da uspostavimo dijalog. To su bila grozna vremena. Ništa nije funkcionisalo, sve veze su bile u prekidu, rođaci se nisu mogli čuti. U početku je ideja bila da povezujemo rođake i porodice jer su porodice bile rasturene. Na kraju smo zaključili da je to ipak posao Crvenog krsta, a ne naš. Naš posao je da se bavimo povezivanjem ljudi.
Za divno čudo, to je funkcionisalo. Svi smo bili iznenađeni, pa i ja sam. U početku sam išao na sigurno i birao sam antiratne aktiviste, za koje sam znao da me neće odbiti. Bilo je tada rizično razgovarati preko linija fronta. Vrlo lako si mogao da zaradiš epitet izdajnika.
Karabeg: To su bili antiratni aktivisti. Znam da je prvi iz Beograda tada bio Konstantin Obradović. On je bio profesor međunarodnog prava, bio je član Kruga, intelektualac. Malo po malo, došlo je i do toga da zovem ljute nacionaliste, i s jedne i sa druge strane, koji su, za divno čudo, pristajali. Oni se ni u čemu nisu slagali, polemike su bile oštre.
Sećam se jednog Mosta u kojem su sagovornici bili Radoš Ljušić, profesor Univerziteta na Katedri za istoriju iz Beograda i Zdravko Tomac. To su frcale iskre, u smislu Šovinističke farse – šta je ko kome šta uradio – ali nije bilo uvreda. Ni jednom nisam morao da prekinem Most zato što se atmosfera tako usijala da je situacija postala neprijatna. To nisam ni jednom doživeo.
Jedanput ili dva puta su me neki ljudi odbili. Sećam se da me je nakon NATO bombardovanja odbio Kosta Čavoški, koji je ranije učestvovao u Mostu. Kada sam ga ponovo pozvao, on je rekao da neće više da govori za RSE jer podržava bombardovanje Srbije. Pitao sam ga a otkuda mu to. Rekao je da nikada ne kažemo agresiju na Srbiju. Mi nikada nismo rekli da nije bila agresija na Srbiju. Mi kažemo - bombardovanje Srbije. Mislim da je on jedini koji me odbio.
Nema više Jugoslavije, ali problemi su isti
Karabeg: Pristajali su. To je čudno, ali sada mi se dešava, ne da ne pristaju, hoće oni, ali ne bi oni dijalog, hoće intervju. Ali Most nije emisija monologa ili intervjua, već dijaloga. Apsurdno zvuči da je u ona teška vremena, kada je rizično bilo i razgovarati sa drugom stranom, bilo lakše uspostaviti dijalog između potpuno suprotstavljenih pozicija, nego danas.
Omer Karabeg na dodjeli nagrade, Beč, 15. oktobar 2010To se uglavnom odnosi na političare, ne na profesore Univerziteta, na javne radnike. Političari imaju svoje medije i zašto bi se oni izlagali konfrotiranju svojih mišljenja, kada imaju svoje medije, svoje novinare. Njegov novinar će da mu namesti pitanja, on će da poentira. Može da kaže šta god hoće, a ovaj mu se neće suprotstaviti. Zašto bi išao u dijalog? Uvek će naći svoje medije.
Karabeg: Nije se promenio fokus. Malo teže dolazim do ljudi koji su spremni da konfrotiraju mišljenja. Zbog toga se orijentišem na analizu. Recimo, uzmem temu korupcija i uzmem eksperta iz Srbije i Hrvatske. Jedan priča o situaciju u Srbiji, a drugi u Hrvatskoj. Uzmem recimo temu odnos prema Bosni i Hercegovini. Ljudi analiziraju. Mislim da ljudi to sa zanimanjem slušaju jer je dosta slična situacija. Nema više Jugoslavije, sve je propalo, ali problemi su ostali isti – penzioneri slabo žive na celom području bivše Jugoslavije, zdravstvena zaštita je svugde slaba, plate su male, štrajkova ima, nacionalizma sa svake strane. Ima jako mnogo sličnosti.
Karabeg: Ne mogu da kažem kakav je bio uticaj Mosta, to mogu neki drugi ljudi da kažu. Za Most se zna jer ga prenosi dosta medija. Mislim da ima još dosta tema o kojima može da se priča. Svaki dan se nameću neke nove teme. Ima kontroverzi koliko god hoćete. Ima o čemu da se priča. Uvek kažem - Ako je i jedan jedini Most donio pomirljivost, pomirenje, tolerantni govor, onda je to uspeh. Tolerancije ima najmanje, i 16 godina posle rata.
Karabeg: Jesu, ponavljali su se. Zvao sam vrlo često pametne ljude. Vrlo često sam zvao Žarka Korača, Žarka Puhovskog, Latinku Perović, Srđana Dizdarevića, Natašu Kandić, Stipu Mesića. Gosti su bili i oni koji više nisu među živima, kao što su Mika Tripalo, Bogdan Bogdanović, Miladin Životić.
Među mnogobrojnim čestitkma Omeru Karabegu su i one od visokog predstavnika u BiH Valentina Inzka i Jovana Divjaka, penzionisanog generala Armije BiH.
Austrijski diplomata kaže da je novinar Radija Slobodne Evrope istinski zaslužio nagardu "Dr Erhard Busek".
"Od nastanka ove emisije 1994. godine, pa čak i ranije, Vi ste predano i hrabro radili na izgradnji mostova između ljudi koji pripadaju različitim grupama u Jugoistočnoj Evropi. Ko bi znao više o suštinskoj važnosti ovog velikog zadatka od ljudi u Bosni i Hercegovini, koje jako cijenim. Ne samo kao graditelj mostova nego i kao novinar Vi ste dali primjer za demokratski razvoj ovog regiona," stoji u Inzkovoj čestitci.
Divjak je u čestitci Karabegu napisao:
"Mislim da je emisija "Most" prevazišla očekivanja samog autora. Uspostavljanje ratom pokidanih veza na čemu radite, gospodine Karabeg, je bez presedana i sigurno da je doprinelo u rasvjetljavanju mnogih istina o ratovima i agresijama na Zapadnom Balkanu."
Razgovarala: Biljana Jovićević
Omeru Karabegu, dugogodišnjem novinaru Radija Slobodna Evropa i uredniku emisije “Most”, u petak uveče je uručena nagrada "Dr Erhard Busek" za doprinos boljem razumijevanju u Jugoistočnoj Evropi za 2010., koju dodjeljuje Medijska organizacija Jugoistočne Evrope (South East Europe Media Organisation - SEEMO).
Kolega Karabeg kaže kako u početku Mosta nije bilo lako, ali da su ipak svi pristajali na dijalog i u ratnom vremenu, te da je jedini koji je odbio učešće u ovoj emisiji do sada Kosta Čavoški.
RSE: Doprinos dobroj komunikaciji, razumijevanju mišljenja i saradnji u Jugoistočnoj Evropi je od početka bila misija ili ideja Mosta, možda još važnija tada, kada ste počeli, nego danas, zbog uslova u kojima se radilo. Koliko je teško bilo nagovoriti, tada dvije suprotstavljene strane, i to ratom konfrotirane strane, da pristanu na dijalog?
Karabeg: Kada smo došli na tu ideju, početkom 1994. godine u Minhenu, kada je i osnovana redakcija RSE, to je izgledalo kao potpuno nemoguća misija. Tražiti od ljudi iz Sarajeva, koji su pod snajperima, pod granatama, da razgovaraju sa nekim iz Beograda, odakle su stizali nalozi i municija za trupe koje su opkolile Sarajevo, izgledalo je neverovatno. Ipak smo odlučili da pokušamo da uspostavimo dijalog. To su bila grozna vremena. Ništa nije funkcionisalo, sve veze su bile u prekidu, rođaci se nisu mogli čuti. U početku je ideja bila da povezujemo rođake i porodice jer su porodice bile rasturene. Na kraju smo zaključili da je to ipak posao Crvenog krsta, a ne naš. Naš posao je da se bavimo povezivanjem ljudi.
Za divno čudo, to je funkcionisalo. Svi smo bili iznenađeni, pa i ja sam. U početku sam išao na sigurno i birao sam antiratne aktiviste, za koje sam znao da me neće odbiti. Bilo je tada rizično razgovarati preko linija fronta. Vrlo lako si mogao da zaradiš epitet izdajnika.
RSE: Ko su bili sagovornici u prvim mostovima i kako su se ti dijalozi odvijali?
Karabeg: To su bili antiratni aktivisti. Znam da je prvi iz Beograda tada bio Konstantin Obradović. On je bio profesor međunarodnog prava, bio je član Kruga, intelektualac. Malo po malo, došlo je i do toga da zovem ljute nacionaliste, i s jedne i sa druge strane, koji su, za divno čudo, pristajali. Oni se ni u čemu nisu slagali, polemike su bile oštre.
Sećam se jednog Mosta u kojem su sagovornici bili Radoš Ljušić, profesor Univerziteta na Katedri za istoriju iz Beograda i Zdravko Tomac. To su frcale iskre, u smislu Šovinističke farse – šta je ko kome šta uradio – ali nije bilo uvreda. Ni jednom nisam morao da prekinem Most zato što se atmosfera tako usijala da je situacija postala neprijatna. To nisam ni jednom doživeo.
Jedanput ili dva puta su me neki ljudi odbili. Sećam se da me je nakon NATO bombardovanja odbio Kosta Čavoški, koji je ranije učestvovao u Mostu. Kada sam ga ponovo pozvao, on je rekao da neće više da govori za RSE jer podržava bombardovanje Srbije. Pitao sam ga a otkuda mu to. Rekao je da nikada ne kažemo agresiju na Srbiju. Mi nikada nismo rekli da nije bila agresija na Srbiju. Mi kažemo - bombardovanje Srbije. Mislim da je on jedini koji me odbio.
Nema više Jugoslavije, ali problemi su isti
RSE: U principu, sagovornici uvijek pristaju, bez obzira da li se radi o ljutim političkim protivnicima?
Karabeg: Pristajali su. To je čudno, ali sada mi se dešava, ne da ne pristaju, hoće oni, ali ne bi oni dijalog, hoće intervju. Ali Most nije emisija monologa ili intervjua, već dijaloga. Apsurdno zvuči da je u ona teška vremena, kada je rizično bilo i razgovarati sa drugom stranom, bilo lakše uspostaviti dijalog između potpuno suprotstavljenih pozicija, nego danas.
RSE: U početku su većinom bile dvije konfrotirane strane i uglavnom su teme bile regionalne. Danas se bavite tematski aktualnim problemima u regionu, ali i unutra država pojedinačno. Ne mora biti riječ o dvjema konfrotiranim stranama, već o ljudima koji će objasniti ili analizirati problem. Znači li to da se malo promijenio fokus?
Karabeg: Nije se promenio fokus. Malo teže dolazim do ljudi koji su spremni da konfrotiraju mišljenja. Zbog toga se orijentišem na analizu. Recimo, uzmem temu korupcija i uzmem eksperta iz Srbije i Hrvatske. Jedan priča o situaciju u Srbiji, a drugi u Hrvatskoj. Uzmem recimo temu odnos prema Bosni i Hercegovini. Ljudi analiziraju. Mislim da ljudi to sa zanimanjem slušaju jer je dosta slična situacija. Nema više Jugoslavije, sve je propalo, ali problemi su ostali isti – penzioneri slabo žive na celom području bivše Jugoslavije, zdravstvena zaštita je svugde slaba, plate su male, štrajkova ima, nacionalizma sa svake strane. Ima jako mnogo sličnosti.
RSE: Most je uvijek među najpopularnijim emisijama, najčitaniji na našoj web stranici. Da li imate utisak da je 16 godina kasnije vaša emisija ispunjena, da je postignut impakt ili uticaj?
Karabeg: Ne mogu da kažem kakav je bio uticaj Mosta, to mogu neki drugi ljudi da kažu. Za Most se zna jer ga prenosi dosta medija. Mislim da ima još dosta tema o kojima može da se priča. Svaki dan se nameću neke nove teme. Ima kontroverzi koliko god hoćete. Ima o čemu da se priča. Uvek kažem - Ako je i jedan jedini Most donio pomirljivost, pomirenje, tolerantni govor, onda je to uspeh. Tolerancije ima najmanje, i 16 godina posle rata.
RSE: Koji su vam najdraži sagovornici bili i da li su se sagovornici ponavljali tokom svih ovih godina?
Karabeg: Jesu, ponavljali su se. Zvao sam vrlo često pametne ljude. Vrlo često sam zvao Žarka Korača, Žarka Puhovskog, Latinku Perović, Srđana Dizdarevića, Natašu Kandić, Stipu Mesića. Gosti su bili i oni koji više nisu među živima, kao što su Mika Tripalo, Bogdan Bogdanović, Miladin Životić.
Inzkova čestitka Karabegu
Čestitke KarabeguMeđu mnogobrojnim čestitkma Omeru Karabegu su i one od visokog predstavnika u BiH Valentina Inzka i Jovana Divjaka, penzionisanog generala Armije BiH.
Austrijski diplomata kaže da je novinar Radija Slobodne Evrope istinski zaslužio nagardu "Dr Erhard Busek".
"Od nastanka ove emisije 1994. godine, pa čak i ranije, Vi ste predano i hrabro radili na izgradnji mostova između ljudi koji pripadaju različitim grupama u Jugoistočnoj Evropi. Ko bi znao više o suštinskoj važnosti ovog velikog zadatka od ljudi u Bosni i Hercegovini, koje jako cijenim. Ne samo kao graditelj mostova nego i kao novinar Vi ste dali primjer za demokratski razvoj ovog regiona," stoji u Inzkovoj čestitci.
Divjak je u čestitci Karabegu napisao:
"Mislim da je emisija "Most" prevazišla očekivanja samog autora. Uspostavljanje ratom pokidanih veza na čemu radite, gospodine Karabeg, je bez presedana i sigurno da je doprinelo u rasvjetljavanju mnogih istina o ratovima i agresijama na Zapadnom Balkanu."
