U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome koliko Kina pomaže Aleksandru Vučiću da učvrsti svoju vlast u Srbiji. Sagovornici su bili dva ekonomska analitičara iz Beograda - Miša Brkić i Mijat Lakičević.
Bilo je reči o tome koliko je para Kina uložila u Srbiju, da li su kineski krediti skuplji od onih koji se mogu dobiti na međunarodnom tržistu, zašto je Kina kupila dva najveća srpska gubitaša - Železaru Smederevo i Rudarsko topinačarski basen Bor, kako se Vučić hvali da Kinezi toliko ulažu u Srbiju zahvaljujući njegovim bliskim odnosima sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, da li kineske pare lakše ulaže u Srbiji zato što su i u Srbiji i u Kini na vlasti autoriitarni lideri, da li će Kina u Srbiji napraviti svoj najveći industrijski park u Evropi u kome će biti zaposleno 10.000 ljudi, da li će se u Srbiji proizvoditi kineski leteći automobili, kao što je nagovestio predsednik Vučić, kao i o tome da li će Srbija biti u stanju da vrati Kini velike zajmove i kakve garancije ima Kina da će pare biti vraćene.
Omer Karabeg: Koliko je Kina uložila para u Srbiju otkako je Vučić na vlasti?
Miša Brkić: Pre neki dan premijerka Ana Brnabić je izjavila da su kineske investicije u Srbiji dostigle 10 milijardi dolara. Odkada je pokrenut projekt Pojas i put - to je taj takozvani novi Put svile - Kina je investirala oko 15 i po milijardi dolara u 16 država koje su obuhvaćene tim projektom. Srbija je, dakle, dobila veliki deo tog novca.
Mijat Lakićević: To nisu investicije, osim onoga što je investirano u Železaru Smederevo i onoga što treba da bude investirano u Rudarsko-topioničarski basen Bor (RTB). Lavovski deo tog novca su zapravo krediti.
Poklon Vučiću
Omer Karabeg: Kina je rešila dva velika problema koji su dugo opterećivali ekonomiju Srbije. Kupila je Železaru Smederevo i Rudarsko- topioničarski bazen Bor, koji su godinama proizvodili gubitke. Zar to nije bio lep poklon Vučiću?
Miša Brkić: To je bio pojas za spasavanje. Dogovor o kupovini Železare Smederovo i RTB Bora, koji je bio spasonosan za Vučića, napravljen je u četiri oka između dva predsednika - Vučića i Si Đinpinga. Vučić je priznao da je u nekoliko navrata molio Si Đinpinga da Kina to kupi. Reč je o pomami za novcem koji Kina nudi. Ne zna se da li je to jeftin novac ili ne. Ne samo Srbija nego i druge siromašne zemlje Zapadnog Balkana, koje na svetskom tržištu teško dolaze do kapitala, odlučuju se za kineski novac. U tom smislu Kina se našla pri ruci Srbiji, a zapravo se radi o kineskom strateškom planu u koji je Srbija neoprezno uletela u inat Evropskoj uniji, iako domaći političari stalno govore da je naš strateški cilj ulazak u Uniju. Rekao bih da je to opasno partnerstvo usmereno protiv Evropske unije.
Omer Karabeg: Vučić se do sada pet puta sastao sa kineskim predsednikom. Da li Kina ulaže u Srbiju zahvaljujući Vučićevom dobrom odnosu sa kineskim predsednikom, čime se on stalno hvali?
Mijat Lakićević: Za Kinu je Srbija vrlo važna zemlja na novom Putu svile. Inače, taj projekt nije naišao na preterano oduševljenje u svetu. Recimo, Indija, Japan i neke druge zemlje prilaze mu sa velikom rezervom, jer smatraju da se iza toga kriju kineske geostrateške ambicije. Sa Srbijom i još nekim zemljama na Balkanu Kina može da radi van pravila dogovarajući poslove sa rukovodećim ljudima u četiri oka. Kineski novac uopšte nije jeftin, on je skuplji od onog koji Srbija dobija od evropskih i međunarodnih finansijskih institucija. Kilometar pruge i autputa, koji se pravi kreditima dobijenim od Kine, skuplji je 30 do 50 posto nego kada se finansira novcem međunarodnih finansijskih institucija.
Dogovori u četiri oka
Omer Karabeg: Može li se reći da je Vučić pre svega imao sreću što je za vreme njegovog mandata Kina odlučila da uloži ogroman novac u obnovu takozvanog Puta svile da bi svoje proizvode plasirala u na evropsko tržište? Srbija je važna tačka na tom putu i otuda tolike investicije i krediti. Mislite li da bi Kina investirala i da je neko drugi predsednik, a ne Vučić?
Miša Brkić: Kina bi to radila ko god da je predsednik u Srbiji sve dok Srbija ima sistem u kome odlučuje jedan čovek i dokle god postoji mogućnost dogovaranja poslova u četiri oka. U takvim poslovima postoji mogućnost korupcije, što Kinezima odgovara. Oni se ne libe da potplate političare u zemljama koje su im važne za proboj prema evropskom tržištu.
Kineski projekt Pojas i put, odnosno novi Put svile, je imperijalni pohod Kine na Evropu. Sredinom prošlog veka imperijalne države započinjale su ratove da bi preko Balkana izašle na toplo more, a sada imamo obrnut proces. Posle kupovine luke u Pireju Kina pokušava da sa toplog mora dopre do tržista Evrope.
Naravno da je Vučić, kao pragmatičan i spretan političar, iskoristio tu priliku i rešio da ličnom pogodbom sa kineskim predsednikom završi posao. Ti ugovori su netransparentni, a u Srbiji se niko ne pita šta oni sadrže. Bojim se da bi Srbija mogla da dođe u situaciju u kojoj se po nekim pričama našla Crna Gora. Naime, priča se da su Crnogorci kao zalogu za kredit za izgradnju autoputa prema Srbiji dali jedan deo svoje državne teritorije. Ne bi me čudilo da neke slične klauzule postoje i u ugovorima koje Kina sklapa sa Srbijom.
Autoritarni lideri vole Srbiju
Omer Karabeg: Da li kineske pare lakše ulaze u Srbiju zato što su i Kini i u Srbiji na vlasti autoritarni lideri, pa Kini ne smeta što u Srbiji nema demokratije i vladavine prava, što inače smeta nekim evropskim investitorima?
Mijat Lakićević: Kina ide za svojim strateškim ciljem i ona rado posluje sa zemljama u kojima nema nikakvih pravila. Kineskim firmama, koje su zapravo državne, odgovara da rade direktno sa vlastima. Svaki investitor koji donosi novac u neku zemlju donosi i svoje običaje. Tako i Kina donosi u Srbiju svoje poslovne običaje koji su daleko od onih koji važe u Evropi. U Srbiji se kineskim kreditom gradi pruga Beograd- Budimpešta, a u Mađarskoj još ništa nije počelo zato što po pravilima Evropske unije mora da se raspiše tender, a Kina izbegava tendere. Njoj evropska pravila ne odgovaraju. Zašto onda Kina lakše dolazi u Srbiju? Upravo zato što ne mora da poštuje evropska pravila i što nema prepreke koje postoje u zemljama Evropske unije.
Miša Brkić: Kad je reč o poslovanju Srbije sa autoritarnim režimima Kina nije izuzetak. Srpski predsednik na sličan način razvija saradnju sa Turskom tako što sa turskim predsednikom Erdoganom dogovara investicije u Srbiji. To je slučaj i sa ruskim predsednikom Putinom. Sve te države u kojima postoje autoritarni režimi vole Srbiju, jer je slična njima.
Omer Karabeg: Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će Kina u Borči, kod Beograda, napraviti svoj najveći industrijski park u Evropi u koji će uložiti dve milijarde dolara i gde će biti zaposleno 10.000 ljudi. Rekao je da je potpisan i memorandum u tom smislu. Verujete li da će taj veliki projekt biti ostvaren?
Miša Brkić: To je za sada samo memorandum. To dosta liči na pumpanje mišića srpskog ministra finansija, ali Kina bi mogla da izgradi takav tehnološki park u Srbiji, pa da on bude odskočna daska za prodor kineskih kompanija na evropsko tržište.
Mijat Lakićević: Napraviće ga, ako bude dovela svoje ljude da u njemu rade. Mislim da od toga nema ništa, zato što Srbija nema dovoljno inženjera za elektrotehniku, elektroniku i digitalno mašinstvo. Svi ti ljudi su ovde već zaposleni ili su otišli u inostranstvo. Kada je nemačka kompanija Kontinental otvarala istraživački centar u Novom Sadu, u kome je nameravala da zaposli 500 inženjera, uzimala je stručnjake iz novosadskih kompanija i davala im velike plate. Nezaposlenih inženjera nije bilo. I Kinezi, ako bi bi pravili neki veliki tehnološki park u Srbiji, morali bi da uzimaju ljude iz drugih kompanija i da im daju velike plate, a oni nisu skloni da ih daju. Mislim da od toga nema ništa.
Leteći automobili
Omer Karabeg: Vučić je prošlog septembra, kada je bio u poseti Pekingu i kada se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, izjavio da bi Kinezi mogli u Srbiji da proizvode i leteće automobile?
Miša Brkić: Poruka je bila namenjena domaćoj javnosti da se zaseni prostota i da se pokaže koliko je visok nivo razumevanja, ljubavi i saradnje između predsednika dve države. Eto najzad ostvarenja sna o nebeskoj Srbiji uz pomoć kineske tehnologije.
Mijat Lakićević: Biće i u Srbiji letećih automobila, ali nije potrebno da Vučić to dogovara, jer on može sve da upropasti. Mnogo bi bilo bolje kada bi se u Srbiji napravio normalan politički i privredni sistem. Tada bi ozbiljne svetske kompanije dolazile u Srbiju i sve te stvari bi mogle i ovde da se rade. Ali ova vlast zapravo odbija investitore.
Naši ljudi koji su radili u američkoj Silikonskoj dolini dolazili su ovde da bi takve stvari pokrenuli, ali u Srbiji bankarski sistem onemogućava normalno poslovanje takvim firmama, on odbija preduzetnike i inovatore. Onda se pojavi Vučić, pa obeća da će dovesti leteće automobile iz Kine. To je farsa, to je žalosno. Sve dok Vučić bude u Srbiju dovlačio kompanije dajući im ogromne subvencije od razvoja nema ništa.
Kineska kolonija
Omer Karabeg: Da li će Srbija, koja je uzela tolike kredite od Kine, a gospodin Lakićević kaže da su oni skuplji od onih koji mogu da se dobiju na tržištu, biti u stanju da vrati Kini tako velike zajmove? Zar to ne brine Kinu?
Miša Brkić: Ne sumnjam da su ti zajmovi osigurani na dobar način. Nisam siguran da bi Kinezi pravili bilo kakve aranžmane u kojima će izgubiti. Ako dođe trenutak kada Srbija više neće moći da otplaćuje te ogromne zajmove, moglo bi se desiti da se probudimo u državi koja će biti kineska kolonija. Svemu tome doprinosi model, koji je napravila Srpska napredna stranka, u kome je Vučić motor srpske privrede i jedini koji je zaslužan za nenj razvoj. Taj model obožavanja predsednika postoji i u Kini i Rusiji. To je model koji je postojao u bivšim komunističkim zemljama i znamo kako je završio.
Mijat Lakićević: Mislim da se Kina dobro obezbedila. Recimo, uz Železaru Smederovo dobila je i 500 hektara plodne stiške zemlje. Kupovimom Rudarsko-topinicarskog basena Bor Kina praktično kontroliše razvoj tog dela Srbije. Tu će kineski ekonomski uticaj biti veliki i moći će da bude upotrebljen ili zloupotrebljen kako Kini bude odgovaralo.
Omer Karabeg: Da li Kina koristi snažne ekonomske veze da bi ostvarila i politički uticaj u Srbiji?
Miša Brkić: Rekao bih da je Kina, odnosno kineski predsednik Si Đinping, postala važan faktor srpske stabilokratije. Kina učvršćuje politički model kakav danas postoji u Srbiji. Ovih dana je vlada Srbije odlučila da kineska kompanija Huavej oprema velike gradove u Srbiji telekomunikacionim sistemima. Ta privatna kompanija ima vrlo čvrste veze sa kineskim političkim i državnim rukovodstvom, pa su se zbog toga u svetu javile sumnje da bi mogla da prenosi osetljive informacije kineskin vlastima. Kompanija to negira, ali se oko toga vodi velika rasprava. Bez obzira na sve to Srbija se opredeljuje za Huavej. To veliko otvaranje prema Kini sigurno će negativno uticati na evropski put Srbije, jer Evropska unija već ima blagi otklon, da ne kažem strah od naleta Kine.
Mijat Lakićević: Bojim se da od evropskog puta neće biti ništa i da će se od njega, naravno ne naglo, odustati. Mislim da iza poslova sa Huavejem stoji korupcija, jer da nije tako vlada bi raspisala tender. Siguran sam da u Srbiji ima dovoljno domaćih kompanija i stručnjaka koji bi taj posao uradili za manje novca, ako ne sami, onda uz asistenciju zapadnih kompanija. Srbija je visoko korumpirana zemlja, autoritarna i autokratska, bez demokratije. Kako će takva zemlja da uđe u Evropsku uniju - to prosto ne mogu da zamislim.
Gubitak milijardu dolara
Omer Karabeg: Imaju li obični ljudi koristi od tih silnih para koje dolaze iz Kine?
Miša Brkić: Vlast ubeđuje ljude da je sačuvano 10.000 radnih mesta time što je Kina kupila Železaru Smederevo i RTB Bor, ali izostaje šira slika. Nakon što je kineska kompanija Hestil kupila Železaru Smederevo, Evropska unija je odlučila da se brani od navale kineskog čelika tako što je smanjila kvote koje ta železara može da izvozi u Evropsku uniju. To će značiti manje posla i manje zaposlenih, ali o tome se mnogo ne priča.
Što se tiče RTB Bora, veliko je pitanje koliko su Kinezi spremni da poštuju evropske standarde, kada je u pitanju zaštita čovekove okoline i koliko je srpsko rukovodstvo spremno da Kinezima progleda kroz prste i dopusti im da u Boru zanemare ekologiju, kao što su je zanemarili u svojoj zemlji i postali jedan od najvećih, ako ne i najveći, svetski zagađivač. Već nekoliko meseci stanovnici Smedereva govore da su grad i njegova okolina ozbiljno ekološki ugroženi, ali vlast ne dozvoljava da se o toj temi razgovara. Mi smo, izgleda, spremni da u Smederevu napravimo ekocid samo da bismo očuvali mit o tome kako je ta kineska investicija bila odlična.
Mijat Lakićević: Ne može se reći da od novog autoputa i pruge ili od toga što rade Železara Smederevo i Rudarsko-topionicarski basen Bor nema koristi za obične ljude, ali pitanje je kolika je ta korist i koliko to košta. Nije svejedno da li su na izgradnji autoputa i pruge angažovani radnici i mašine iz Srbije ili iz Kine.
Ovde se dešava ovo drugo, pa je korist mnogo manja. Kao što sam već rekao, kineski krediti su skupi, pa su poslovi, koje finansira Kina, za Srbiju mnogo nepovoljniji nego kada bi se radili sa drugim firmama. U tim poslovima prisutna je i korupcija. Uži krug ljudi oko vlasti izvlači ogromnu korist iz tih poslova.
I konačno, što je najvažnije, zahvaljujući poslovima sa Kinom u Srbiji se održava nedemokratski režim koji unazađuje srpsku privredu i srpsko društvo. Tako da Srbija ima godišnji rast od tri procenta umesto šest procenata. To je gubitak od najmanje milijardu evra godišnje, za pet godina to je pet milijardi. Biznis sa Kinom se, dakle, plaća zaostajanjem Srbije.
Miša Brkić: Da nije kineskog projekta Pojas i put Kina ne bi prepoznala Srbiju na mapi sveta. Za Kinu je Srbija noga u vratima Evropske unije, a političkom rukovodstu Srbije Kina je potrebna za politički marketing, za predstavu o tome kako oni nešto rade. Bićete iznenađeni kada uskoro čujete ko će biti novi ambasador Srbije u Kini. To će biti odgovor na pitanje kakvi su odnosi Srbije sa Kinom.
Kineski vetar
Omer Karabeg: Može li se onda reći da Kina pomaže Vučiću da učvrsti svoju vlast u Srbiji?
Miša Brkić: Mislim da može, zato što nema pravih informacija o ekonomskim odnosima dve države i tako će biti sve dok dva predsednika dogovaraju poslove u četiri oka.
Mijat Lakićević: Vučić ima dva snažna međunarodna igrača koji ga održavaju na vlasti. Na političkom polju to je Putin, a na ekonomskom Si Đinping. Vučiću bi bilo mnogo teže da govori o svojim velikim uspesima da Kina nije kupila Železaru Smederevo i RTB Bor i da ne gradi veliku fabriku automobilskih guma u Zrenjaninu. To se vidi, a gubitak od milijardu dolara godišnje zbog zaostajanja Srbije se ne vidi. Za Srbiju bi bilo mnogo bolje da Vučić nema kineski vetar u leđa, pa da se stvarno okrene Evropskoj uniji i reformiše zemlju. Od toga bi Srbija imala mnogo više koristi. Ovako Kina pomaže da se održava jako loš ekonomski i politički sistem koji unazađuje Srbiju.
Facebook Forum