Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je odnos Srpske pravoslavne crkve prema studentskim protestima. Sagovornici su bili Draško Đenović, verski analitičar iz Beograda, i Vladimir Veljković, istoričar iz Niša koji se bavi pitanjima religije.
Bilo je reči o tome zašto je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije nakon šest meseci od početka studentskih protesta nazvao te proteste obojenom revolucijom i zašto je to učinio baš u Moskvi u razgovoru sa ruskim predsednikom Putinom, da li je to stav cele crkve ili samo njenog najužeg vrha imajući u vidu da su pojedini sveštenici pozdravili studentske proteste i može li odnos prema tim protestima izazvati dublje podele u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Razgovaralo se i o tome da li je patrijarh svojom izjavom uvredio studente vernike s obzirom da se na protestima često mogu videti slike svetaca, koliko patrijarhova izjava pomaže Vučiću, može li njegov stav navesti deo vernika da se negativno odrede prema akcijama studenata, kao i tome da li će, s obzirom na veliku podršku koju studenti imaju u javnosti, patrijarhova izjava narušiti ne samo njegov ugled, nego i ugled Srpske pravoslavne crkve koja je do sada važila za instituciju od najvećeg poverenja.
Omer Karabeg: Izjavom patrijarha Porfirija prilikom njegove nedavne posete Moskvi da su studentski protesti u Srbiji takozvana obojena revolucija Srpska pravoslavna crkva je stavila do znanja da ima negativan odnos prema studentskom pokretu. Taj stav je izrečen gotovo šest meseci nakon početka protesta. Zašto je vrh Srpske pravoslavne crkve toliko oklevao da se izjasni?
Draško Đenović: Ono što je izjavljeno u Moskvi u stvari je stav patrijarha, ali to nije i stav Srpske pravoslavne crkve. Postoji i episkopi koji su uz studente. Mislim da crkva nije jedinstvena u odricanju od studenata. Izjavom u Moskvi patrijarh i vrh crkve su se odredili prema protestu. To nije prvi put. Imali smo i onu čuvenu izjavu gde je rečeno da studenti žive u nekom svom paralelnom univerzumu, pa su kasnije zbog negativnih reakcija pokušali da se operu tako da su rekli da je to stav činovnika koji radi u Patrijaršiji što naravno nije tačno jer ništa na sajtu Patrijaršije ne može da se objavi tek tako - da ne prođe proveru.
Mislim da patrijarh nije bio svestan da će ono što je govorio u Moskvi da izađe u javnost i sada će crkva morati da dosta radi na tome da poboljša svoj rejting s obzirom da je patrijarh svojom izjavom poljuljao ugled crkve jer znamo da je dobar deo naroda uz studente. Crkva ne sme da bude ni uz opoziciji, ni uz vlast, ona mora da bude neutralna tako da mislim da mu ovo nije trebalo.
Omer Karabeg: Gospodine Veljkoviću, da li i vi mislite da stav patrijarha Porfirija prema studentskim protestima je pre svega njegov stav, a ne i stav Srpske pravoslavne crkve?
Vladimir Veljković: Zavisi kako gledamo na crkvu. Ako posmatramo crkveni vrh, patrijarha i Sinod, onda crkva nije uz studente. Patrijarh od početka protesta nije podržavao studente. Davao je uopštene izjave u smislu da smo svi braća. Međutim, kada je reč o padu nadstrešnice u Novom Sadu, postoje samo dve strane - ili podržavate režim koji ne želi nikakvu odgovornost zbog pada nadstrešnice ili ste uz studente koji traže odgovornost.
Za svih ovih šest meseci patrijarh nije povukao jasnu distinkciju. Sve se završilo njegovom izjavom da je to obojena revolucija koju je dao u Moskvi gde je otišao kao neka vrsta diplomatske prethodnice Aleksandra Vučića. S druge strane, imali smo pojedine episkope, oni su u manjini, koji su dali podršku studentima i ogradili se od toga da se studenti nazivaju "srpskim ustašama" kao što ih je nazvao kruševački vladika David. Na protestima su se pojavljivali i lokalni sveštenici, a u nekim mestima su studente pozdravljali crkvenim zvonima.
Dodvoravanje Putinu
Omer Karabeg: Zašto je patrijarh odlučio da baš prilikom posete Moskvi na sastanku sa ruskim predsednikom Putinom označi studenske proteste kao obojenu revoluciju. Zašto to nije uradio u Srbiji?
Draško Đenović: Rekao sam da mislim da patrijarh nije računao da će to da izađe u javnost. Želeo je na taj način da pruži podršku predsedniku Vučiću kod predsednika Putina verujući da taj razgovor neće biti objavljen. Da je znao, mislim da bi koristio malo diplomatskiji rečnik. Ja ne znam šta se s njim desilo, ali kada je izabran za patrijarha od čoveka koji je slušao Azru, koji je išao na Egzit pretvorio se u ovo što je sada. Postavlja se pitanje zašto se toliko promenio otkako je došao na čelo srpske crkve.
Vladimir Veljković: Termin obojena revolucija stigao je iz ruske propagande i označava nešto negativno. Ruska propaganda je obojenim revolucijama nazivala proteste u Istočnoj Evropi, pre svega u Ukrajini, koje je podržavao Zapad i čiji je cilj bio da se smene tamošnji autoritarni režimi koje je Rusija podržavala kao što podržava i režim u Srbiji. Međutim, u Srbiji to nije slučaj. Za ono što se kod nas dešava ne možemo da kažemo da je bilo kakva obojena revolucija.
To je studentski protest koji nema jasnu podršku Zapada. Videli smo da su studenti morali da idu i u Strazbur i u Brisel da traže podršku evropskih zvaničnika, da ih na neki način probude povodom stanja u Srbiji.
Termin obojena revolucija je obična propagandna floskula koju koristi ruska propaganda, a i Aleksandar Vučić i samim tim priznaje da je u Srbiji na delu autoritarni režim. Patrijarh je upotrebio taj termin zato što ne podržava studente i zato što je hteo da se dodvori Putinu i pokaže bliskost sa ruskim zvaničnicima.
Vučićev saradnik
Omer Karabeg: Zašto se je patrijarh Porfirije osudom studenskih protesta tako direktno se stavio na stranu Vučića ne vodeći računa o velikoj podršci koju studenti imaju među građanima?
Draško Đenović: Kod nas je došlo do simfonije između države i crkve, a to zajedništvo nikada nije donelo ništa dobro. Patrijarh računa na finansijsku podršku države i država obilato pomaže Srpsku pravoslavnu crkvu. A sa druge strane, moje lično mišljenje je da službe bezbednosti ili neko drugi imaju fasciklu sa nekim stvarima koje su kompromitujuće za patrijarha i da ga jednostavno drže u šaci. Šta je to ne znam - to je samo moj laički utisak zbog promene u njegovom ponašanju otkako je postao patrijarh.
On je očigledno rešio da bude, ako tako mogu reći, sluga državi zaboravljajući da je u stvari crkva iznad države. Svaki predsednik, svaka vlada je prolazna, a crkva traje 2.000 godina. Evo vidimo da se vladavini Srpske napredne stranke, koja traje 12, 13 godina, bliži kraj. Crkva je mnogo dugovečnija od svake vlade i zato mi nije jasno zbog čega patrijarh ima potrebu da se dodvorava vlasti jer u stvari crkva treba državi, a ne država crkvi.
Vladimir Veljković: U pitanju je patrijarh koji nema samostalnost i autonomiju i viziju crkve koju želi da propoveda. Njegova poseta Rusiji nije bila čisto crkvena, to je bila političko-crkvena poseta. U njegovoj pratnji bili su i neki ministri. Patrijarh se ponaša kao saradnik Vučićevog režima, a ne kao autonomna i samostalna crkvena ličnost. Inače, simfonija podrazumeva da su crkva i država autonomne, da je crkva, kako se govorilo u Vizantiji, u simfoniji sa carstvom, odnosno sa zakonom, a ne bezakonjem. Crkva ne treba da bude u simfoniji sa uzurpatorima i vladarima koji vladaju tiranski. U tom slučaju bi trebalo da podigne svoj glas. A u našem, srpskom slučaju vidimo da crkva ni na koji način nije podigla glas protiv autoritarnog režima.
Patrijarh je svojim delovanjem sebe sveo na saradnika Aleksandra Vučića, a nastupom protiv studenata u Moskvi trajno je narušio svoj ugled. Na sajtu Patrijaršije objavljen je tekst u kome se kaže da studenti žive u paralelnom univerzumu, ali pre će biti da patrijarh živi u nekom svom paralelnom univerzumu i da uopšte ne razmišlja o tome da je ovaj režim prolazan i da je većina građana protiv režima.
Uvreda vernika
Omer Karabeg: Da li je patrijarh svojom izjavom uvredio studente vernike jer se na protestima često mogu videti slike svetaca?
Draško Đenović: Ne samo da je uvredio studente vernike, uvredio je i njihove porodice. Uvredio je i sve iskrene vernike koji stoje uz studente. Uvredio je i porodice žrtava. Čini mi se da je to nešto što će patrijarh teško moći da spere sa svog imena.
I ne bih se iznenadio ako bi se nakon smene vlasti dogodilo da patrijarh pod nekim izgovorom, zdravstvenim ili nekim drugim, bude primoran da se povuče. Znamo da u crkvi postoje situacije kada se patrijarh i za života može povući. Patrijarh Pavle je izabran za patrijarha tokom života patrijarha Germana, mada je to bila drugačija situacija. Možda ćemo jednog trenutka doći u situaciju da Sveti arhijerejski sabor zatražiti od patrijarha da se pomeri sa tog mesta radi dobra crkve.
Vladimir Veljković: Na studentskim protestima pored srpskih zastava nose se i verska obeležja - krstovi i ikone. Ljudi su protestovali tražeći nadu i u veri jer vera je uvek na strani onih koji su potlačeni. Patrijarh nije to prepoznao i vernici su uvređeni njegovim stavom.
Podele u crkvi
Omer Karabeg: Da li će Porfirijev stav prema o studentskim protestima izazvati podele u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?
Draško Đenović: Te podele postoje od početka protesta. Mnogi su očekivali da će patrijarh da se izjasni. Znamo da se je beogradski nadbiskup i kardinal Ladislav Nemet već dva puta jasno opredelio i stao uz studente. To je rekao i u božićnoj poslanici. Srpska pravoslavna crkva je stalno tvrdila da nije stala ni na jednu stranu, a onda smo videli da se njen poglavar ipak opredelio za jednu stranu. S druge strane, imamo episkope i sveštenike koji su stali uz studente. Mislim da će taj jaz biti sve vidljiviji i da će uskoro postati potpuno jasno ko je stao uz narod, a ko uz režim zbog ličnih interesa.
Vladimir Veljković: Ne bih rekao da su podele duboke. To su više razlike, nego podele. To što su se neki episkopi ogradili od izjave kruševačkog vladike Davida o "srpskim ustašama" pre svega je izraz želje da zadrže svoju autonomiju, da iznesu svoje mišljenje, ne bih išao toliko daleko da tvrdim da su to podele sa ne znam kakvim posledicama. Većina vladika ili podržava ovaj režim ili deluje apatično. Podsetio bih da svega nekoliko vladika odbija da za vreme Svetog arhijerejskog sabora ide na svečani ručak kod predsednika Vučića. Većina je apatična i prihvata status kvo, odnosno bliske odnose sa režimom.
Omer Karabeg: Srpska pravoslavna crkva ima veliki ugled u narodu jer kada se prave ankete uvek je najveće poverenje u crkvu. Može li negativan stav vrha crkve prema studentskim protestima da utiče na deo vernika da ne gledaju sa simpatijama na studentsku pobunu?
Draško Đenović: Što se tiče ugleda, mislim da to važi za ranija istraživanja javnog mnjenja. Poverenje u crkvu bilo je najveće za vreme patrijarha Pavla, nakon toga ugled crkve iz godine u godinu opada. Inače, ne verujem da će neko zbog negativnog stava crkve da promeni odnos prema studentskim protestima. Pre će se dogoditi da promeni stav prema crkvi.
Pomoć Vučiću
Omer Karabeg: Koliko patrijarh Porfirije svojim negativnim stavom prema studentskim protestima pomaže Aleksandru Vučiću?
Vladimir Veljković: Ne bih znao koliko mu pomaže, ali sigurno sebi odmaže. Kao što sam već rekao, patrijarh je tim svojim stavom nepovratno narušio svoj ugled i autoritet.
Draško Đenović: Mislim da Vučiću više ništa ne može da pomogne. On je pušten niz vodu i samo je pitanje vremena kada će doći do promena.
Omer Karabeg: Ako je Vučić toliko slab kao što kažete, zašto mu onda patrijarh daje tako snažnu podršku? Zašto igra na gubitničku kartu?
Draško Đenović: Već sam rekao da mislim da je ili ucenjen ili je u pitanju nešto drugo. Ne znam, mogu samo da nagađam, ali nešto postoji. To je sada potpuno drugi čovek. Moralo je nešto da se dogodi da bi došlo do takve promene.
Vladimir Veljković: Teško je odgovoriti na to pitanje. Za vreme Vučićevog režima stvorena je potpuno nova klasa ljudi kojima je veoma dobro, oni žive u paralelnom univerzumu i sve će učiniti da zadrže taj status. Možda je i patrijarh jedan od njih. Očigledno je u pitanju čovek koja ne deluje autonomno, već se je svrstao u najuži krug Vučićevih saradnika.
Omer Karabeg: Gospodin Đenović je pomenuo da bi izjava o obojenoj revoluciji mogla da uzdrma patrijarhov položaj u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da čak dovede i do njegovog povlačenja. Delite li to mišljenje?
Vladimir Veljković: Ne. Unutar Episkopata nema snage za suprodstavljanje ovakvom patrijarhovom kursu. Većina vladika se prilagođava okolnostima koje diktiraju crkveni vrh i Aleksandar Vučić. Ne mislim da će unutar Episkopata doći do preispitivanja ponašanja patrijarha mada bi to trebalo da bude uloga Sabora, ali do toga neće doći.
Ugled crkve
Omer Karabeg: U zaključku, da li je Porfirijeva osuda studentskih protesta narušila ugled Srpske pravoslavne crkve u narodu?
Vladimir Veljković: Ne verujem zato što se autoritet crkve u Srbiji gradi preko nacionalnog identiteta. Pravoslavlje je oznaka nacionalnog identiteta. Neće crkva izgubiti ugled zbog patrijarhove izjave jer ljudi u Srbiji ne grade svoj stav o crkvi i veri na osnovu postupaka crkvenog klera. Pravoslavlje se doživljava kao deo nacionalnog, kolektivnog identiteta. Narušen je ugled patrijarha, odnosno on ga je sam narušio. A ugled crkve će ostati kakav je bio i do sada.
Draško Đenović: Ugled patrijarha je definitivno narušen. Što se tiče ugleda crkve, on može biti narušen u onim sredinama gde pravoslavna crkva nije većinska ili kod vernika koji su iz mešovitih porodica. U verski mešovitim porodicama često postoji podeljenost oko toga u kojoj će crkvi krstiti dete, koje će crkvene praznike slaviti i slično.
Mislim da se nakon patrijarhove izjave može dogoditi, posebno u Vojvodini, da neke druge crkve budu na dobitku u odnosu na Srpsku pravoslavnu crkvu.
