Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je može li Srbija ostati neutralna nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Sagovornici su bili Ivo Visković, dugogodišnji profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike iz Beograda.
Bilo je reči o tome da li je Srbija nakon što je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasala za rezoluciji o osudi ruske agresije na Ukrajinu delimično promenila svoj prvobitni neutralni stav o ukrajinskoj krizi, da li je prorusko raspoloženje u Srbiji toliko snažno da bi Vučić rizikovao da izgubi aprilske izbore da je osudio Putina i Rusiju kao što su to učinile sve evropske zemlje, kako se beogradski najtiražniji tabloid Informer upisao u istoriju novinarskog beščašća kad je u danu ruske agresije na naslovnoj strani objavio da je Ukrajina napala Rusiju, zašto je Srbija jedina zemlja Zapadnog Balkana koja nije uvela sankcije Rusiji i da li će pod pritiskom Brisela morati to da uradi, koliko Srbiji vredi ruska podrška oko Kosova kada je Moskva agresijom na Ukrajinu narušila princip poštovanja teritorijalnog integriteta, da li će se Srbija diskvalifikovati za članstvo u Evropskoj uniji ako i dalje bude održavala bliske odnose sa Rusijom i Kinom, kao i o tome da li je definitivno prošlo vreme sedenja na dve stolice što je dugogodišnja politika vlasti u Srbiji.
Omer Karabeg: Srbija je nakon ruske invazije na Ukrajinu saopštila da pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i da smatra veoma pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta te zemlje, ali nije pomenula ruski napad na Ukrajinu.
Takođe je odbila da uvede sankcije Rusiji što je od nje tražila Evropska unija. Ipak, glasala je za rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu i traži od Rusije da povuče svoje trupe sa teritorije te zemlje. Da li je to neutralna pozicija ili je malo više nagnuta na jednu stranu?
Ivo Visković: Mislim da niko u Moskvi ne bi rekao da je to ekvidistanca, odnosno podjednaka udaljenost, jer se i u zaključku Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije, koji je kasnije potvrdila vlada, Ukrajina direktno pominje.
Tako da se ne može reći da je to bilo laviranje, igranje na žici već je bilo usmereno na Ukrajinu, ali nije bilo osude. To je podignuto na značajno viši nivo kada je Srbija glasala za rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u kojoj se izražava žaljenje i osuđuje agresija.
Srđan Majstorović: Srbija se nalazi u vrlo delikatnoj situaciji u koju je došla iz više razloga. Jedan je posledica ambivalentne spoljne politike koja se zasniva na takozvanoj politici četiri stuba - saradnji sa Briselom i Vašingtonom, ali i sa Moskvom i Pekingom.
Drugi razlog se tiče energetskih interesa koje Srbija želi da sačuva. Treći razlog je oportunističko povlađivanje proruskom raspoloženju biračkog tela koje se već godinama neguje posredstvom kontrolisanih i sponzorisanih medija od strane vladajuće koalicije.
Rusopatofilia
Omer Karabeg: Gospodin Majstorović je pomenuo raspoloženje biračkog tela. Čini se da bi Vučiću u ovom trenutku bilo teško da osudi rusku agresiju i kad bi hteo jer u Srbiji postoji snažno prorusko raspoloženje.
Putin je Srbiji izuzetno popularan, možda popularniji i od samog Vučića. Mislite li da bi Vučić doveo u pitanje svoj rezultat na aprilskim izborima da je kojim slučajem osudio Putina i uveo sankcije Rusiji?
Ivo Visković: Mislim da je izjašnjavaje velikog broja ljudi u prilog ruske politike i Putina lično više usmereno ka negiranju Zapada i njihove politike prema nama nego što je to zaista proruski ili proputinovski stav. Kod nas ima dosta jake rusofilije, ali se pojavljuje jedan specifičan momenat kojega ja nazivam rusopatofilija.
Reč je o iskrivljenoj patološkoj ljubavi prema Rusiji - ne zbog same Rusije jer mnogi ništa ne znaju o Rusiji, niti su tamo bili, niti bi tamo živeli. Ali ti ljudi smatraju da su se Amerikanci i drugi zapadni narodi ogrešili o nas zbog bombardovanja 1999. i priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.
U takvoj situaciji zaista je teško bilo kom političaru - Vučiću itekako - da se suprotstavi javnom mnjenju. Naši lideri nemaju snage da se otvoreno izjasne da li je to naša budućnost, da li je to naša perspektiva, da li je to društveni sistem koga treba slediti. Umesto toga oni povlađuju javnom mnjenju, idu linijom manjeg otpora i vrlo svesno pokušavaju da na tome ubiru poene.
Meni je palo u oči ponašanje Ivice Dačića. On je uz gospodina Miloša Jovanovića iz Demokratske stranke Srbije i donekle Boška Obradovića iz Dveri itekako glasno i otvoreno zastupao okretanje ka Moskvi.
Vučić je u specifičnoj poziciji. On mora voditi računa o državnim interesima, ali naravno i iznad svega o užim političkim interesima što uključuje podilaženje raspoloženju birača. To je slabost naše politike već decenijama.
Naši lideri se ponašaju u skladu sa onom šaljivom američkom izrekom - ja sam lider i sledim javno mnjenje. Drugim rečima, umesto da predvodiš, ideš linijom manjeg otpora i sledeći javno mnjenje dobijaš glasove. Ali to je za državu i društvo jako loše.
Omer Karabeg: Vlast u Srbiji već godinama širi prorusko raspoloženje. Glavne televizije, a posebno tabloidi veličaju Putina i Rusiju kao zaštitnike Srba. Ide se dotle da je, recimo, veoma tiražni beogradski tabloid Informer u danu kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu na naslovnoj strani objavio da je Ukrajina napala Rusiju.
Istina, nakon zvaničnog saopštenja Srbije da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, tabloidi više ne pišu u stilu ruske propagande, ali i dalje navijaju za Putina.
Srđan Majstorović: Najveći broj tabloida je direktno ili indirektno povezan sa ljudima bliskim vlasti. Veliki broj se na različite načine finansira iz budžeta. Njihovo forsiranje narativa koji favorizuje Rusiju, ali i Kinu istovremeno je podrivanje podrške evropskim integracijama. To ova vlast radi godinama.
U tom narativu zemlje Evropske unije su neprijatelji Srbije koji su nas jednoga dana bombardovali, drugog nam nameću kolektivnu krivicu za genocid u Srebrenici, a trećeg nam otimaju Kosovo i Metohiju. To je pogrešna politika koja se vraća poput bumeranga onome ko je inicirao.
Veći Rusi od Rusa
Ivo Visković: Naslovna stranica koju ste pomenuli ući će sigurno u istoriju beščašća naših medija jer je tako nešto teško zamisliti. Ne mogu da verujem da je bilo ko iz vlasti dao nalog da se to napiše. Bojim se da su sami urednici, ili glavni i odgovorni urednik tog tabloida, hteli da budu veći Rusi od Rusa i da su učinili nešto što će dugo biti pominjano.
U jednom trenutku sam pomislio da li je moguće zamisliti besmisleniji naslov od toga. I palo mi je na pamet da su mogli da napišu da su Ukrajinci napali sami sebe -i to s leđa. U ovoj situaciji je toliko evidentno ko je agresor, a ko se brani da ne mogu da verujem da neko računa na toliku glupost svojih čitalaca da može da napravi takvu naslovnu stranicu. Zaista ne mogu da verujem da je to došlo iz vrha vlasti. Očito neki smatraju da treba da služe i više nego što se od njih očekuje.
Omer Karabeg: Spoljna politika Srbije u mnogim slučajevima nije bila usaglašena sa spoljnom politikom Evropske unije i to Briselu nije previše smetalo.
Da li će tako biti i povodom odbijanja Beograda da uvede sankcije Rusiji? Ovoga puta Srbiji je upućeno nekoliko vrlo oštrih poruka iz Evropske unije.
Srđan Majstorović: U ovom trenutku izvesno je da donosioci odluka u Srbiji neće želeti da uvode sankcije Rusiji. Predsednik je to nekoliko puta ponovio. To je politika koju Srbija vodi duži niz godina kada su u pitanju osude i sankcije protiv država koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
Stav Srbije prema agresiji na Ukrajinu zavisiće od toga u kom smeru će se sukob kretati i koliko će trajati. Pri tome ne treba zaboraviti da se Srbija nalazi u predizbornom periodu što će svakako uticati na opredeljivanje o ovom pitanju. S druge strane, evidentno je da Evropa gubi strpljenje jer se i sama promenila u poslednjih desetak dana. Evropa i svet više nisu isti kao što su bili pre 24. februara.
Bio sam ovih dana na jednom međunarodnom skupu u Budimpešti. Poruka je bila vrlo jasna - sa nama ste ili protiv nas. Manuel Zaracin koji je nedavno imenovan za posebnog savetnika za Zapadni Balkan Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, kaže da je loše vreme da se bude neodlučan prema pitanju ruske agresije i da je u srpskom interesu da zauzme jasnu poziciju.
Zapadni Balkan i Srbija su sastavni deo te nove geopolitičke slike Evropske unije i kroz prizmu ukrajinske krize još više dobijaju na značaju.
Ivo Visković: Svestan sam da postoji realna potreba da se što više usaglašavmo, ako je moguće i potpuno usaglasimo sa stavovima Evropske unije, ali Srbija ima objektivno drugačiju poziciju od mnogih članica. Mi smo i ekonomski i politički dosta zavisni od Rusije.
Dobijamo energente, posebno gas, isključivo iz Rusije. To je nešto s čim se uvek mora računati. Drugi razlog je političke prirode i tiče se ruske podrške stavovima Srbije o statusu Kosova i Metohije, odnosno mogućnosti Rusije da stavlja veto u Savetu bezbednosti kad se raspravlja o tom pitanju.
Kosovo
Omer Karabeg: Koliko u novonastaloj situaciji vredi podrška Rusije koja ne poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a Srbija se u odbrani Kosova upravo poziva na poštovanje principa nepovredivosti granica?
Ivo Visković: Rusija je izgubila kredibilitet što se tiče podrške teritorijalnom integritetu Srbije jer je sama u Ukrajini postupila potpuno drugačije. Ali Rusija formalno ima pravo veta i dokle god ima to pravo može ga koristiti. Nisam siguran da će ga sada koristiti sa onakvom odlučnošću kao što je to do sada radila jer je sada došla u situaciju da meri položaj i politiku Srbije na nešto drugačiji način nego što je to bilo do pre par dana.
Rusija je izgubila kredibilitet što se tiče podrške teritorijalnom integritetu Srbije jer je sama u Ukrajini postupila potpuno drugačije. Ali Rusija formalno ima pravo veta i dokle god ima to pravo može ga koristitiIvo Visković
Mislim da će to sada više biti sredstvo pritiska, da ne kažem ucenjivanja Srbije, nego što će to biti iskreno rađeno s ruske strane. Još kad je anektiran Krim bilo je dosta polemike o tome da li je to radikalno promenilo poziciju Rusije i da li ona može i dalje da iskreno i tvrdo podržava stavove Srbije u pitanju Kosova i Metohije.
Oni su to radili, ali mislim da je sada došao trenutak kada će i oni početi da to preispituju. Ako dođe do pokušaja da se izmeni status Rusije u Ujedinjenim nacijama, siguran sam da će oni itekako gledati sopstveni interes, a ne interes Srbije. Jer oni su u nekoliko navrata rekli da ne mogu biti veći Srbi od Srba i, ako procene da je Srbija krenula putem koji je nešto drugačiji nego što je bio do sada, mislim da neće previše insistirati na Kosovu.
Srđan Majstorović: Mislim da je saradnja sa Rusijom od kapitala postala hazard i opterećenje za Srbiju. Rekao bih stavovi Srbije prema Rusiji zavise, pre svega, od dva pitanja. Jedno je pitanje Kosova. Mislim da ono ne predstavlja toliki problem kada se ima u vidu da pravo veta u Savetu bezbednosti ima i Kina, koja tradicionalno vodi politiku poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, pa samim tim ne može da gleda blagonaklono na ovu rusku avanturu, odnosno agresiju na Ukrajinu.
Imajući to u vidu, mislim da je neopravdan strah da bi Srbija, ako bi uvela sankcije Rusiji, mogla ugroziti svoju poziciju oko Kosova jer, ponavljam, i Kina ima pravo veta.
Za mene je mnogo teža zavisnost Srbije od ruskog gasa. Tu bi Evropska unija mogla da pomogne i da na neki način uključi Srbiju i ostale zemlje Zapadnog Balkana u vlastite mehanizme koje ovih dana pokreće, a koji se tiču snabdevanja gasom i saniranje ekonomske i socijalne štete zbog onoga što se dešava u Ukrajini. Takav potez bi izbio argumente srpskih vlasti da ne možemo da se pridružimo sankcijama Evropske unije zato što ćemo ostati bez gasa.
Pritisci
Omer Karabeg: Predsednik Vučić poslednjih dana govori da se vrše strašni pritisci na Srbiju i da će u narednom periodu ti pritisci biti, kako on kaže, ogromni. Odakle dolaze ti pritisci?
Ivo Visković: Mogu samo spekulisati o kojim se zemljama radi. Vučić je pominjao najpre četiri, pa šest zemalja, ali mislim da niko, pa čak ni u užem političkom krugu, ne zna to posve pouzdano. Pritisaka će biti, oni će jačati i teško će im se moći odupreti. Mi smo dosta ranjivi. Glasanje u Generalnoj skupštini, koje je značilo dosta brzu i veoma radikalnu promena stava za svega nekoliko dana, pokazuje da ti pritisci mogu uroditi plodom.
Očito je da su pritisci veoma jaki i da su bili praćeni, ako ne baš pretnjama, onda svakako naznakama šta bi nam se sve moglo dogoditi. U takvoj situaciji mora se reći da ili ne. A nisam siguran da smo spremni za nekakvo istorijske ne kao što je bilo ono Titovo Staljinu 1948. godine. Bojim da smo kao šahista u iznudici - kada nemaš mogućnosti da puno biraš nego prosto moraš povući određene poteze jer sve drugo je propast.
Srđan Majstorović: Ne sumnjam da postoje pritisci. Ima ih i javnih i onih iza scene. Ambasadori zemalja Evropske unije su se neposredno pred izjašnjavanje u Generalnoj skupštini obratili sprskoj javnosti otvorenim pismom u kojem su vrlo jasno izrazili svoja očekivanja od Srbije. Interesantno da se u ovom trenutku uopšte ne govori o pritisku iz Rusije.
Ruska ambasada je imala saopštenje u kome se kaže da ona nema nikakvih zahteva u odnosu na Srbiju. Ja bih rekao u ovom trenutku. Ne bih isključio da će i Rusija imati određene zahteve ukoliko ova kriza potraje i ukoliko Srbija nastavi da na ivici noža igra igru neodlučnosti.
Pravi lider mora da poseduje određeni stepen empatije sa svojim građanima. Predsednik Vučić tu osobinu nije ispoljio ni u kriznim situacijama tokom pandemije COVID-a.Srđan Majstorović
Zanimljivo je da je predsednik u jednom javnom nastupu rekao da Rusiji nećemo uvoditi sankcije dok god možemo da to izdržimo. Da li je to bila prikrivena najava da bi on u jednom trenutku mogao redefinisati svoju politiku opravdavajući to velikim pritiscima? Međutim, i sam predsednik inicira taj pritisak forsirajući jedan jako štetan narativ straha.
Ukrajinski predsednik Zelenski bi s takvim pristupom i takvim narativom već kapitulirao. Pravi lider mora da poseduje određeni stepen empatije sa svojim građanima. Predsednik Vučić tu osobinu nije ispoljio ni u kriznim situacijama tokom pandemije COVID-a. Više je pominjao groblja i mrtve nego što se fokusirao na ohrabrivanje građana da se bez panike suoče sa opasnostima i izazovima.
Diskvalifikacija
Omer Karabeg: Ako Srbija nastavi sadašnju politiku bliskih odnosa sa Rusijom i Kinom da li će se diskvalifikovati za članstvo u Evropskoj uniji kao što kaže švedski političar Karl Bilt?
Ivo Visković: Zavisi od stepena identifikacije sa jednom i drugom zemljom. Ako bismo išli direktno, otvoreno ka njima i podržavali njihove stavove sigurno da bi se to dogodilo. Ali Srbija pokušava da nađe neku čarobnu formulu, da reši famoznu kvadraturu kruga, i da zauzme takav stav da otvoreno ne podržava Rusiju i Kinu nego da se to prikaže kao da postupamo principijelno.
Drugim rečima, da mi podržavamo principe međunarodnih odnosa i međunarodnog prava, a ne konkretnu politiku tih zemalja. To dolazi do izražaja u onim trenucima kada ne možemo da nađemo zajednički jezik sa zemljama Evropske unije ili Zapadom u celini, naročito SAD. Tada kao da u strahu od njih bežimo ka Rusiji i Kini.
Međutim, objektivno gledano mislim da naši ljudi nemaju baš veliku simpatiju prema vrednosnom sistemu i društvenim odnosima u tim zemljama. Mi smo ipak evropska zemlja i imamo neku tradiciju slobode. Mi nismo imali tu vrstu odnosa sa Rusijom, odnosno Sovjetskim Savezom, kao što su imale druge istočnoevropske zemlje. Mi smo se1948. godine oslobodili tog pritiska i razvijali koliko toliko liberalni sistem.
Ne mogu reći da je to bio pravi višepartijski demokratski sistem, ali smo ipak imali mnogo više slobode i nismo direktno osećali pritisak Velikog brata ili Sibirskog medveda kako ga neki nazivaju. A i sa Kinom smo imali više problema nego dobrih odnosa. Zbog toga mislim da će se građani Srbije u trenutku kada se budu morali opredeljivati staviti u malo drugačiju poziciju nego što to na prvi pogled izgleda.
Ja sam uveren da će se ipak većina ljudi opredeliti za zapadni sistem, za model demokratskoga društva i vladavine prava, a ne za despotije i autokratije kakve postoje na Istoku. U jednom trenutku mi ćemo biti dovedeni u situaciju da se moramo definitivno izjasniti. Ali mislim da zasada još uvek postoji manevarski prostor, ne veliki, da se koliko toliko održe veze sa Rusijom i Kinom, a da ne dođemo u situaciju da moramo da se isključivo oslanjamo na njih jer bi to za Srbiju bilo jako loše.
Srđan Majstorović: Pretpostavljam da je gospodin Bilt želeo da kaže kako Srbija rizikuje da svojom neodlučnošću dovede do apsolutnog gubitka poverenja koje je već sada narušeno kod pojedinih članica Evropske unije koje odlučuju o njenom evropskom putu. Neke članice Evropske unije poput baltičkih zemalja i Poljske - pa u zavisnosti od razvoja situacije možda čak i Rumunije - nalaze se u neposrednom kontaktu sa Putinovim nepredvidivim režimom i imaju apsolutno pravo da izraze svoje nezadovoljstvo oklevanjem koje iskazuje Srbija.
Mi u Srbiji se stalno žalimo kako nas Evropska unija ne želi u svom članstvu, kako nas oni ne vole, ali propuštamo ključne istorijske događaje u kojima se u stvari pokazuje biće našeg opredeljenja. Takav pristup može imati posledice ne samo na naš odnos sa Evropskom unijom nego i na regionalnu saradnju.
Teško je ubediti zemlje Zapadnog Balkana da ujedine svoja tržišta i izbrišu granice kako bi se ljudi, roba, usluge i kapital slobodno kretali ukoliko Srbija ustraje u svojoj sadašnjoj politici i ne pridruži se pozicijama kojima su pristupile ostale države u regionu. To može dovesti do odvajanja Srbije - nažalost i Bosne i Hercegovine koja bi mogla da bude žrtva unutrašnjih trvenja - od ostatka regiona koji bi mogao da ubrzano krene pravcu pristupanja Uniji.
Dve stolice
Omer Karabeg: U zaključku, mislite li da će Srbija na kraju morati da se opredeli, da su međunarodne okolnosti takve da je prošlo vreme sedenja na dve stolice, što je dugogodišnja politika vlasti u Srbiji?
Ivo Visković: Mislim da je Bogdan Tirnanić jednom prilikom napisao - nikad nismo propustili priliku da propustimo priliku. Došli smo u situaciju da ćemo imati jako teške i dugoročno negativne posledice ako ovog puta propustimo priliku. Možda ne za koji dan ili mesec, ali u skorije vreme doći ćemo u poziciju da se moramo izjasniti. Ako želimo da budemo normalno, razvijeno demokratsko društvo savremenog sveta, nemamo veliki izbor.
Mi se moramo privoleti onome što je naše razvijeno evropsko okruženje, a to je Evropska unija. Mislim da će to biti odluka najvećeg dela našega građanstva. Ne bih bio u koži onih koji trenutno odlučuju. Neće im biti nimalo lako zbog toga što su suviše dugo oklevali da se suoče sa realnošću i da se opredele na objektivan i promišljen način. Ja sam ipak optimista. Ako budemo došli u situaciju da se moramo opredeliti, mislim da ćemo se opredeliti za pravu stranu.
Srđan Majstorović: Nalazimo se u novoj realnosti. Posle 24. februara sve se promenilo. Srbija u ovom trenutku nema luksuz da još jednom propusti istorijski trenutak koji će definisati čitav svet u narednim decenijama. Posle ovog vrućeg rata sledi veoma duga zima nespokojstva koja će uticati na svetska zbivanja.
U tim okolnostima Srbija mora da definiše svoje mesto u takvom svetu. A mesto Srbije i ostalih zemalja regiona je u Evropskoj uniji. Voleo bih da ta odluka o nedvosmislenoj opredeljenosti za Evropsku uniju ne bude rezultat pritiska već racionalnog stava svih najznačajnijih političkih i društvenih činilaca u Srbiji.
