Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li je ukrajinska kriza pokopala iluziju vlasti u Beogradu o Srbiji kao ekonomskom tigru.
Sagovornici su bili Vladimir Gligorov, naučni saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, i Mijat Lakićević, ekonomski analitičar iz Beograda.
Bilo je reči o tome koliko ima istine u tvrdnjama vlasti da Srbija u poslednje dve godine ima najveći privredni rast u Evropi, kako je predsednik Vučić izračunao da je period njegove vladavine bio ekonomski daleko najuspešniji u poslednje dve decenije te šta će biti s inostranim investicijama od preko sedam milijadi eura koje je Vučić najavio pre ukrajinske krize.
Raspravljalo se i o tome da li je tačno da je Srbija glasala u Ujedinjenim nacijama za osudu ruske invazije na Ukrajinu zato što joj je Nemačka zapretila da će povući sve svoje investicije ako to ne učini, kako će se na privredu Srbije odraziti odluka vlasti da ne uvodi sankcije Rusiji što su učinile sve zemlje Evropske unije i Zapadnog Balkana, šta će biti sa srpskim izvozom u Rusiju, kao i o o tome da li će oštre sankcije ruskim bankama pogoditi i poslovanje srpskih kompanija koje sarađuju sa Rusijom.
Omer Karabeg: Vlast u Srbiji tvrdi da Srbija u poslednje dve godine ima najveći privredni rast u Evropi. Na čemu zasniva tu tvrdnju?
Vladimir Gligorov: Nije netačno da je u poslednje dve godine rast domaćeg proizvoda u Srbiji bio dosta dobar. Nije bio najbrži u Evropi, ali nije daleko od onih koji su bili brži od Srbije.
Mijat Lakićević: Vlast već godinama govori kako je Srbija lider u regionu i Evropi. To je politički marketing. Valjda se misli da će sto puta ponovljena laž ući u svest ljudi kao istina. Naravno da to nije tačno. Ima zemalja koje su rasle brže od Srbije, ali vlast ne odustaje od svoje politike i uporno ponavlja neistine.
Omer Karabeg: Predsednik Vučić kaže da je Srbija po ekonomskom rastu prestigla sve zemlje Zapadnog Balkana, da ima najveći bruto društveni proizvod u regionu, da joj svi zavide i da je zbog toga napadaju. Da li je Srbija zaista vodeća ekonomska sila u regionu?
Vladimir Gligorov: Sve zavisi od toga kako definišete region. Obično se smatra da pored Srbije Zapadni Balkan čine Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo. To su zemlje sa relativno malim privredama - tako da je srpska privreda sigurno veća.
Ako gledamo nacionalni dohodak po glavi stanovnika, među svim tim zemljama, uključujući i Srbiju, nema neke velike razlike što je nepovoljno za Srbiju jer su istorijski posmatrano Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Kosovo i Albanija bili nerazvijena područja u odnosu na Srbiju. Crna Gora je po mnogo čemu verovatno ispred Srbije.
Ako poredite plate, bruto društveni proizvod po glavi stanovnika i neke druge pokazatelje, onda to ispada prilično rđavo za Srbiju jer je Crna Gora bila značajno nerazvijenija od Srbije. To je otprilike stanje stvari. A što se tiče izjava predstavnika vlasti, to je na kraju krajeva propaganda tako da to ne bi trebalo uzimati previše ozbiljno.
Omer Karabeg: Koliko znam Vučić tvrdi i da je Srbija prestigla Hrvatsku.
Mijat Lakićević: Mislim da nije. To je Vučić rekao pre izvesnog vremena računajući sa niskom stopom rasta Hrvatske u ovoj godini. Međutim, Hrvatska je ostvarila veću stopu rasta - tako da mislim da je bruto domaći proizvod Hrvatske veći od onog u Srbiji.
Vučićeva računica
Omer Karabeg: Predsednik Vučić govori o neverovatnom rastu Srbije pod vlašću Srpske napredne stranke, On je nedavno rekao da je 2014. godine, kad je postao premijer, bruto društveni proizvod bio 33 milijarde eura. “Sve što su generacije radile i gradile prethodnih decenija vredelo je 33 milijarde evra, a samo u poslednjih sedam godina stvorili smo dodatnih 20 milijardi “, kaže on. To zaista impresivno zvuči. Da li je to moguće?
Vladimir Gligorov: To je opet propaganda. Treba praviti razliku između nominalnog i realnog rasta. Ako ne uzmete u obzir da je 2014. kurs bio drukčiji nego danas i ako zanemarite inflaciju, onda to izgleda kako Vučić kaže. Ali kada gledate realne stope rasta, period od 2014. do 2022. je veoma neimpresivan. Tako da to nije ništa za hvalu. A što se tiče poređenja sa prethodnim periodima, bruto društveni proizvod je 2014. bio tako mali zato što je privreda devedesetih godina temeljno razorena. Tako da bi gospodi Vučiću i Dačiću bilo bolje da o tome ne pričaju.
Mijat Lakićević: Upozorio bih da se tih 33 milijarde društvenog proizvoda odnosi samo na jednu godinu - 2014, a ne na sve ono što je stvoreno pre dolaska naprednjaka na vlast, kako je to Vučić rekao. Uostalom, Vučić ne navodi ni tačan podatak. Bruto društveni proizvod 2014. bio je 35,5, a ne 33 milijarde. To se može videte na sajtu Ministarstva finansija. Inače, Srbija je u prvih sedam, osam godina posle 2000. ostvarila vrlo visok rast, on je bi oko šest procenata što nikada kasnije nije uspela da ostvari.
Omer Karabeg: Vučić je početkom februara pre ruske invazije na Ukrajinu izjavio da Srbija pregovara sa 92 investitora o investicijama u vrednosti od preko sedam milijardi evra koje bi donele 35.000 novih radnih mesta. Da li će ukrajinska kriza pokvariti te planove?
Vladimir Gligorov: Značajnih negativnih efekata će sigurno biti svuda, pa tako i u Srbiji. Mi zasad ne možemo da znamo koliki će oni biti jer je ova kriza na samom početku i dugo će da traje. Ako se rat oduži, sankcije će biti sve veće, a i poremećaji u privredi Evrope. Onda je teško videti da će biti nekog značajnog povoljnog kretanja u Srbiji.
Mijat Lakićević: Teško je davati bilo kakve prognoze, mada mislim da ta Vučićeva priča o silnim investicijama nije bila tačna, a sada je sigurno da se ti planovi, ili bolje rečeno propagandne poruke. neće ostvariti. Usput, kada govori o investicijama, Vučić često misli i na kredite. Pa onda kao investicije računa i kredite koji Srbija uzima od Kine za razne infrastrukturne projekte.
Nemačka pretnja?
Omer Karabeg: Beogradski Blic piše da je Srbija ovih dana glasala za rezoluciju Ujedinjenih nacija, kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, zato što je uoči glasanja Nemačka izvršila pritisak na vlast u Srbiji zapretivši da će, ako Srbija ne glasa za rezoluciju, povući nemačke investicije, a Nemačka je najveći investitor u Srbiji. Blic je navodno to saznao iz izvora bliskih nemačkom ministarstvu privrede. Mislite li da u tome ima istine?
Vladimir Gligorov: Ja sam tako protumačio Vučićevo objašnjenje zašto je Srbija glasala za tu rezoluciju. On je otprilike rekao bi Srbija izgubila investitore ukoliko bi se drukčije ponela. Da li je to što ste naveli nešto što se govori za javnost da bi se opravdalo glasanje ili je zaista bilo tako - ne znam. Ali problem zaista postoji. Ako privreda Srbije izuzetno zavisi od Evropske unije i posebno od Nemačke, a Nemačka je zauzela oštar stav u odnosu na ukrajinsku krizu, onda nema mnogo izbora.
Mijat Lakićević: Čini mi se da je Vučić to rekao da bi ispalo kao da Evropa ponovo ucenjuje Srbiju u smislu - eto, kakvi su oni, ucenjuju nas, a mi moramo da ih slušamo jer smo mali i slabi. To je još jedna posredna kritika Evrope. Ali čini mu se da i pored pritiska Srbija ne bi, tako da kažem, poklekla da Rusija to prethodno nije odobrila. Mislim da Srbija na neki način služi Rusiji kao trojanski konj u Evropskoj uniji. Odgovara joj da Srbija bude blizu Evropske unije mada ne verujem da bi joj odgovaralo da i uđe u Evropsku uniju.
Omer Karabeg: Gospodine Gligorov, mislite li da Srbija ne bi tako glasala u Ujedinjenim nacijama da joj Rusija to prethodno nije odobrila?
Vladimir Gligorov: Ne znam, ali problem je vidljiv po proruskim demonstracijama u Beogradu. Mislim da je to neka vrsta poruke o tome kako Rusija gleda na glasanje Srbije u Ujedinjenim nacijama.
Ne vidim da ima potrebe da se to odobrava imajući u vidu da u celoj Evropi nije bilo takvih demonstracija, kao što su bio prošlonedeljni protest podrške Rusiji, ni takvog odbijanja da se uvedu sankcije. Ali svakako postoji upozorenje da bi Rusija mogla da utiče na to kako će se glasati na izborima u Srbiji 3. aprila. Nije reč samo o pomenutim demonstracijama nego i o stalnom pritisaku u javnosti. Ako samo otvorite novine koje najveći broj ljudi čita, a to su Novosti, Informer, Kurir i drugi tabloidi, jasno vam je koja je poruka.
Srbija i sankcije
Omer Karabeg: Kako će se na privredu Srbije odraziti to što njena vlast, za razliku od svih zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana, nije uvela sankcije Rusiji?
Mijat Lakićević: Mislim da će privreda Srbije ipak pretpeti štetu bez obzira što nije uvela sankcije. Možda će ona u prvom trenutku biti manja nego kod drugih zemalja, ali kidaju se poslovne veze, prekidaju se linije snabdevanja. Ranije je izvoz iz Srbije za Rusiju išo preko Ukrajine. Sada to više neće biti moguće.
Kolika će biti šteta zavisiće od toga koliko će trajati rat, da li će se sankcije pooštravati i da li će se uvoditi i onim zemljama koje su prijateljske prema Rusiji kako bi bile sprečene da iskoriste sankcije za povećanje trgovine sa Rusijom.
Vladimir Gligorov: Treba razumeti kako sankcije funkcionišu. Ako bi Srbija prekršila sankcije, naročito u finansijskoj sferi, onda bi to za nju bilo vrlo rđavo jer se to neće tolerisati. Sankcije se ne mogu narušavati. To ne može čak ni Kina. Svako mora da vodi računa o tome kako će funkcionisati finansijski sistem pod sankcijama.
Kada je reč o izvozu na rusko tržište, to će biti otežano pre svega zbog problema sa plaćanjem jer SWIFT sistem neće funkcionisati. Tako da odbijanje Srbije da uvede sankcije ne znači mnogo. To odgovara i Srbiji i Rusiji jer ima propagandni efekat, ali sve te sankcije će negativno delovati na srpsku privredu. To je prosto tako, tu nema mnogo osnova za nagađanja i spekulacije.
Omer Karabeg: Ima, međutim, mišljenja da bi Srbija mogla da izvuče korist nakon sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji. Naime, neki smatraju da bi zapadne kompanije, koje napuštaju Rusiju, novu lokaciju mogle potražiti u Srbiji koja ima jeftinu radu snagu i do sada je dobro sarađivala sa stranim investitorima.
Mijat Lakićević: Načelno to je moguće, ali nisam siguran koliko će to biti izvodljivo u praksi i koliko će se zapadne kompanije biti spremne na takve poteze. S druge strane, Srbija ne može baš mnogo da ponudi. Pa čak ni radnu snagu. Ne možete više ovde da nađete toliko visokokvalifikovanih ljudi, možda čak ni nekvalifikovanih - tako da ne mislim da će to biti neki faktor koji će privlačiti strane investitore.
Vladimir Gligorov: Pričati o tome je gubljenje vremena. O tome nema govora jer bi to s njihove tačke gledišta bilo kršenje sankcija. Uvek imate ideje kako može da se nešto ušićari time što ćete sedeti na dve stolice, ali to u ovom slučaju prosto nije moguće.
Air Serbia
Omer Karabeg: Ipak za sada Srbija izvlači neku korist iz ukrajinske krize. Od svih evropskih aviokompanija jedino Air Serbia leti za Moskvu jer su sve evropske zemlje otkazale letove. Air Serbia još i povećava broj letova, avioni su prepuni jer se preko Beograda leti i za druge destinacije, pa kompanija profitira. Dokle to može trajati?
Mijat Lakićević: Air Serbia svakako izvlači neku korist, ali pitanje je koliko će to potrajati. Bojim da bi neke sankcije mogle da budu uvedene i kompanijama koje krše sankcije prema Rusiji, pa bi to pogodilo i Air Serbiu. S druge strane, takvo ponašanje može da utiče na odnos drugih aviokompanija prema Air Serbiji sa kojima ona sarađuje.
Vladimir Gligorov: Pošto je reč o bilaterlanim odnosima između Srbije i Rusije, moglo bi nešto da se profitira sve dok se ne pojave problemi finansijske prirode. Air Serbia treba da negde uzme kredit ili da izvrši neku drugu finansijsku transakciju, pa će onda tu nastati problem. Svaka veća kompanija ne može da radi samo sa gotovinom. Mora negde da uzme kredit, da povuče neke pare da bi nešto finansirala i onda se sudara sa finansijskim sankcijama.
Sadašnji finansijski sistem je pod veoma strogim režimom sankcija i to će pogađati sve one koji bi hteli da kršeći sankcije nešto zarade. Ne možete, posebno ne u Evropi, da bez posledica izvrdavate sankcije. To tako neće moći.
Plata od 1.000 eura
Omer Karabeg: Da li sada potpuno apsurdna deluje Vučićeva najava, data doduše pre ukrajinske krize, da će, ako Srpska napredna stranka dobije izbore 3. aprila, do kraja mandata nove vlade, znači do 2026. godine, prosečna plata u Srbiji biti 1.000 evra, a penzija 500 evra. Da li je to sada mislena imenica?
Mijat Lakićević: To nije bilo realno ni pre ovog rata na istoku Evrope. Pošto je sada prosečna plata nešto preko 600 evra, to bi značilo da godišnje treba da se povećava za 10 posto. I da nije ukrajinske krize - nema realne podloge za takav rast. Da ne govorim o tome da se stalno govori o platama u evrima čime se pogrešno prikazuje njihov realni rast. U proteklih 10 godina plate u evrima su porasle za preko 50 posto dok je njihov realni rast bio upola manji. To je stvarni pokazatelj kvaliteta života u Srbiji.
Vladimir Gligorov: Vučićeva predviđanja nisu bila zasnovana ni na čemu. Mislim da je održanje kursa dinara ključni problem sa kojim će se Srbija sada suočiti jer ljudi beže iz dinara u evro i druge strane valute. Neće biti jednostavno održati sadašnji fiksni kurs. Ako dinar devalvira, onda će plate u evrima biti manje.
Drugo, veliko je pitanje kako će se razvijati stvari na najvažnjim izvoznim tržištima Srbije. Jer ako dođe do usporavanja privrede Evropske unije, pre svega Nemačke što je neminovno, onda će biti problem sa izvoznim poslovima Srbije. To sigurno neće voditi povećanju plata.
Treća stvar je problem sa inflacijom, Videćemo da li će ove godine biti realnog rasta plata s obzirom na to da je inflacija u Srbiji veoma ubrzana. Poseban problem je spoljni dug koji je manji u evrima ako je kurs fiksiran, ali koji će sasvim drugačije izgledati ako dinar devalvira. Mislim da su to ključni problemi. A priča o prosečnoj plati od 1000 evra, kao sto sam rekao, nije zasnovana ni na čemu. Sve to je manje-više propaganda.
Omer Karabeg: U zaključku, da li je ukrajinska kriza stavila tačku na priču o Srbiji kao ekonomskom tigru?
Mijat Lakićević: Ta priča traje već dosta dugo, možda desetak godina. Od početka je to bila samo priča. Ukrajinska kriza će sigurno doneti ekonomske probleme i otežano poslovanje i privređivanje. Negativno će uticati na privredu Srbije tako da će san o Srbiji kao ekonomskom tigru ostati samo san, ako je ikada to i bio. U stvari, to je od početka pre svega bilo propaganda.
Vladimir Gligorov: Ukrajinska kriza nije stavila tačku na tu priču. To uvek možete da pričate, ali činjenice su vrlo rđave za Srbiju i za srpsku privredu već 30 godina. Sadašnja kriza će biti vrlo komplikovana. Rat će potrajati, a političko rešenje, kada do njega dođe, biće prilično restriktivno za poslovanje i za sve što je vezano za privredu. Tako da je vrlo teško govoriti o tome da će jedna u suštini zaostala privreda, kao što je srpska, moći da nešto postigne u novim okolnostima koje nastaju.
Facebook Forum