U Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) vođen je još jedan srpsko-albanski dijalog. Ovoga puta tema je bila može li Evropska unija pokrenuti sa mrtve tačke pregovore između Beograda i Prištine. Sagovornici su bili dva profesora međunarodnog prava - Ivo Visković iz Beograda i Enver Hasani iz Prištine.
Bilo je reči o tome zašto se francuskom predsedniku Macronu i nemačkom kancelaru Scholzu toliko žuri, pa su imenovali specijalne izaslanike koji treba da pomognu u traženju rešenja za Kosovo, koliko je na to uticao rat u Ukrajini i namera Rusije da stvori krizu na Zapadnom Balkanu, koliko ima istine u tekstu koji je objavio portal Albanian post čiji autori tvrde da imaju informacije o planu Macrona i Scholza za Kosovo, zašto je Brisel odmah demantovao da postoji takav plan i zašto je Vučić odbio da primi papir o Kosovu koji su mu ponudili specijalni predstavnik Evropske unije Miroslav Lajčak i izaslanici Macrona i Scholza.
Razgovaralo se i o tome da li je Srbija oslabila svoju poziciju u pregovorima sa Prištinom zbog toga što odbija da uvede sankcije Rusiji, ko se u Srbiji nada da će Srbi jednog dana povratiti Kosovo, da li Zapad vrši veći pritisak na Beograd ili na Prištinu da naprave ustupke u pregovorima, da li Kosovo malim koracima postepeno osvaja elemente državnosti, kao i tome da li bi Srbija ikada pristala da prizna Kosovo u zamenu za formiranje snažne Zajednice srpskih opština na Kosovu.
Omer Karabeg: U poslednje vreme Evropska unija se snažno uključila u pregovore između Beograda i Prištine. Francuski predsednik Macron i nemački kancelar Scholz odredili su dvojicu iskusnih diplomata da pomognu u dijalogu oko Kosova. Zašto se Evropskoj uniji žuri?
Ivo Visković: Žuri se svakome ko želi da se dogovor postigne. Ali nisam siguran da je ta žurba uvek i plodotvorna, odnosno da daje rezultat. Ovo je ozbiljno pitanje, ozbiljan sukob dva potpuno divergentna stava i teško je naći kompromis. U takvoj situaciji forsirati pregovore može da bude donekle korisno ako se ima dovoljno snage i moći da se utiče na obe strane. Ali ako se ne može uticati, onda to donosi gubitak energije i motivacije i beskonačno ponavljanje istih stvari.
Mislim da je pametnije u situaciji, kakva je danas, ići korak po korak nego forsirati konačno rešenje. Jer situacija nije zrela. U Srbiji je stav javnog mnjenja izuzetno nepovoljan za traženje kompromisa. Zbog toga mislim da je forsiranje po svaku cenu loše.
Enver Hasani: Ruska agresija na Ukrajini je pokrenula s mrtve tačke sve bezbednosne probleme ne samo u Evropi nego i šire. To je glavni razlog zašto se Evropskoj uniji žuri jer se boji da bi se u jugoistočnoj Evropi moglo stvoriti novo žarište krize. Sigurnosni problemi su pokrenuli ovu inicijativu.
Ivo Visković: Slažem sa profesorom Hasanijem da je neposredni povod bila situacija vezana za rat u Ukrajini, odnosno ruska agresija. Ali mislim da je, s druge strane, Evropskoj uniji, a i Sjedinjenim Američkim državama pomalo već puna kapa tih pregovora. Oni se već dugo oko toga angažuju, a nema rezultata.
Mislim da su sad pogrešno procenili da će lakše doći do sporazuma zbog toga što se događa jedan krvavi rat. Evropskoj uniji odgovara stabilnost i mir i zbog toga žele da preduprede negativne posledice koje bi sigurno izazvao bilo kakav sukob na Balkanu. Osim toga, treba uzeti u obzir i nešto što se u odnosima među velikim zemljama često ispoljava. To je borba za prestiž.
Ovu situaciju su iskoristili francuski predsednik i nemački kancelar da se istaknu. Macron je u trenutku, kada više nije bilo Merkelove, pokušao da radi solo, ali ga je Scholz iznenadio svojim zaista ozbiljnim međunarodnim angažmanom s obzirom da niko nije predviđao da će on biti toliko aktivan na međunarodnom planu.
Sada su našli zajednički jezik da se izdvoje kao lokomotiva Evropske unije, kao dve nesporne tačke oslonca Unije. Ta osovina Pariz - Berlin trebalo bi da čuva Evropsku uniju, ali i da na neki način svima stavi na znanje ko kosi, a ko vodu nosi, kako to naš narod kaže. Odnosno ko je malo više jednak nego ostali u Evropskoj uniji. Tako da mislim da je na njihov sadašnji angažman oko Kosova sigurno uticala i borba za prestiž.
Enver Hasani: Cilj Evropske unije je da se implementira ono što je postignuto u dogovorima u Briselu od 2011. godine. Nije cilj da se postigne neki novi sporazum. To se vidi iz angažmana evropskog izaslanika Lajčaka i američkih predstavnika. Cilj je da se napravi jedan okvirni sporazum koji bi obuhvatio sve ugovore koji su do sada postignuti u Briselu, a ne sveobuhvatni konačni sporazum između Kosova i Srbije.
Nepostojeći papir
Omer Karabeg: Nedavno je albanski portal Albanian post objavio navodni plan Macrona i Scholza za Kosovo. Oni ne tvrde da su videli taj papir, ali da su informacije o njemu dobili iz diplomatskih izvora. Po tom planu predviđene su četiri faze dijaloga koje bi dovele do članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama i uzajamnog priznanja. Taj navodni plan je izazvao buru komentara. Neki su ga potpuno odbacili, ali ima i onih smatraju da u njemu ima istinitih stvari i pored toga što je Brisel saopštio da takav papir ne postoji.
Ivo Visković: Reč je o još jednom non-paperu, dakle o nepostojećem papiru, papiru koga nema. Niko ga od nas nije video da bi smeo sa punom odgovornošću da ga komentariše. Informisani smo preko medija, ali niko ne može da garantuje da to što smo pročitali zaista i postoji. Jer smisao non-papera u diplomatiji jeste da možeš izneti neke ideje, a da niko za tebe ne može da kaže da si njihov autor. Non-paper zapravo služi da se vrši sondiranje terena, da se pusti probni balon da bi se videlo kakve će biti reakcije. To je u diplomatiji itekako prisutno.
Da li je u ovom slučaju reč o nečemu što je rezultat dogovora na liniji Pariz - Berlin ili je to neko uradio i svesno pustio u komunikaciju - nije moguće utvrditi. Ja vidim elemente i jednoga i drugoga. Jer čim se Brisel zvanično ograđuje znači da nije bio upoznat s tim. A teško je verovati da bi se dve zemlje - makar bile toliko značajne kao što su Francuska i Nemačka - usudile da idu mimo ostalih ne vodeći računa o njihovom mišljenju i stavovima.
Ono što je vidljivo jeste da se pokušava naći rešenje kako da se Kosovo formalno ne prizna, ali da se u stvari faktički prizna od strane Srbije i da se Srbiji zauzvrat ponudi nešto što bi moglo da bude finansijska, ekonomska ili neka druga vrsta pomoći, praktično neka vrsta poklona. Takva situacija je bila u vreme tršćanske krize kada su nam zapadne zemlje i Italija nudili novac da odustanemo od Trsta, pa je Tito to odbio. Ja verujem da bi u Srbiji javno mnjenje bilo protiv toga da se za novac ili nešto slično, kako se to kaže, proda Kosovo. I neke druge ideje poput ideje o međusobnom priznanju su problematične jer to nije isto za Srbiju i za Kosovo. Kosovo nije priznata država, a Srbija jeste. Srbija ništa ne dobija time što će je priznati Kosovo.
Enver Hasani: Mislim da u tekstu koji je objavio Albanian post itekako ima istine. Ne vidim da ima pritiska na Srbiju da prizna Kosovo ili da se traži obostrano priznanje. Šta je novo u tom papiru? Novo je ono što nismo videli svih godina tokom pregovora između Prištine i Beograda, a to je uvođenje mehanizma carrot and stick za obe strane. Taj mehanizam nagrade i pretnje prema stranama u dijalogu do sada nije postojao. Kosovu se poručuje - ako priznaš Asocijaciju srpskih opština - a u stvari reč je o promeni forme države Kosovo da od unitarne postane država regiona - onda će da sledi priznanje pet država članica Evropske unije i neće biti smetnje za učlanjenje u međunarodne organizacije.
Tu se, istina, pominje i priznanje Kosova od strane Srbije, ali siguran sam da to stoji zbog Kosovo jer je to opsesija kosovske javne scene i političke elite. Ne mislim, međutim, da je pitanje priznanja na dnevnom redu, niti da se u Americi i Evropi vrši pritisak na Srbiju da prizna Kosovo. To može lako da se zaključi iz izjava pregovarača. Dakle, kao što sam već rekao, radi se o privremenom aranžmanu između Kosova i Srbije koji bi u stvari bio operacionalizacija načina i puteva implementacije do sada postignutih sporazuma u Briselu od 2011. naovamo.
Vučićev lapsus
Omer Karabeg: Izgleda da neki papir ipak postoji jer je predsednik Vučić nedavno izjavio da su mu specijalni predstavnik Evropske unije za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak i izaslanici Macrona i Scholza ponudili papir koji je on odbio da uzme. Vučić kaže da je pročitao taj papir, ne kaže šta je u njemu bilo, ali je pre toga rekao da se sada radi o novoj armaturi dijaloga Beograd-Priština mada nije objasnio šta to znači.
Ivo Visković: Što se tiče nesretne armature, mislim da je to bio lapsus jer je u jednom trenutku izgledalo da je zastao, nije bio siguran šta reći, pa je umesto reči arhitektura rekao armatura. Izraz arhitektura bezbednosti koristi se u Evropi jako mnogo. Vučić je to mogao da čuje i na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti. No bilo kako bilo, on je rekao da je video papir koji su mu pokazali, ali nije rekao da je to taj isti papir o kome je pisao Albanian post.
Tako da je moguće da cirkuliše više non-papera, da neke zemlje ili neke ličnosti pokušavaju da ponude nove ideje, da sondiraju teren i vide šta bi i jednoj i drugoj strani bilo prihvatljivo, ali ne bih spekulisao ko sve može tu da se pojavi sa novim idejama i zašto Vučić nije hteo da prihvati papir koji mu je bio ponuđen.
A što se tiče mišljenja profesora Hasanija da se radi samo o nekoj vrsti, tako da kažem, ukrupnjavanja sporazuma na osnovu sitnih sporazuma koji su do sada zaključeni, mislim da bi to za Srbiju bilo potpuno neprihvatljivo. Nema potrebe da se ono što je dogovoreno sada ponavlja, da se objašnjava kroz novi dokument. Dogovori koji su postignuti ne mogu se menjati. Razumem poziciju Kosova. Oni su u jednom trenutku pristali na nešto što im ne odgovara i sad pokušavaju da to izbegnu.
Mislim da je to jedan od razloga zastoja u pregovorima jer srpska strana ne može da ide dalje, da pravi neki novi ustupak dok ne dobije Zajednicu srpskih opština. Dok se to ne dogodi, nekih novih ustupaka i novih dogovora verovatno ne može da bude.
Enver Hasani: Od svih sporazuma, koji su postignuti u Briselu, nijedan nije samoizvršni dokument. Da bi se oni primenili potrebno je preduzeti korake kako bi se uveli u pravni, politički, kulturni i bezbednosni život Kosova. Cela ova kampanja posrednika iz Brisela svodi se na to da se ti sporazumi učine izvršnim. Nije sporno da Kosovo ima obavezu formiranja Asocijacije srpskih opština ili opština sa većinskim srpskim stanovništvo kako je to navedeno ugovoru iz 2013. godine.
Ali problem je kakav je domet i koja je sadržina te asocijacije. To isto se odnosi i na druge sporazume. Zbog toga mislim da je cilj najnovije briselske inicijative da se postigne sporazum koji će odrediti mehanizme implementacije obaveza koje su u Briselu preuzele obe strane. A carrot and stick će zavisiti od njihovog ponašanja.
Kosovski mit
Omer Karabeg: Gospodine Hasani, vi ste jednom izjavili da bi Kosovo trebalo da od Srbije traži priznanje u zamenu za formiranje Zajednice srpskih opština. Da li je to realno?
Enver Hasani: Nije. Jer za Srbiju, ne samo za Vučića nego za srbijansku političku elitu, Kosovo je metafizički problem. Kosovo se vidi kroz sočiva srpskog nacionalizma. To nije problem koji je Vučić stvorio i koji će nestati kada se Vučić povuče.
Ne verujem da je moguće da se pojavi neki srpski de Gol koji bi rekao - mi smo u pogledu Kosova preterali, treba da ga se odreknemo i sačuvamo ono što je tamo naše - vekovno duhovno nasleđe i naše ljude koji na Kosovu žive. To je teško zamislivo zbog toga što je priroda srpskog nacionalizma i danas ista kao što je bila u 19. veku. Tako da sam veoma skeptičan da bi se nešto moglo promeniti. Nemam nikakvu iluziju da će Vučić ili neko drugi umesto njega uraditi tako nešto.
Ivo Visković: Tačno je da u jednom delu javnosti, elite i establišmenta postoji prikrivena ili manje prikrivena ideja o srpskom svetu kako se sad to formuliše. Kosovski mit se raširio toliko da je postao ozbiljan činilac onog što se naziva nacionalni identitet. I jedan broj ljudi se nikako ne može osloboditi tog mita.
Nedavno je pedesetak intelektualaca - i to ne ljudi bez značaja u srpskom životu - objavilo proglas u kojem se traži da se ne prihvati ništa što se nudi u pregovorima - čak ni posredno priznanje kroz eventualni model sporazuma dve Nemačke - nego da se čeka nekakva promena međunarodnih okolnosti i, kada dođu povoljne okolnosti, da se Kosovo reintegriše u ustavno-pravni sistem Srbije. Meni je to potpuno nerealno. Ali dobar broj ljudi to prihvata. Neki sa razumevanjem, a neki prosto emotivno kao svoju želju.
Tako da treba razlikovati ideje nacionalista od ideja dobronamernih ljudi koji se emotivno odnose prema Kosovu, koji to ne tumače racionalnim argumentima nego srcem. Ali ne bih to generalizovao jer se teško može reći da taj nacionalizam apsolutno prevlađuje u Srbiji. Ima ga, to ne negiram, ali nije dominirajući. Postoje ljudi koji misle drugačije samo što su manje glasni od onih koji su nacionalistički nastrojeni i koji se stalno pojavljuju u javnosti za razliku od onih umerenih koji kažu: “Ma pusti te budale”, ali javno ne istupaju. Verovatno nemaju ni volje, ni želje da se sa takvima sukobljavaju.
Osamdeset posto za Putina
Omer Karabeg: Da li je Srbija oslabila svoju poziciju u pregovorima o Kosovu time što odbija da uvede sankcije Rusiji?
Ivo Visković: Ja sam to nedavno javno rekao, pa su me kritikovali na nekim sajtovima, napali su me iz sve snage da širim defetizam. Meni je posve jasno da je naše odbijanje da uvedemo sankcije Rusiji itekako ohladilo mnoge koji su bili voljni da se Srbiji učine nekakvi ustupci. Čini se da i jedan broj ljudi, koji su bili relativno korektni, sad postaje vrlo kritičan i vrlo zahtevan prema Srbiji. A da ne govorim o ideji, koja je nedavno lansirana u Evropskom parlamentu, da se prekinu pregovori sa Srbijom ukoliko ne uvede sankcije Rusiji.
- Diplomatski sporazum Srbije sa Rusijom novi 'prst u oko' Zapadu
- Podrška ruskoj invaziji pod plaštom kulture u 'Ruskom domu' u Beogradu
S druge strane, javno mnjenje vrši takav pritisak da se ne uvedu sankcije da Vučić, tako mi izgleda, nema hrabrosti da mu se suprotstavi. Nisam mogao da verujem kad sam video rezultate ozbiljnih anketa koji govore da 80 posto ljudi podržava Putina u ratu u Ukrajini. To je za mene nezamislivo.
Posebno što se Ukrajina ni na koji način nije zamerila Srbiji - ni priznavanjem Kosova, niti bilo čim drugim. Naprotiv, bili su dosta angažovani na strani Srbije. To je situacija u kojoj niko, pa ni Vučić, nema dovoljno snage da se tome suprotstavi jer se boji posledica - naglog pada popularnosti, možda čak i nekakvih nemira.
Enver Hasani: Ne mislim da je Srbija oslabila svoju poziciju u pregovorima sa Kosovom. Naprotiv, mislim da je zahvaljujući ukrajinskoj krizi dobila specifičnu težinu u međunarodnom odnosima. Vučićeva Srbija se prezentirala kao faktor stabilnosti Balkana za koju je Zapad apsolutno zainteresovan. U prilog tome govori i podrška Zapada inicijativi Otvoreni Balkan. To je jasno. Pritisak nije na Srbiju nego na kosovsku stranu da vrši koncesije.
Inače, ne slažem se da u Srbiji postoje dve vrste nacionalizma, kada je u pitanju Kosovo - jedan umereniji i drugi radikalniji. Kosovo je za Srbe mit. Za njih je to Jerusalim. Kosovo je izvor iracionalnog. Bio je u prošlosti, tako je danas, biće i u budućnosti. Kad je u pitanju Kosovo, ne mogu da zamislim drugačiju Srbiju. Taj nacionalizam nije se menjao od Ilije Garašanina do danas. On samo čeka priliku.
Čim bi se ovaj sadašnji međunarodni poredak promenio, pa Srbija dobila odrešene ruke, apsolutno bi se desilo ono isto se desilo pre 20 i nešto godina. Podrška Putinu nije podrška Putinu kao takvom. Srbi ga vide kao zaštitnika njihovih interesa na Kosovu. Za Srbiju i Vučića Putin je garant da će Kosovo ostati u pat-poziciji jer ta pozicija itekako odgovara Srbiji dok je za Kosovo najveći hendikep. Ovo stanje samo ide u korist srpskom nacionalizmu.
- Zašto Putin nije Petar Veliki?
- Lough: Putin se ponaša kao car
- Paikin: Putin želi dugoročni rat da bi zaoštrio energetsku krizu u Evropi
Mali koraci
Ivo Visković: Žao mi je, ali u ovome se gospodin Hasani i ja bitno razlikujemo. Pošto ovde živim, mislim da imam malo bolji uvid nego profesor Hasani ali, naravno, on ima pravo na svoje mišljenje, to nimalo ne sporim. Čini mi se da je u ovom trenutku Srbija zaista pod ogromnim pritiscima. I da nema tako privilegovan položaj kao što tvrdi profesor Hasani.
Mislim da je u teškoj poziciji jer se od nje traži nešto što bi po svaku cenu htela da izbegne ako je ikako moguće. Tačno je da je Vučić dosta veštom politikom uspeo da sebe i srpsku politiku predstavi kao činioce stabilnosti i mira na Balkanu, ali Srbiji sadašnja pozicija ne odgovara na duže vreme. Jer, hteli mi to priznati ili ne, Kosovo svaki dan, deo po deo, grabi neke elemente suvereniteta klasične države.
Danas prihvatimo ovo, sutra prihvatimo ono, jedan dan su to lični dokumenti, drugi dan registarske tablice. A to su činioci koji pokazuju da li imate ili nemate vlast u zemlji. Da li jeste država ili niste. I mislim da je to za Srbiju nepovoljno. Ne može se negirati da je srpska strana do sada izvršila mnogo više obaveza iz postignutih sporazuma nego kosovska. Naročito kad je reč o Zajednici srpskih opština. Kosovo je dobilo mnogo više nego što je dalo. Dalo je dosta male ustupke, a dobilo značajne elemente koji pokazuju da su zaista država.
Jer ako izdaješ lične dokumente svima, ako si ti taj koji registruje automobile na način kako tebi odgovara, to nije isto kao kada to radiš pod nečijom kontrolom ili na neki formalno neutralan način kao što je do sada bilo sa tablicama. To su mali koraci, ali ti koraci zapravo grade elemente državnosti. I jednog dana će to biti toliko akumulirano da će se zaista teško moći osporiti da je to država.
Omer Karabeg: Mislite li da u tim koracima, za koje kažete da su mali elementi državnosti, Kosovo ima podršku Zapada?
Ivo Visković: Ima sigurno. I to je jasno. Zapad vrši uticaj na Kosovo, ali na drugačiji način nego na Srbiju. Čini mi se da Srbiju otvoreno pritišće, a Kosovo samo nagovara, pokušava ga odobrovoljiti. Ali nije to toliko drastično kako neki prikazuju da je Zapad u svemu na strani Kosova, a protiv Srbije - i obrnuto.
Suverena država
Enver Hasani: Kosovo je suverena i nezavisna država u međunarodnom pravu i međunarodnim odnosima koja nije član svih međunarodnih organizacija. Ali Povelja Ujedinjenih nacija ne razlikuje članove od nečlanova. Sve države - priznate i nepriznate - imaju iste obaveze po međunarodnom pravu.
U tom smislu Kosovo je država kao što je svaka država u svetu. Koraci o kojima govorite - lična dokumenta, tablice i te stvari - nemaju veze sa suverenošću. Čak ni policija nema veze sa suverenošću. Jer Kosovo je po Ustavu iz 1974. imalo sve te atribute, a nismo bili država nego sastavni deo Srbije i Jugoslavije. Problem je da Kosovo bude ravnopravan član u svim međunarodnim institucijama.
Omer Karabeg: U zaključku, ima li inicijativa Macrona i Scholza šanse da uspe ili će se završiti neuspehom kao mnoge dosadašnje slične inicijative?
Ivo Visković: Zavisi od više činilaca. Voleo bih da uspe i da se konačno nađe kompromisno rešenje, ali ključna stvar je atribut kompromisno. Do toga je teško doći. Svako gleda da izvuče maksimum, da prođe bolje od one druge strane ili da druga strana eventualno ne dobije ništa, što je apsolutno neprihvatljivo. Nadam se da će Macron i Scholz da rade konstruktivno i da će zaista pokušati da uvaže interese i jedne i druge strane.
Enver Hasani: Mislim da ima šanse da se postigne sporazum koji će da reši neka tehnička pitanja kao što su granice, tablice, diplome, kretanje ljudi, putevi. Ali da se postigne trajni, sveobuhvatni sporazuma po kome ćemo kao dve države da živimo jedni kraj drugih, kao što Makedonija živi sa Srbijom ili Albanija sa Grčkom, apsolutno sumnjam da će do toga doći.
Facebook Forum